Beograd se opet guši u smogu

Da čist vazduh nije bio na listi prioritetnih želja čije su ostvarenje Beograđani zatražili od Deda Mraza, videlo se već u prvim danima ove godine koje smo proveli gušeći se u smogu. Sati u kojima smo disali koliko-toliko normalno mogu se na prste nabrojati, a posle tog kratkog perioda kada je Beograd malo „provetrila” košava ponovo smo počeli da udišemo čađ.

Sajt „Beoeko” Gradskog zavoda za javno zdravlje juče je oko 13 časova pokazivao crveno upozorenje da je vazduh zagađen. U takvim okolnostima, njihova je preporuka da se izbegavaju naporne aktivnosti na otvorenom, kao i da se, ako se baš nešto radi napolju, prave češće pauze.

Ništa svetlija situacija nije se mogla videti ni na aplikaciji Agencije za zaštitu životne sredine. Odličnu ocenu nije zaslužio vazduh ni sa jedne od njihovih mernih stanica u gradu, a ocenu „dobar” dobili su samo Vračar, Zeleno brdo i centar Obrenovca. Zagađenost je, kao i prethodnih dana, bila najveća na Mostarskoj petlji, Novom Beogradu i Starom gradu, a možda je za utehu što oko 13 časova nijedno od ovih naselja nije bilo u najgoroj kategoriji „jako zagađenog” vazduha.

Dosta dramatičnije stanje čitalo se na portalu „Er vižual” čije metode obrađivanja podataka, ali i rezultate, stručnjaci ipak redovno osporavaju. Na ovom sajtu na kome se u realnom vremenu pokazuju merenja kvaliteta vazduha, Beograd se juče, u istom periodu dana, našao na četvrtom mestu u svetu i prvom u Evropi, sa indeksom zagađenja 178. Prvu poziciju na listi najzagađenijih gradova imala je Daka u Bangladešu, drugu Delhi u Indiji, na trećoj se našla australijska Kanbera, a malo bolje stanje od ovog u Beogradu bilo je i u Ulanbatoru.

Sudeći po njihovim podacima, problem sa smogom imaju i gradovi u okruženju pa je tako Sarajevo bilo na osmom mestu, Zagreb na 14. poziciji, a Skoplje je „izborilo” takođe nimalo pohvalno 20. mesto na listi „Er vižuala”.

Dodatno zabrinjava što ovaj portal i za narednih sedam dana prognozira nezdrav vazduh u našem gradu.

A, kada ugledamo vazduh koji dišemo, prvo bi trebalo da krivimo suspendovane čestice, slične prašini i gareži, čiji su glavni izvori loženje u individualnim ložištima i saobraćaj. Zato je, po pravilu, zagađenje najveće baš u zimskim mesecima, odnosno u doba grejne sezone, a pogotovo od decembra do februara. Još jedan razlog za to je i što je zimi obdanica mnogo kraća, a sunčevi zraci su, kako objašnjavaju stručnjaci, zaslužni za razgradnju loših čestica.

Kvalitet vazduha zavisi i od meteoroloških prilika, tako da alarmi koji upozoravaju na zagađenje pobesne svaki put kada nema vetra, a vazdušni pritisak je visok.