Holandsko-bugarska kompanija potencijalni graditelj Prokopa

Potencijalni je partner državi Srbiji u izgradnji zgrade železničke stanice „Beograd centar” (Prokop), parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja je „Railway City Beograd” saznaje „Politika”.

Ova kompanija jedina je dostavila pismo o zainteresovanosti za taj posao, a vlada se u oktobru saglasila da pristupi pregovorima sa njom, potvrdili su juče u Republičkoj direkciji za imovinu koja je u julu raspisala poziv domaćim i stranim kompanijama za ulaganje i građevinske radove na Prokopu.

– Istovremeno je osnovana stručna komisija koja vodi pregovore oko svih elemenata budućeg pravnog posla zajedničke izgradnje, elemenata ponude i elemenata eventualnog ugovora – navodi Direkcija u pisanim odgovorima, uz ogradu da su pregovori u toku i da sada ne može da govori o vrednosti ugovora niti o početku gradnje.

Ako pregovori budu uspešno okončani, partner bi, kako je istaknuto u letošnjem konkursu, trebalo da pribavi svu dokumentaciju za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira izgradnju stanične zgrade, komercijalnog prostora i parkinga.

Država će uložiti zemljište i omogućiti gradnju na ploči i na svim parcelama koje su u njenom vlasništvu, a ispunjavaju tehničke uslove za izgradnju u okviru lokacije obuhvaćene urbanističkim projektom. „Railway City Beograd” imaće obavezu da najpre pristupi izgradnji objekta javne namene ili da taj objekat zida istovremeno sa komercijalnim sadržajima.

– Potencijalni partneri mogu dati svoje idejno rešenje i za zgradu železničke stanice sa parking mestima neophodnim za nesmetano funkcionisanje zgrade železničke stanice u skladu sa urbanističkim parametrima i statičkim ograničenjima. Nadležna tela i organi će ceniti da li je moguće i potrebno po tom idejnom rešenju menjati postojeći urbanistički projekat – ukazano je u pozivu na koji se javio „Railway City Beograd”.

To bi moglo da znači da bi ova kompanija, ako bude imala veće apetite, mogla da izađe iz okvira postojećeg urbanističkog projekta i da podigne više kvadrata nego što je njime predviđeno.

Urbanistički projekat za Prokop dobio je zeleno svetlo od Sekretarijata za urbanizam 2015. Prema najavama nadležnih  prethodnih godina, na Prokopu bi moglo da se gradi 30.000 kvadrata komercijalnih sadržaja.

Pre nego što je Republička direkcija objavila poziv za Prokop, vlada je formirala radnu grupu. Kako su naveli u „Infrastrukturi železnice Srbije”, koja je takođe u toj grupi, za sve radove na objektu glavne železničke stanice „Beograd centar” bila je obezbeđena građevinska dozvola, a procenjena vrednost projekta je 48 miliona.

Na Prokopu čija neslavna gradnja nikako da se okonča skoro pola veka, nadzemna ploča treba da ima oko 45.000 kvadrata. Do sada je izgrađeno oko 40.000 kvadrata te ploče, od čega oko 4.000 prošle godine.

Uređeni peronski deo ove stanice za domaće i međunarodne putničke vozove otvoren je u januaru 2016. kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić naveo da će nova stanična zgrada biti „prava evropska lepotica”. Uoči otvaranja peronskog dela nadležni su isticali da ima interesenata za gradnju na ploči i da je među njima i MPC Petra Matića.

Kada je pre tri godine počelo preseljenje putničkog saobraćaja sa Glavne železničke stanice u Prokop, pitanje nad pitanjem bilo je kada će „Beograd centar” dobiti staničnu zgradu.

Od tada do danas nadležni su neumorno licitirali sa rokovima za početak gradnje, ali su svi ti datumi listom padali u vodu. Razlog je, čini se, to što nadležni nisu mogli da se opredele na koji način će se graditi i finansirati stanična zgrada. Pre poslednjeg poziva, država je u leto 2016. potencijalne ulagače pozvala da dostave neobavezujuće ponude.

Tada su nadležni ukazivali da ima više interesenata, među kojima su i holandski i danski investitori, ali onda je ispalo da nema zainteresovanih. Kao razlog za to navodili su da se investitorima ne isplati da ulažu u Prokop ka kome gravitira malo ljudi, a pre svega putnika. Onda su u toku 2017. i 2018. nadležni u gradu i državi isticali da će se zgrada graditi sredstvima iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj.

Jedan detalj ipak se nije menjao od 2016. godine. A to je da će gradnja stanične zgrade kada počne trajati najmanje dve godine. U ovom slučaju, ako se postigne dogovor sa jedinim interesentom na poslednjem pozivu države, to znači da se na novu staničnu zgradu ne može računati pre 2022. godine.

Šta „Beograd centru” fali

Putnici bi rekli da Prokopu fali sve, ali nije baš tako. Osim sređenih perona, ova stanica ima i pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, a od letos i dva lifta az spuštanje do perona.

Ono što ovoj stanici nedostaje uz staničnu zgradu jesu pre svega pristupne veze iz pravca auto-puta za Niš (čija gradnja se najavljuje godinama pa je tako neslavno prošla i najava za 2019. godinu). Nedostaje joj i znatno bolja veza sa javnim prevozom.