Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Znanje i inovacije vode do privrednog rasta od šest odsto

Про­блем је у шта се ин­ве­сти­ра (Фото А. Васиљевић)

Svetska banka procenjuje da će privredni rast iduće godine biti četiri odsto, ali smatra da Srbija mora raditi na pomeranju granice rasta.

– Srbija je u poslednjih nekoliko godina uradila dosta da bi ostvarila privredni rast od tri do četiri odsto. U izveštaju Svetske banke za Srbiju, koji će biti predstavljen ove nedelje, navodimo da je to maksimum koji se trenutno može postići i zato mora da se pomeri granica kako bi rast bio pet ili šest odsto – naveo je Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu.

Srbiji je potrebna pomoć Svetske banke za nastavak reformi i ubrzanje privrednog rasta, saglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa regionalnom direktorkom te banke za zapadni Balkan, Evropu i centralnu Aziju, Lindom van Gelder.

– Rast od četiri odsto je dobar za balkanske prilike, ali Srbija želi, može i mora da uveća stopu rasta na više od šest odsto na godišnjem nivou – rekao je Vučić.

Da bi se to postiglo, rekao je, „potrebna nam je ogromna pomoć Svetske banke, posebno u oblasti produktivnosti rada, u finansiranju i podršci uspešnim domaćim kompanijama i uvođenju novih finansijskih instrumenata koji bi podstakli rast”.

Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da su, kada je Srbija 2001. ušla u novu fazu razvoja, očekivanja bila ne samo visoka, već i predimenzionirana. Mislilo se da će se „očas posla” nadoknaditi gotovo decenija pod sankcijama, propadanjem i izolovanošću zemlje. Međutim, pokazalo se da su rezultati na planu rasta i razvoja u periodu 2001–2008. bili posledica niske startne osnovice (BDP na nivou od oko 35–40 odsto onog iz 1989) i jednokratnih prihoda od privatizacije („rasprodaja porodične srebrnine” stvarane decenijama unazad). Kriza s kraja 2008. godine, kako navodi, surovo nas je osvestila, a kretanje proizvodnje i dohotka sve do 2014. godine bilo je skokovito, uz niz pozitivnih i negativnih stopa rasta BDP-a.

– Nakon uspešno sprovedenog programa konsolidacije javnih finansija očekivalo se da će rast BDP-a i razvoj nacionalne privrede teći „sami od sebe”, odnosno da je stabilizacija makroekonomskih tokova ujedno dovoljna i za brzi rast i razvoj cele ekonomije. Međutim, brzo se pokazalo da je reč o još jednoj zabludi, jer su stope rasta BDP-a znatno niže od očekivanih, uprkos veoma značajnom rastu investicija, pogotovo stranih (podignuto je učešće investicija u BDP-u sa ispod 16 odsto na preko 21 odsto, što je izuzetno pozitivno) – naglašava Filipović.

Prema njegovom mišljenju, problem je u šta se investicije usmeravaju i koji su efekti investicija (stopa efikasnosti preduzetih ulaganja). Nažalost, pokazalo se da se preslikava nepovoljna struktura privrede, jer dominiraju nisko i srednje tehnološki intenzivne delatnosti, sa niskom bruto dodatom vrednošću u odnosu na angažovani kapital, sa niskim pozitivnim efektima „prelivanja” uticaja na domaću privredu i slično. Misli se pre svega na delatnosti proizvodnje tekstila, obuće, proizvoda od drveta, osnovnih proizvoda u metalopreradi, koji angažuju uglavnom niskokvalifikovanu radnu snagu (samim tim i slabo plaćenu), ne zahtevaju visok nivo inovativnosti i znanja, nizak je nivo ulaganja u delatnost.

Srbiji su, kako ističe, potrebna ulaganja u visokotehnološke grane i delatnosti, zasnovane na visokom učešću znanja i inovacija, što se može dobro naplatiti kroz „tehnološku” rentu koju takvi proizvodi donose. Reč je i o tzv. kreativnim industrijama i drugim delatnostima gde je uloga ekonomije znanja izuzetno visoka i gde se stvaraju nove komparativne prednosti u odnosu na konkurente – kaže Filipović.

Međutim, on kaže da, kad je reč o visini BDP-a (premda se on sve manje u svetu koristi kao pokazatelj dostignutog nivoa razvoja), kada bi zadatak bio da Srbija dostigne 40 odsto proseka sadašnjeg nivoa EU (što je neki oblik formalnog uslova) sa stopom rasta od pet odsto za to bi joj trebalo 14,89 godina.

– Međutim, ako se pretpostavi da će u međuvremenu i BDP Evropske unije imati stopu rasta od samo dva odsto, a Srbija od čak pet odsto, za dostizanje 40 odsto nivoa EU Srbiji bi trebalo čak 25 godina, a za dostizanje „punog” proseka EU od 37.417 dolara, čak 56,6 godina. U praksi ima primera da su neke zemlje ostvarivale stopu rasta BDP-a od oko 10 odsto ili iznad 10 procenata u toku više uzastopnih godina (pre svega Kina), ali su takve šanse za Srbiju na nivou teorijskih mogućnosti – navodi Filipović.

Srbija je, kako ističe, imala više od 5,5 odsto rasta BDP-a od 2001. do 2008. godine, ali sa niskom polaznom osnovicom i uz obilati priliv kapitala po osnovu privatizacija.

– Takva situacija u skorijoj budućnosti je malo verovatna, pa stoga pažnju donosilaca odluka treba usmeriti ka visokoinovativnim i visokotehnološkim proizvodnjama, korišćenju znanja i spretnosti (humanog kapitala), a ne prirodnih resursa i fizičkog kapitala kao osnovice na kojoj se gradi „budućnost Srbije”. Strukturne promene, kako na strani stvaranja, tako i na strani raspodele BDP-a, ne samo da su neophodne, već su i urgentne – naglašava naš sagovornik.

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je teško prognozirati koliki nam je rast potreban. U ovom trenutku najveći rast ima Kina – od pet do šest odsto, a nekada je imala i do 12 odsto. Nama je potreban privredni rast sa kvalitetnijom razlikom u ceni.

– Mnogo je važnije da se okrenemo novom modelu privrednog razvoja, koji se zasniva na proizvodnji, naročito izvozno orijentisanoj. Ne možemo da podižemo agregatnu tražnju, jer smo mi mala zemlja. Ali imamo dobre rezultate u izvozu IT sektora i prerađivačke industrije – kaže Aćimović.

Prema njegovom mišljenju, treba ići ka privlačenju visokotehnološke industrije. Ovaj profesor kaže da Srbija treba da se okrene sektorima koji su budućnost. Navodi primer Kine, koja, recimo, u Nemačkoj kupuje isključivo haj-tek preduzeća i perspektivne startap firme.

Ulaganje u infrastrukturu, koje takođe podstiče rast BDP-a, treba nastaviti. Građevinarstvo beleži rast i ove godine će biti oko devet odsto BDP-a.

Veoma važna oblast za naš izvoz jeste kvalitetna poljoprivreda.

– Država ne treba da bude mnogo pametna. Potrebno je da gleda šta rade naše mudre firme u Srbiji. One ulažu u agrar, odnosno proizvode koji mogu da se izvoze na rusko tržište. Država bi trebalo da napravi mrežu veletržnica, velikih otkupnih centara u voćarskim krajevima, što bi malim proizvođačima ulilo sigurnost da će neko otkupiti njihove proizvode– navodi Aćimović.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Cica
Srbija je puna profesora ekonomije k'o sipak kostica. Ona ih je tolike i skolovala ocekujuci da ce oni organizovati privredu, voditi proizvodnju, investicije, inovacije i sta vec treba, a sa rukama radnika kompletirati motor srpske ekonomske masine. Ispostavilo da za tu masinu Srbija na raspolaganju ima samo ruke radnika i to onih kojima za rad malo skole treba. Sad je nada na domacim samopriucenim IT programerima i stranim ekonomistima jer su domaci vecito u publici ili zauzeti "precim" poslom.
ниола ј.
@Пензионер: Србија неће никада имати проблем добре експлоатације главних коридора 10 и 11., због свог географског положаја. Бочни коридори неће бити толико експлоатисани, али ће се због њих развијати привреда, па ће то бити својеврна компензација.Иначе професор је говорио само са аспекта саобраћаја, не узимајћи ништа друго у обзир, нпр. туризам, привреду, трговину....
Muradin Rebronja
Vala vam ne treba pomoc Svetske banke za povecanje produktivnosti rada, barem u oblasti ugostiteljstva i turizma, jerbo to nije njihov posao. Dajte radnicima najbolje znanje, tehnologiju i motivaciju i videcete kako se dostiže najviša produktivnost. Istina, tu Svetska banka može da pomogne sa kreditima za modernizaciju tehnologije, proizvoda, menadžmenta i zaposlenih. A pošto je Srbija vec ubacila u "četvrtu brzinu", ovo bi dalo snagu da se "ubaci" u petu, šestu, sedmu...brzinu. Kad ako ne sad?
penzioner
Gledah sinoc na Al dzaziri razgovor sa bivsim profesorom saobracajnog fak. u Bgd. i on rece da se raduje autoputevima, ali... da li se ekonomski isplati. Putevi su igradjeni iz kredita. Put se gradi gde ima dovoljno korisnika da plate putarinu i da je odrzavanje puteva jako vazno i mnogo kosta. Profesor kaze da se nije mnogo pitala struka, da u ministarstvima nema kompleksnog plana razvoja privrede i infrastrujture, reklo bi se ajmo sad nesto veliko a posle sta bude.
Pera Segedinac
Sva mudra lica se upiru samo da pokažu kako je rast BDP od 2016-2019 najveći u Evropi,i mnogo veći od perioda 2008-2012 kada su vladali "žuti".Razumljivo je kada to govore neupućeni,a ne kada to govori ministar finansija,premijer i predsednik.Zašto ne prokomentarisaše i onu ludost o gradnji 6 stadiona,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.