Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dva miliona ljudi radi u uslužnim delatnostima i industriji

​Evidentiran je rast zaposlenosti u građevinarstvu, gde je od 2014. zaposleno oko 13.000 radnika više
(Фото А. Васиљевић)

Broj formalno zaposlenih prvenstveno je porastao u privatnom sektoru i u prvom delu ove godine premašio je cifru od milion i po radnika, ostvarivši tako prosečan rast od 16,5 odsto u odnosu na 2014. U isto vreme zaposlenost u javnom sektoru smanjena je za 4,1 procenat, na manje od 600.000 ljudi, budući da je i dalje na snazi racionalizacija javnog sektora.

U uslužnim delatnostima i sektoru industrije u prvoj polovini 2019. u proseku je bilo zaposleno blizu dva miliona ljudi, što je za oko 230.000 više nego u istom periodu 2014, pri čemu je samo u okviru prerađivačke industrije broj radno angažovanih povećan za oko 86.000.

U analizi trendova na domaćem tržištu rada, kojoj se posvetila Narodna banka Srbija, između ostalog, piše i da zaposlenost u građevinarstvu evidentno raste od 2018. i u petogodišnjem periodu zaposleno je oko 13.000 radnika više, dok se jedino smanjio broj registrovanih individualnih poljoprivrednika i zaposlenih u toj oblasti i to za oko 50.000, gde je najviše učešće takozvane ranjive zaposlenosti (samozaposleni i pomažući članovi domaćinstva).

U analizi NBS-a ističe se i da je, ako se posmatra kretanje radno sposobnog i aktivnog stanovništva u periodu od 2014. do 2018, Srbija prednjačila u dinamici rasta stope učešća radne snage i stope zaposlenosti u poređenju s drugim zemljama zapadnog Balkana (sa izuzetkom Albanije), kao i u odnosu na članice EU iz neposrednog okruženja, izuzimajući Mađarsku. Da su poboljšani uslovi na tržištu rada pokazuje i Beveridžova kriva o odnosu broja nezaposlenih i broja slobodnih radnih mesta.

– U prvoj polovini 2014, kada su uslovi na tržištu rada bili restriktivni, u proseku je bilo oko 3.000 slobodnih radnih mesta i oko 785.000 nezaposlenih. Stanje se postepeno popravljalo i tokom naredne dve godine prosečan broj slobodnih radnih mesta povećan je na oko 6.000, a broj nezaposlenih prosečno je umanjen na oko 743.000 u 2015, odnosno na 713.000 u 2016. godini. Poslodavci su intenzivnije prijavljivali potrebe za angažovanjem novih lica u 2017. i naročito u 2018, da bi u prvoj polovini 2019. broj slobodnih radnih mesta dostigao gotovo 8.000, pri čemu je prosečan broj nezaposlenih pao na najniži nivo otkad se prati, na oko 552.000 – podsećaju u NBS-u, ističući da su tome doprineli stvaranje stabilnijeg makroekonomskog okruženja, privlačenje stranih direktnih investicija i bolji poslovni i finansijski rezultati preduzeća.

Opala i stopa dugoročne nezaposlenosti

Povećanje aktivnosti i zaposlenosti pratilo je i znatno smanjenje stope ukupne nezaposlenosti (merene anketom), koja je za prethodnih pet godina praktično prepolovljena – sa 20,7 odsto u drugom kvartalu i 17,9 odsto u trećem kvartalu 2014. godine, na 10,3 odsto i 9,5 odsto u istim periodima ove godine. Prvi put u posmatranom periodu, ukupan broj nezaposlenih godinu dana i duže pao je ispod 200.000, tako da je i stopa dugoročne nezaposlenosti u drugom kvartalu 2019. bila najniža do sada (6,1 odsto). Na slične zaključke upućuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje o registrovanoj nezaposlenosti, koja se u kontinuitetu smanjuje i u septembru 2019. spustila se na novi istorijski minimum od 502.561 nezaposlenog, što je za blizu 265.000 nezaposlenih manje od prosečnog nivoa iz 2014. godine. U trećem kvartalu 2019. broj zaposlenih iznosio je 2.938.700, a broj nezaposlenih 308.400. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 49,6 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,5 procenata.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.