Izbegavali alimentaciju pa dobili nanogvicu

Biljana M. iz beogradskog naselja Resnik pre pet godina je stavila tačku na svoj brak. Za sve to vreme, njen bivši suprug nije previše brinuo o izdržavanju njihovog dvanaestogodišnjeg sina. Najčešće bi „zaboravio” da uplati mesečno 10.000 dinara, koliko je iznosila alimentacija koju je sud odredio. Ali kada Biljana više nije mogla da se sa prosečnom srpskom platom izbori da podmiri redovne troškove života i uobičajene zahteve jednog tinejdžera, odlučila je da bivšeg supruga tuži Centru za socijalni rad zbog izbegavanja plaćanja alimentacije.

– Čim ga je centar upozorio da je reč o krivičnom delu, što bi njemu napravilo velike probleme u poslovanju budući da je privatnik, počeo je redovno da uplaćuje dosuđeni novčani iznos. Naravno, nikada nije izmirio dugovanja koja je napravio od 2014, ali ja sam i ovim ishodom zadovoljna – kaže naša sagovornica.

Brojke Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je slučaj Biljane M. ipak retkost, da se mnoge priče ne završe opomenom Centra za socijalni rad. Tako je prošle godine podneta 2.151 prijava sudu protiv očeva i majki zbog neplaćanja alimentacije, a optužnica je podignuta u 1.327 slučajeva. Iste godine osuđeno je 1.506 roditelja, među kojima je i 226 žena.

Koliko dece ukupno u Srbiji ostaje bez alimentaciju proračun je koji je nemoguće izvesti, budući da pojedini roditelji sporadičnim uplatama stvaraju prividnu sliku kako izmiruju svoje obaveze.

Neplaćanje izdržavanja ne samo da je krivično delo, već je i jedno od najbrojnijih prestupa u grupi dela protiv braka i porodice. Ispred je samo nasilje u porodici. Zbog izbegavanja alimentacije moguće je dobiti i zatvorsku kaznu na koju su prošle godine osuđena 172 roditelja i još 42 su se našla u kućnom pritvoru. Ipak, najčešće se izriču uslovne kazne i njih je dobilo 1.227 očeva i majki.

Osim roditelja koji ne ispunjava svoju obavezu, u borbi za ostvarenje ovog prava mogu se tužiti i detetovi najbliži srodnici a to su najčešće babe i dede. To se dešava u slučajevima kada je dugovanje nemoguće naplatiti, jer je roditelj koji duguje alimentaciju duže vreme bez posla i ne poseduje nikakvu pokretnu ili nepokretnu imovinu.

Od 1. januara sledeće godine počinju da se primenjuju izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pa će naplata neuplaćenih alimentacija ponovo biti u nadležnosti javnih izvršitelja. Podsećanja radi, kada je 2016. počeo da se primenjuje pomenuti zakon izvršitelji su se bavili i alimentacijama, ali zbog nepreciznosti zakonske odredbe o nadležnosti za naplatu ove vrste potraživanja Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je to ipak nadležnost suda. Međutim, koliko za mesec dana ovim problemom će se opet baviti izvršitelji.
U Komori javnih izvršitelja za „Politiku” objašnjavaju kako se može sprovesti prinudna naplata:
–  Na primer, može se odrediti prenos novčanih potraživanja, prenos zarade ili novčanih sredstava sa svih računa, prodaja pokretnih stvari i nepokretnosti roditelja koji dobrovoljno ne ispunjava obavezu koju ima prema detetu. Izmenama zakona, čija primena počinje sledeće godine, kod sprovođenja izvršenja na zaradama i penzijama dužnika povećan je limit iznad kojeg ne može da se sprovode prinudna naplata. Ali izuzetak je zakonsko izdržavanja kada se izvršenje može sprovesti do polovine primanja – naglašavaju u Komori javnih izvršitelja.
Koliko će iznositi alimentacije propisuje Porodični zakon. Međutim, u praksi sudije moraju da uzimaju u obzir i mogućnosti roditelja - da li je u potpunosti radno sposoban, zdrav, da li živi u sopstvenom domu... Ako otac ili majka imaju redovna primanja alimentacija se, prema pomenutom zakonu, određuje u iznosu koji ne sme biti manji od 15 odsto primanja ni veći od 50 procenata. A ako „radi na crno” ili je bez posla ne znači da će biti oslobođen obaveze izdržavanja deteta. Tada se određuje konkretna suma koja ne bi smela da bude manja od 5.000 dinara mesečno po detetu.