četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 29.12.2019. u 10:00 Stanko Kostić
ZANIMLjIVA SRBIJA: Katoličke crkve

Beogradski „krivi toranj”

Hram Svetog Antuna Padovanskog u Beogradu, izgrađen po projektu čuvenog slovenačkog arhitekte Jože Plečnika kao njegov možda najznačajniji rad, krase visoki, nagnuti zvonik i raskošna unutrašnjost
(Фотографије Станко Костић)

Beograd, pored ostalih monumentalnih zdanja, krasi šest rimokatoličkih hramova, a dragulj ove sakralne arhitekture je Crkva Svetog Antuna Padovanskog. Izgrađena je po projektu čuvenog slovenačkog arhitekte Jože Plečnika (1872–1957) na opštini Zvezdara, blizu Crvenog krsta, u Bregalničkoj 14, gde se nalaze i franjevački samostan, kao i sedište Franjevačke župe, Bosne Srebrene iz Sarajeva. Plan za hram i sve poslove oko njega Plečnik je, kao veliki vernik, uradio besplatno, čak se odrekao i putnih troškova.

Od 2010. ovaj objekat je upisan u Registar spomenika kulture Republike Srbije.

Dušan Milovanović, istoričar umetnosti, govoreći za „Magazin” izdvaja da su, posle turskog izgona u 17. veku, franjevci pozvani u Beograd 1926. kada je izgrađen i manastir pod rukovodstvom zemunskog arhitekte Boža Katušića. Crkvu je 1929. započeo Plečnik, koga je tadašnji župnik angažovao na predlog skulptora Ivana Meštrovića. Sama crkva, koja se smatra jednim od najznačajnijih, ako ne i najvažniji Plečnikov rad, završena je krajem 1933. godine. Sledeći stradalnu sudbinu Beograda i ovih prostora, gradnja je prekinuta tokom rata, a potpuno okončana tek 1962, nakon smrti arhitekte, pod rukovodstvom njegovog učenika Slovenca Janeza Valentinčiča (1904–1994). Tada je dovršen njen naočiti zvonik koji se ubrzo, radi prirode terena, blago nagnuo (1,2 metra u odnosu na osu) i po toj osobini veoma podseća na krivi toranj u Pizi.

Unutrašnjost crkve

Sam hram je visok 25 metara, a završava se monumentalnim čeličnim krstom (3,7 m), dok je toranj visok 52 metra i ima oblik cilindra s prečnikom od devet metara.

Građevina je izvedena od neobrađene crvene cigle sa malterisanim pasažima bledoružičaste boje. Ulaz na zapadnoj strani raskošno je ukrašen tremom koji nose šest vitkih stubova od porfirnog mermera s visokim elegantnim belim kapitelima. Veliki broj prozora osvetljava unutrašnjost hrama.

Arhitekta se oslonio na ranohrišćanske uzore svetilišta kružnog oblika (rotonda) poput Panteona u Rimu, Crkve San Vitale u Raveni, carigradskog hrama Svetih Serđa i Vakha, monumentalnog solunskog Svetog Georgija, Crkve Svetog Petra i Pavla u Rasu, Crkve Svetog Donata u Zadru... Zanimljivo je da se ovakav oblik sačuvao do danas i kod pravoslavnih svetilišta, recimo, Hram Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi u Beogradu (građen 1995–1999) koji je projektovao arhitekta Mihajlo Mitrović.

Tlocrt hrama na Zvezdari Plečnik je izveo tako da asocira na Svetog Antuna s malim Isusom na rukama, što je i najčešća predstava ovog svetitelja. Iznutra, tri spratne galerije okružuju hram. Na prvoj su smeštene orgulje i mesto za hor. U centru je glavni oltar sa raspećem Isusovim, a u dubini, na pozadini pozlaćene mandorle postavljena je bronzana skulptura Svetoga Antuna visoka 2,75 metra, delo Ivana Meštrovića.

Meštrovićev kip „Srce Isusovo”

Još dve izuzetne skulpture bude pažnju posetilaca, koje je, prema nacrtu Jože Plečnika, izradio slovenački vajar Božo Pengrov: kip Srca Isusovog i Bogorodica istočnjačkog izgleda, sa štitom na grudima, a na njemu golubica kao simbol Svetoga duha (ovaj kip je bogato ukrašen reljefima, dragim kamenjem i pozlaćen).

Otac Ilija Alandžak, župnik ove crkve, rekao nam je da je Plečnik crkvu projektovao do najsitnijih detalja, da sve bude unikatno – od sasuda, kvaka i okova za prozore, pa do lampi od kovanog gvožđa. Nažalost, zbog rata i nedostatka sredstava, nisu izvedene spiralne stepenice u kupoli sa prozorima, kako je planirano, niti je na crkvu, po zamisli autora, postavljena kupola visoka 21 metar.

Naš sagovornik, međutim, kaže da se nada sanaciji krivog tornja, i otvaranju vidikovca na njegovom vrhu, odakle bi posetioci sa 52 metara imali prelepi pogled na ceo Beograd.

Plečnik i đavo

Za crkvu na Zvezdari vezane su i dve zanimljive priče. S prve galerije, s visine od 15 metara, pri gradnji hrama jedan dečak je pao – i ostao nepovređen. Vernici to smatraju prvim čudom Svetog Antuna na ovome mestu. U samoj crkvi, s leve strane raskošnog Bogorodičinog kipa, postavljena je lampa neobičnog izgleda u obliku zmije, simbol đavola, koji se prema Bibliji izjasnio da neće služiti Bogu. Plečnik je, međutim, u njenu razjapljenu čeljust stavio sijalicu, rekavši „Ma, služićeš!” i tako ona zaista neprestano osvetljava lice Blažene Device.

Komеntari3
767ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bivsi posmatrac
Svo detinjstvo sam posmatrao ovu meni veoma zanimljivu tvorevinu svako jutro. Uvek sam se radovao kako ce izgledati: po kisi , suncu, ujutru, uvece, po snegu. Nikada nisam bio unutra. Prvi put sad vidim slike odatle. Neverovatno je kako je zbog stava koji je propagiran u skoli : da je religija opijum za narod to moglo da uskrati dozivljaj posmatranja unutrasnjosti objekta. Inace, tacno je meni je to bio domaci krivi toranj u Pizzi. Samo sto je ocigledno mnogo bolje napravljen.
Boki
Uvek će biti jedan od simbola Zvezdare. Kada god je pogledam (živim na Zvezdari), uvek mi izgleda kao da je tek izgrađena. Lepa crkva, u neposrednoj blizini crkve Pokrova presvete Bogorodice (u kojoj sam se venčao), što zajedno obogaćuje Zvezdaru.
Bahamut
A meni pričali da sam lud kad sam to tvrdio još pre 30ak godina. Predivno zdanje,kojim treba da se ponosimo bez obzira na veru.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja