Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prete MMF-om kao batinom

Ukoliko vlast neke zemlje želi da sprovede nepopularne mere štednje, uvek kao izgovor može da navede pritisak ove međunarodne finansijske institucije. - Odluka Argentine, Moldavije, Ukrajine, Belorusije da se zahvale na saradnji ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji otvorila je pitanje da li bi i Srbija mogla bez njenog nadzora
(Фото ММФ)

Vest da Međunarodni monetarni fond (MMF) ostaje bez klijenata, te da većina zemalja, poput Argentine, Moldavije, Ukrajine, Belorusije, namerava da odustane od podrške fonda, otvorila je pitanje i da li bi Srbija i pod kojim uslovima mogla da kaže – hvala, ne.

Da li je za taj odgovor dovoljan samo visok rast bruto društvenog proizvoda, stabilne finansije ili i još nešto, i kada je neka zemlja sigurna da joj više ne treba neko ko će je na ovakav način kontrolisati?

Kao argument zašto više ne želi MMF u svom dvorištu, novoizabrani predsednik Argentine Alberto Fernandez izjavio je da od MMF-a neće uzeti preostalih 11 milijardi dolara iz trenutnog kreditnog programa, jer se „pijanstvo ne leči vinom”.

Nameru da odustane od podrške Fonda najavio je početkom novembra i predsednik Moldavije Igor Dodon, a vlada Belorusije je ograničila saradnju samo na tehničke konsultacije. Čak je i ministarka finansija Ukrajine obećala da će prekinuti saradnju sa ovom međunarodnom organizacijom do 2023. godine. MMF očigledno više nije spas za slabe ekonomije.

Aranžman Srbije s MMF-om, takozvana čuvarkuća, nije ni kod naših građana nailazio na oduševljenje. Naprotiv. Više su ih ljutile poruke domaćih političara koji su im prenosili da MMF insistira na smanjenom učešću zarada BDP-u, na poskupljenju struje, na štednji, koja se pretvorila u zamrzavanje penzija u protekle četiri godine i kaznene penale za sve koji pomisle da odu u penziju pre 65. godine života, zabranu zapošljavanja u javnom sektoru...

Odbor izvršnih direktora MMF-a ocenio je ovih dana da Srbija nastavlja uspešno da sprovodi definisani ekonomski program, uz dobre domaće faktore rasta, nisku inflaciju, zdrav finansijski sistem, sprovođenje strukturnih reformi i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, navodi se u saopštenju NBS.

Domaći faktori, odnosno snažna domaća tražnja, u potpunosti kompenzuju negativne uticaje iz spoljnog okruženja. Zbog toga za 2020. godinu MMF projektuje rast Srbije po stopi od četiri odsto.

Na pitanje može li Srbija da „nastavi da živi” bez MMF-a, Saša Ranđelović, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za „Politiku” kaže da je opšta ocena da postojanje aranžmana sa MMF-om povećava šanse za sprovođenje reformi usmerenih na uspostavljanje funkcionalne tržišne privrede, ali da ne predstavlja garanciju da će se tako nešto i dogoditi.

Misija MMF-a ogleda se, ističe on, u obezbeđenju stabilnosti svetskog finansijskog sistema, kroz pružanje finansijske i tehničke pomoći zemljama kod kojih postoji rizik da neće moći da izmiruju svoje javne i/ili privatne obaveze prema inostranstvu, zbog nedostatka deviza.

– Jedan od bitnih faktora koji utiču na održivost spoljne pozicije zemlje jeste i održivost javnih finansija. Stoga države neretko ulaze u aranžman sa MMF-om u slučaju rastućih rizika po održivost javnih finansija (visok fiskalni deficit i javni dug), što je u više navrata bio slučaj i sa Srbijom tokom prethodne dve decenije. Srbija je do sada sa MMF-om zaključivala uglavnom aranžmane iz predostrožnosti, kojima se obavezivala na sprovođenje određenih reformi (smanjenje deficita, privatizacija...), a zauzvrat je od MMF-a dobijala na raspolaganje kredite koje je bilo moguće koristiti u slučaju krize spoljne likvidnosti (ali ne i za finansiranje fiskalnog deficita ili servisiranje javnog duga) – kaže Ranđelović.

S druge strane, postojeći aranžman Srbije sa MMF-om je nešto labaviji, jer ne predviđa mogućnost povlačenja kredita.

– Postoje relativno čvrsti empirijski dokazi da postojanje aranžmana sa MMF-om po pravilu utiče na stabilizaciju javnih finansija, odnosno na smanjenje fiskalnog deficita. To je naročito slučaj sa zemljama sa relativno slabim institucijama, kao što su zemlje u razvoju i evropske zemlje u tranziciji, u kojima je kratkovidost u vođenju ekonomske politike u proseku izraženija. Slična ocena se može izneti i kad je reč o dva poslednja aranžmana Srbije sa ovom institucijom, koji su podsticajno delovali na vladu da odlučno implementira mere fiskalne konsolidacije i da sprovede neke tržišne reforme (primera radi, na tržištu rada, u penzijskom sistemu) – objašnjava naš sagovornik.

Doktor ekonomskih nauka s Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. Ljubodrag Savić kaže da bi Srbija mogla da vodi svoje javne finansije bez Misije međunarodnog monetarnog fonda, ali pod uslovom da neka od tih kočnica vlade ne popusti.

Na pitanje na šta konkretno misli, Savić odgovara da je, primera radi, 2020. godina izborna i da bi moglo da dođe do nekontrolisanog trošenja novca za potrebe izbornih kampanja, što ne bi bilo prvi put.

– Naime, ako se setimo 2011. godine, MMF je bio u Srbiji jer je utvrđeno da se mnogo više para troši za izbore nego što se smelo u tom času, pa je od tadašnje vlade Mirka Cvetkovića traženo da proveri i objasni tu potrošnju. MMF se posle toga više nije pojavio i suspendovan je taj sporazum s njima – podseća Savić.

Aktuelna vlast, naglašava, nema potrebe da se dodvorava biračima, pa samim tim ni da nenamenski troši novac za izbore, jer je situacija čista u njihovu korist – oni opoziciju i nemaju.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
MMF u Srbiji ne pritiska ljude na stednju, nego vrsi GENOCID
Иван
Када се осврнемо уназад, види се да нисмо у стању сами да водимо одговорну економску политику.
MMFjeIzgovor
To je delimična istina jer saveti MMF-a često mogu i da se ignorišu. MMF je savetovao i pametne stvari - npr da se obelodani koliko to zaposlenih ima državna birokratija u Srbiji i da se taj broj smanji da bi se smanjilo i zaduživanje. Očigledno da se može protiv MMF-a jer je do danas nije smanjen taj prekobrojni drzavni aparat nego se čak drsko krije koliko ljudi prima platu od države. Kamo sreće da su poslušali MMF u vezi toga.
Nikola
MMF je organizacia koja sluzi da je politicari korste kada moraju nepopularne finansijske mere da izvrse. Cim malo drzava stane na noge, svi odbacuju MMF a ako krene opet po zlu, rado mu se vracaju.
Dimitrije
"Economic Hitman". Hvala

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.