Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
100 godina od Velikog rata

Tri sedma puka

Српска војска у јесен 1916. (Фото Ратни поменик)

„Posle zauzeća Kajmakčalana, Brazdaste i Rovovske kose i usamljenog Ćuvika nađosmo se oči u oči sa Sedmim pukom bugarske vojske. Bijemo se i dan i noć, jedan drugoga nemilosrdno satiremo. Mozak nam stao, um nam otkazao poslušnost, obične smo mašine. Naš Sedmi puk hteo bi kući, ali nam taj put preči Sedmi puk – braće Bugara”, piše u Listu narodne zahvalnosti, Drenovčanin, kapetan Živan J. Kezić, legendarni komandant Sremskog dobrovoljačkog odreda.

Dva Sedma puka, ukopana jedan spram drugoga u kaljavim rovovima, s vremena na vreme, opali po neki topovski metak i svali se negde u pozadinu neprijateljskog štaba i rezerve. Dotrča bataljonski ordonans Anđelković i raportira, viče: Gospodine poručniče, evo nam dolazi pojačanje. Dolazi nam još jedan Sedmi puk! Sad smo jaki kao zemlja, Jedan naš, jedan bugarski i jedan ruski Sedmi puk, sve bratski, gde će nam sada biti kraj. I ne prođe ni pola sata da se začu ruski govor; „Zdrav željaju”, progovori ruski oficir, „Zdravo brate i dobro nam došao”, odgovara mu poručnik. Pružiše jedan drugome ruku, zagrliše se... suze radosnice rekoše sve, pa sedoše i otpoče sporazum o smeni srpskih jedinica na levom krilu i linijama posednutih položaja od strane neprijatelja.

„Dragi brate”, reče komandir, oficiru Saši (Aleksandru iz Odese), evo nas ovde, tu smo tri Sedma puka. Od ovoga trenutka imamo da se bijemo, krv lijemo i ginemo s raznim ciljevima. Srpski se bije i gine s željom da oslobodi svoje zarobljeno ognjište i porodice, bugarski po ćefu i naređenju Vrhovne komande Centralnih sila, a ruski je došao ovde da brani pravednu stvar, da srpskom Sedmom puku pomogne i kazni neposlušnog brata Bugarina.

Do zore obavljena je smena. Rusi zameniše srpski puk ispred sela Budimiraca, a krvavi Zapadni krš dobi na svoja pleća i trećeg slovenskog brata. Još iste noći Bugari napadoše Ruse, koji ih odbiše i krenuše u kontranapad i uspeše malo da uznapreduju. Na objavnici, regrut iz Bizerte Jezdimir Ilić primeti siluetu neprijateljskog vojnika, privuče mu se kao lisica, pa dreknu, a ovaj baci pušku i preda se. Doveden kod komandira stade i reče „Az sum starši. Po zanimanju sam daskal, az pozinam loša rabota ščo činimo tuka. Tako moraše da budet, nija ne sme krivi za tova.” Komandir Anđelković mu odgovori – „Tako je junače” – posedne ga i dade mu cigaretu. Odjedared, piše Kezić, komandir izrogači oči – na ramenima starši stajao je broj sedam, a i ovaj se zagleda u njegovu sedmicu. Komandir mu tad reče: „Da ne beše ovog i naši i vaši domovi bili bi čitavi, narod srećan. Živeo bi u miru, slozi i ljubavi kao prava braća, al ne beše tako...”

I tresu se makedonske planine iz temelja. Tri slovenska brata uhvatiše se u koštac, biju se krv liju, kosti pucaju, a jaruge postaju grobovi, pune se leševima. Telefoni zuje na sve strane. O količini prosute bratske krvi, zapisuje Živojin, raspituju se Beč, Pešta, Berlin, Carigrad, Sofija. Solun Petrograd, Pariz, Rim, London i cela Amerika. Svi su radi da čuju koliko do sada ima mrtvih i ranjenih i na jednoj i na drugoj strani i kako se ova nesrećna braća drže u bratskoj borbi. Mrtvi i ranjeni leže unaokolo, usta im suva, vašpiju za pomoć. Čuju se i razumeju, jer govore jednim istim jezikom i svaki škripi zubima. Prekide se prva borba, sve se utiša i nasta mir. Preživeli nose topla tela, a krv bratska još se puši i na jednoj i na drugoj strani, jer sva tri Sedma puka su naša.

„Sličnih prime u istoriji sveta nije bilo. Ovo je valjda sudbina Slovena htela da iskali svoj gnev zbog greha braće Bugara, da budu kažnjeni od braće Rusa koji su ih stvorili i oslobodili. Krenusmo svome razorenom ognjištu u strahovitom gonjenju razbijenog neprijatelja. Tek smo pogledali zgarišta domova i produžili dalje, kada su grešnici pali na svoja grešna kolena i molila za mir, a naše pobedonosne zastave zalepršale na vrhu Triglava, na obali Jadranskog mora i ispred naduvene Pešte. Tvrda je kapija ulaza u Srbiju, beleži između ostalog „Ratni pomenik”, kazivanje srpskog oficira Živana J. Kezića.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
Zato ssda i drugi aleksandar pravi istu gresku kak prvi. Udruzuje se sa onima koji su nas ubijali i klali. I opet ce ti cim budu mogli, da nas opet zakolju sa ledja.
Dragan Pik-lon
Kod nas Srba vreme tece drugacije nego kod drugih Naroda u Evropi.Kad kazemo da je veliki rat bio pre 100 godina,to kod nas zvuci kao pre nove ere.kao pre Isusa Hrista.Dok je u stvarnosti to bilo juce.Nasi dedovi i pradedovi su u tome ucestvovali.Mi smo ih zapamtili sto,samo po sebi,znaci da smo i mi direktni''ucesnici'prvog svetkog rata.No,istovremeno je to daleko od nas,jer je Srbija krvarila u celom 20-om veku.Nad nama su izvrsni visestruki Genocidi.Dokaz za to je i nas status(danas)u EU-ji.
deda petko
Врло леп опис збивања .Имам фотографију када је бугарска војска направила малу ћеле кулу од српских глава. То се догодилу у Срдулици.У Лесковцу је тако настало име једне улице "Улица Сурдуличких мученика". Српски краљ Александар није наредио , као опомену Бугарима , нешто слично да ураде са бугарском војском која се предала . Зато је бугарска војска у 2, светском рату, опет на истим просторима Србије чинила зверства.Такав народ разуме само језик кога сам употребљава.
Перица
На жалост, јесте неопходно да се освете мученици. Да није тако, паметнији од нас, Енглези и Американци се не би светили. Због Ковентрија су горели многи немачки градови и зато их се Немци плаше!
Арсеније
deda petko, Не знам за Вас, али се сигурно не бих осећао боље да су моји дедови (тројица су прешли Албанију и вратили се, Богу хвала, живи) убијали заробљенике, ма из ког разлога. Никад нисмо били нељуди, није ни требало, нити треба, образ и душа су нам чисти. И да учинисмо оно што помињете, дали би им изговор за иста или гора зверства. Дакле, није до нас. Србин се бори против непријатеља који има оружје, не када се преда, нејач да ни не помињем. Много је других ствари у игри, простора нема.
Suhoj
Iako su Rusi pretežirali više Bugare u odnosu na Srbe Bugari se nisu pokazali kao odan narod bratskoj Rusiji. I i II sv rat na suprotnim stranama, a sada u nato paktu. Odličan tekst za ljude koji mogu da prepoznaju planove zavojevača i naših "prijatelja", svođenje na razumnu mjeru.Mi bismo trebali da se okrenemo najviše sami sebi i da postanemo Srbofili, ni Rusofili ni Anglofili već Srbofili. Poslije tri miliona mrtvih u 20 vijeku još nemamo zaokruženu nacionalnu državu. U pamet se braćo Srbi!
Suhoj
Neprilagodjen za početak ujedinjenje Republike Srpske i Srbije,kao garancija opstanka srpskog naroda zapadno od Drine. Možda ne znate ali na koncilu rkc 1900 u Zg planirana je hrvatska država sa granicom na Drini. Kasnije imamo istorijsko pravo da povratimo srpski etnički prostor. Prvo da se obožimo, složimo i umnožimo. Vi ste prevaziđeni i niko nam nije ništa servirao za sve smo se izborili!
Dragan Pik-lon
@Neprilagodjen,vi hocete da kazete da su Srbi krivi za stvaranje prve i druge Jugoslavije i da su krivi za njeno,dvostruko unistavanje.Krivi smo i za pojavu ustasa.Prestanite jednom sa tom komunjarskom kuknjavom u najvaznijem srpskom listu na Balkanu.Vase ideje objavljujte u Vjesniku,Vecernjem listu ili ''zdelo znaj''.Pozdrav iz slobodnog svrta...!
Prikaži još odgovora
Боро
Хисториа магистра вита ест, илити повест је учитељица живота? Наши повесничари се никад нису потрудили да објасне овај грчевити "јуначки" отпор браће Бугара. А заправо одговор се крије у одмазди коју су Бугари очекивали од наше србске војске, оправданој казни, за све злочине које су Бугари починили над Источном Србијом. Вољом Владе Кр. Србије, до те казне није никад дошло. Зато што не кажњавамо злочине, зато тако и пролазимо, а Богу нека Његов Суд... кад буде дошао, ако дотад нас буде.
артиљерац
Нити су Влада Краљевине Србије,нити српски Генералштаб донели одлуку да српска војска не уђе у Бугарску.То је била одлука Врховне Команде савезничких снага на солунском фронту.На чијем је челу био Франше д Епере.Лично је Војводи Мишићу рекао:"Бугари су починили тешке ратне злочине у Србији.Бојим се да би се српска војска светила за то".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.