Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zbog zloupotrebe prava na bolovanje sleduje otkaz

(Фото Д. Јевремовић)

Pored silnih propisa i zakonskih rešenja, i dalje nije poznato da je iko od radnika došao da se žali advokatu jer je dobio otkaz zbog lažnog bolovanja. Sindikalni predstavnici takođe uveravaju da nemaju nijedan dokaz iz sudske prakse u kojem je poslodavac posle kontrolnog pregleda dokazao da su radnik ili lekar zloupotrebili bolovanje. Ipak, ukoliko radnik u Srbiji zloupotrebi pravo na bolovanje, poslodavac ima pravo da mu uruči otkaz, ali je taj propis kod nas dosta šturo regulisan. Advokati podsećaju da je teško dokazati da je neko na lažnom bolovanju, jer radnik ima validno lekarsko opravdanje, a zakon nije regulisao proveru stanja na terenu.

Ono što radnik mora da uradi jeste da poslodavcu donese potvrdu u roku od tri dana od nastanka situacije u kojoj se našao. Ako bi se dogodilo da poslodavac uruči zaposlenom otkaz zbog lažnog bolovanja, velika je verovatnoća da mu radnik neće priznati da je bio na takvom bolovanju, već će pokušati da pravdu potraži na sudu. U Savezu samostalnih sindikata Srbije ističu da nemaju nijedan dokaz iz sudske prakse da su radnik ili doktor zloupotrebili bolovanje.

– Ako i govorimo o lažnom bolovanju, onda odmah znamo da su u sprezi radnici foliranti i korumpirani lekari. Napasti većinu zaposlenih u Srbiji i optužiti ih da često pribegavaju lažnim bolovanjima je bahat i bezobrazan stav pojedinih poslodavaca, čime se stvara gledište kako su radnici u Srbiji skloni prevarama. O tome koliko ljudi koristi lažna bolovanja nema egzaktnih podataka. Ni Privredna komora Srbije, koja je podnela inicijativu za uvođenje sankcija, nije iznela te podatke – ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, dodajući da se zaboravlja da ljudi u Srbiji često rade duže od zakonom propisanog radnog vremena, da su opterećeni preraspodelom posla, lošim uslovima rada…

– Ova oblast je sasvim dovoljno regulisana u Zakonu o radu. Ukoliko poslodavac posumnja da je radnik na lažnom bolovanju, on može o svom trošku tog radnika da uputi u lekarsku instituciju u koju on želi, da bi mu se ocenilo zdravstveno stanje. Kada dobije potvrdu lekara da radnik ne boluje od bolesti zbog koje je na bolovanju, poslodavac može da mu uruči otkaz – podseća Vuković.

Da bi u ovoj oblasti bilo manje zloupotreba, on predlaže poslodavcima da upućuju svoje radnike na godišnje sistematske preglede i tako redovno prate zdravstveno stanje zaposlenih.

– To bi svakako smanjilo zloupotrebe, ali retko koji poslodavac šalje svoje zaposlene na redovne preglede. Time bi se ipak stekao bolji uvid u njihovo zdravstveno stanje – zaključuje Vuković.

Privredna komora Srbija predlaže dopunu zakona tako da poslodavac može da zatraži izveštaj zdravstvene ustanove na osnovu kojeg bi se utvrdila osnovanost bolovanja, ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su odsutni veći od deset odsto.

U Uniji poslodavaca objašnjavaju da su baš zbog učestalih zloupotreba prava na bolovanje još 2014. učestvovali u krupnijim izmena postojećeg zakona, gde je sve već regulisano kad je reč o zloupotrebi prava na privremenu sprečenost za rad.

– Svojim opštim aktom poslodavac i sada može da uredi na koji način će kontrolisati da li je bolovanje opravdano ili ne. Postoji i mogućnost da, ako ne veruje nalazima lekara opšte prakse, može direktno da traži od načelnika zdravstvene ustanove da se ponovo izveštači lekarski nalaz. Zbog svih tih opcija koje su date poslodavcima nema potrebe za izmenom zakona, već je dovoljno samo njegovo dosledno sprovođenje – smatra Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca.

Bolovanje je u sadašnjem zakonu već definisano članom 179, u kojem je jasno precizirano kako se koristi bolovanje i kako poslodavac može da proverava da li je zaposleni zaista na bolovanju.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rada Radosavljević
Poštovani, Zanima me da li ukoliko, usled zdravstvenih tegoba jedan dan ne dodjem na posao da li moram da izvadim doznaku za taj dan ili je dovoljno da javim šefu da taj dan ne mogu doći na posao zbog zdravstvenih problema.?
niko
da ali kada neko uzme bolovanje i ode na more svi se prave blesavi a on krši zakon. ovaj koji mu je dao potvrdu kaže poslodavcu da nema načina da proveri da li je taj i dalje bolestan dok ne dodje na kontrolu? ima svega nažalost ali dobri radnici su retkost, nažalost odlaze u inostranstvo.
Бане
Ако бих отишао на боловање, то би ме коштало 35% месечне плате односно око 39.000 динара за тај месец. Тај луксуз не могу да платим. Зато долазим на посао и радим чак и када сам болестан. Изузетак је био прелом руке након пада испред зграде у којој радим приликом доласка на посао што се по закону третира као повреда на раду и за то време прима пуна али не и накнада за превоз што је разумљиво. Сад ми је жао што нисам поднео тужбу против одговорног лица због снега и леда на тротоару.
Drusko
Нису ту у питању људи који солидно зарађују, већ они који раде за минималац, а таквих је већина у Србији. Њима је свеједно да ли ће да раде или не, јер послодавац запосленом на боловању не сме да исплати мање од минималца. Па, кад треба за жетву, и слично, ето гомила боловања.
Marko Markovic
Zdravstveno stanje je tajna, i poslodavac nema pravo znati detalje (sistematskih pregleda), ali takvih kršenja ima. Može znati samo da li je sposoban za određeno radno mjesto (Medicina rada). Bilo kakvo drugo zadiranje u podatke je grubo kršenje prava bolesnika i nedopustivo u demokratskim državama. Za odavanje dijagnoze liječniku bi trebala biti oduzeta dozvola za rad i isti udaljen iz Komore. U Kopru (SLO) je poslodavac zbog nezakonitog praćenja radnika na sudu dobio 2 god. uvjetnog zatvora.
Bogdan
Lažna bolovanja su problem još od kumunizma,gde se sa razlogom zna da su radnici bili blejači.Nažalost mnogi se još nisu trgnuli od tog vremena.Elem još jedan veliki problem kod lažnog bolovanja su loš standard i male plate.Naime susrećem se prečesto sa radnicima koji uzimaju bolovanje da bi radili sezonske poslove,koji su bolje plaćeni.A da ne pričamo o mobingu koji je dojadio radnicima,pa bi mnogi malo odmorili od posla.Koliko su krivi radnici toliko su više krivi i poslodavci za ovaj problem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.