Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA: ZNAMENITE LIČNOSTI SRBIJE (3)

Sto pedeset godina od rođenja Miloja Vasića

Izdanje u opticaju od 14. novembra sadrži tri marke nominalnih vrednosti po 27 dinara, tri koverta prvog dana (FDC) i prigodan žig i štampano je u tiražu od po 25.000 primeraka
(Фотографије Пошта Србије)

Miloje M. Vasić, arheolog i univerzitetski profesor, rođen je u Velikom Gradištu 16.09.1869. Klasičnu filologiju i istoriju na Velikoj školi u Beogradu završio je 1892. Jedno vreme radio je kao nastavnik gimnazije u Velikom Gradištu i Negotinu. Tokom 1895. postavljen je za pomoćnika čuvara u Narodnom muzeju u Beogradu. Uz pomoć Mihajla Valtrovića izdejstvovao je stipendiju za studije arheologije u Berlinu (1896–1898) a potom prešao u Minhen kod profesora A. Furtvenglera (1898–1899) i odbranio doktorsku tezu „Baklja u kultu i umetnosti Grka” (Die Fackel in Kultus und Kunst der Griechen).

Dužnost upravnika Narodnog muzeja obavljao je od 1906. do 1914. Vanredni profesor postao je 1920, a od 1922. bio je redovni profesor do penzionisanja 1939. Rukovodio je arheološkim seminarom (1903–1939) i bio urednik „Starinara” od 1922–1939. Nakon Drugog svetskog rata ponovo se aktivirao kao redovni profesor (1947–1955) i učestvovao u organizovanju Arheološkog instituta. Od 1949. bio je dopisni, a od 1952. redovni član SANU. Objavio je veći broj rasprava i članaka iz oblasti praistorije, klasične i srednjovekovne arheologije, numizmatike, istorije umetnosti, istorije religije i etnologije. Naučni rad započeo je 1894. objavljivanjem radova o „Pincumu” (Veliko Gradište) i „Viminaciumu”, rimskim gradovima na tlu današnje Srbije. U svom naučnom radu odbacio je dotadašnje arheološke metode zasnovane na skupljanju materijala i njihovoj deskripciji, te dao stručne analize, smeštajući nalaze u širi kulturno-istorijski kontekst.

Od 1899. do 1911. vršio je iskopavanja na više lokaliteta u Srbiji. Rezultati istraživanja, objavljeni u studijama „Prilozi rešavanju trojanskih problema” (1906), „Žuto brdo” (1907) i „Gradac” (1911), značajni su jer su u njima postavljeni temelji arheološke nauke u Srbiji. Od 1911. započeo je sistemska istraživanja u Vinči, ali ih je prekinuo zbog Prvog svetskog rata. Po završetku rata nije bilo moguće nastaviti s iskopavanjima zbog nedostatka novca, pa je pristupio proučavanju srednjovekovne arhitekture i umetnosti. Iz ovih istraživanja objavio je dela „Arhitektura i skulptura u Dalmaciji od 9. do 15. veka” (1922) i „Žiča i Lazarica” (1928). Nastavio je sa sistematskim iskopavanjima u Vinči (1929–1934), a rezultat ovog istraživanja je delo „Praistorijska Vinča 1–4” (1932–1936). Umro je u Beogradu 4.11.1956.

Stručna saradnja: Narodni muzej Veliko Gradište

Umetnička realizacija izdanja: mr Boban Savić, akademski slikar

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан.Р.Тошић
Значи, већници града Београда су "одлучили" да на 150.годишњицу рођења Милоја Васића, обележе почетком изградње "спалионице" у Винчи и да се тим пројектом диче у садашњости спаљујући прошлост стару 7000.година.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.