Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nema pravde ni 20 godina posle agresije NATO-a

Nijedan građanin Srbije nije dobio nikakvu odštetu zbog pogibije najbližih niti zbog bolesti koje su izazvane bombardovanjem. – Problemi sa prikupljanjem dokaza
Ниш, 24. марта 2019: сећање на страдале од НАТО бомби (Фото EPA-EFE/Djordje Savic)

U protekloj 2019. godini obeleženo je 20 godina od agresije NATO-a na SRJ. Pored podsećanja na žrtve i ogromnu materijalnu štetu, iznošeni su i podaci o porastu broja obolelih od raka, što se povezuje sa delovanjem osiromašenog uranijuma i drugih toksičnih supstanci koje su usled bombardovanja dospele u vazduh, zemlju, vodu i hranu.

Međutim, do dana današnjeg nijedan građanin nije dobio odštetu zbog bolesti niti zbog smrti najbližih. Nijedan takav postupak nije pokrenut. Iako je i pre 20 godina i danas jasno da nije bilo pravnog osnova za vazdušni napad i da je reč o zločinu, nijedan čelnik NATO-a nije krivično odgovarao.

U Višem sudu u Beogradu pre dve decenije održano je suđenje zločincima „u odsustvu”. Pojedini od njih su posle toga dolazili u zvanične posete Srbiji, iako su osuđeni na 20 godina zatvora.

Ostaje samo jedan zaključak – da je politika jača i važnija od prava, rekli su stručnjaci prošle nedelje na „Kopaoničkoj školi prirodnog prava – Slobodan Perović” kada su na katedri „Pravo na život” govorili o posledicama bombardovanja. Ironično su primetili da se „sedište za međunarodno pravo nalazi u vazdušnoj bazi Avijano” na severu Italije, odakle su izvođene operacije tokom agresije NATO-a na našu zemlju.

– Pravo na život običnih građana u Srbiji u poslednjih 20 godina nije bilo ugroženo u tolikoj meri kao te 1999. godine. Štaviše, posledice bombardovanja osećaju se i danas u vidu zdravstvenih i ekoloških problema. Zbog toga je dvadeseta godišnjica bombardovanja svakako dobar povod da se neke stvari ponovo pretresu – rekao je dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije.

Detaljno je objasnio kako se odvijala satanizacija Srba i medijska priprema za operaciju „Milosrdni anđeo”. Izmišljeni masakr civila u selu Račak na Kosovu bio je samo alibi za ovaj zločin, jer niko u Haškom tribunalu do danas nije čak ni optužen za taj događaj, naglasio je sudija i podsetio da su italijanski sudovi dosudili velike odštete zbog smrti njihova dva vojnika koja su posle boravka na Kosovu obolela od „balkanskog sindroma”.

Smatra da je bombardovanje Srbije predstavljalo demonstraciju moći Zapada, koja je pre svega uperena protiv Rusije i Kine, i da zato Srbija nije mogla da izbegne svoju tragičnu sudbinu, ali da mora negovati kulturu sećanja na žrtve i na herojstva običnih ljudi, kao i na branioce, pre svega one sa Košara i Paštrika.

Jedan od onih koji već nekoliko godina prikuplja dokaze u nadi da građani Srbije kao pojedinci mogu da potraže pravdu pred sudovima u državama članica NATO je prof. dr Sreto Nogo, predsednik Udruženja građana „Osiromašeni uranijum”. O tome je uoči dvadesetogodišnjice bombardovanja govorio u intervjuu za „Politiku”, a juče smo ga pitali dokle se stiglo sa tužbama.

– Udruženju se javilo oko tri hiljade ljudi sa medicinskom dokumentacijom, ali sve je zastalo zbog toga što državni organi naše zemlje neće da nam daju podatke o tome čiji su avioni dejstvovali na konkretnim lokacijama. Bez toga ne možemo ustanoviti mesnu nadležnost sudova u zemljama članicama NATO – kaže dr Nogo.

Podsetio je da je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova ove godine prilikom posete Beogradu izjavila da će podržati tužbe Srbije protiv članica NATO, kao i da će ruski Institut za nuklearnu medicinu pomoći prilikom analize medicinskih nalaza koje naši građani imaju.

– Dva puta sam se obraćao potpredsednicima Vlade Srbije Ivici Dačiću i Rasimu Ljajiću, ali odgovor nisam dobio, pa zaključujem da naša vlast i naši nadležni organi nisu voljni da sarađuju. Podatke o tome koji je tačno avion dejstvovao na konkretnim lokacijama ima pre svega vojska, ali je neophodno da naša vlada stane iza toga. Zato sam se njima obratio – kaže dr Nogo.

Iako je naša zemlja sarađivala i sa Haškim tribunalom i sa međunarodnim institucijama kada je reč o ratnim zločinima, do sada nijedan sud u svetu nije potegao ni krivičnu ni odštetnu odgovornost pojedinaca i država članica NATO za bombardovanje Srbije.

– Apsurdno bi bilo da građani Srbije tuže svoju državu zbog štete koja im je naneta bombardovanjem. Ako bi i dobili odštete, one bi bile isplaćene iz budžeta koji mi građani punimo. Ne možemo sami sebe da tužimo, pa da tražimo i nikada ne dobijemo refundaciju od država NATO – kaže dr Nogo.

Sprema se za odlazak u Rusiju u januaru i veruje da će o ovom problemu razgovarati i sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom. Iz proceduralnih razloga, tokom ove godine nije uspeo da se sastane sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, za koga ima predlog da zemlje članice alijanse prihvate da pruže građanima Srbije najsavremenije uslove lečenja u njihovim najboljim bolnicama.

– Prema nekim procenama UN, u Srbiji će od raka najverovatnije oboleti i umreti oko 200.000 ljudi a na KiM između 750.000 i 800.000. Naš čuveni onkolog Slobodan Čikarić procenio je da je u Srbiji od posledica bombardovanja već obolelo više od 50.000 ljudi, a da će sledeća, 2020. godina, na žalost, biti najcrnja u ovoj statistici – navodi dr Sreto Nogo.

Smatra da je podrška države Srbije ključna za ostvarivanje prava građana na odštetu. Očekuje da državni organi pomognu u prikupljanju dokaza, ali i da podrže put ka ostvarenju pravde.

Tužbe protiv članica NATO, u ime građana Srbije, najavljivao je i niški advokat Srđan Aleksić, koji je u martu ove godine za naš list govorio o posebno teškim zdravstvenim posledicama po građane na jugu Srbije. Naglasio je da će njegova advokatska kancelarija besplatno zastupati građane i pomoći u obezbeđivanju valjanih medicinskih veštačenja koja treba da dokažu vezu između dejstva čestica osiromašenog uranijuma i malignih bolesti, kao i da će tužbe podnositi međunarodni timovi advokata. Međutim, do danas nije poznato da li je ijedna tužba podneta. Pokušali smo da dobijemo odgovor, ali telefoni advokata Aleksića nisu bili dostupni.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Saska Ilic
Ako drzava Srbija nije tuzila NATO,ja cu tuziti svoju zemlju zbog unistavanja moga i porodicnoga zdravlja,koje je naruseno od tada.
Mile Savkovic
Pa Srpska ekonomija je u rukama zapada ,kako Mislimo da tuzimo zapad za nanetu stetu onda kada ne znamo da vodimo svoju ekonomiju nego smo je predali u ruke onih koji su nas bombarodavli ?
Dule Prizrenac
Izgleda da za nas gradjane Srbije, pravde nece ni biti po pitanju pravno nelegitimnog bombardovanja nase zemlje,otimanja dela teritorije od strane tada zlikovackog rukovodatva NATO alijanse.Nije da su danas bolji...
Jovan © 2
...Gordanu Čomić, Dragana Vesovića i Dubravka Bojića. Komisija je imala obavezu da informiše Narodnu skupštinu periodično na šest meseci o svojim aktivnostima i dužna da prvi preliminarni izveštaj sa predlogom mera podnese parlamentu do kraja 2020. godine. Komisija do danasnjeg dana nije imala ni jedan jedini sastanak. Da li je malo jasnije sta se zbiva i dogadja na temu pravde i nepravde ?
Jovan ©
Skupština Srbije usvojila je 18. maja predlog o formiranju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. g. osiromašenim uranijumom po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu. Predsednik skupštinske Komisije Darko Laketić, koji je i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije ,predložio je za svog zamenika predsednika Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije Ivanu Stojiljković, za članove poslanike Milovana Drecuna, Danijelu Stojadinović...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.