SAD i Iran ipak ne bi da ratuju

Posle nekoliko dana predratnog stanja, Vašington i Teheran spuštaju loptu i Donald Tramp poručuje da na iranski raketni napad na američke vojne baze u Iraku neće uzvratiti oružanim silom.

Otkako je američka vojska prošle nedelje u Iraku ubila generala Revolucionarne garde Kasema Solejmanija, činilo se da se Vašington i Teheran spremaju za rat. Islamska republika je obećala odmazdu i dobila svoju osvetu kad je u sredu rano ujutru po lokalnom vremenu izvela raketne udare na dve baze Pentagona u Iraku. Kako nije bilo američkih ni iračkih žrtava, šef vašingtonske administracije je iskoristio šansu za deeskalaciju.

„To što imamo veliku vojsku i oružje ne znači da moramo da ih upotrebimo. Ne želimo da ih upotrebimo. Izgleda da Iran odstupa, što je dobro za sve zainteresovane strane i za svet. Niko od Amerikanaca ili Iračana nije poginuo jer su bile preduzete mere predostrožnosti. Sjedinjene Države su spremne za mir sa svakim ko hoće mir”, kazao je Tramp prekjuče obraćajući se javnosti iz Bele kuće.

Američki predsednik je ponovio da je Solejmani odavno trebalo da bude „dokrajčen” jer je „odgovoran za neke od najgorih zločina na Bliskom istoku” i pozvao NATO da se „mnogo više uključi u dešavanja na Bliskom istoku”. Umesto vojnog napada, od čega se strepelo, najavio je nove sankcije kao kaznu za to što je Iran raketirao američke baze. Nije jasno o kakvim sankcijama je reč jer je Amerika već zalivskoj teokratiji uvela najstroži embargo, podseća Si-En-En.

U neobičnom nastupu – govorio je smirenim tonom i držao se napisanog govora – Tramp je nagovestio da želi diplomatsko rešenje spora, a ne smenu režima, i dodao da je potreban novi dogovor o nuklearnom naoružanju s Iranom. Šef Bele kuće je povukao američki potpis sa ranijeg sporazuma sa šiitskom republikom, ponovo joj uvodeći sankcije. Posle Solejmanijeve likvidacije, i Teheran je objavio da se više neće pridržavati dogovora da odustaje od obogaćivanja uranijuma u zamenu za ukidanje embarga.

Na Solejmanijevo mesto šefa elitnih jedinica Kuds u okviru Revolucionare garde došao je Esmail Kani. Kako prenosi iranska televizija na engleskom jeziku Prestv, Kani je juče izjavio da su napadi na američke baze bili „prvi šamar”. I pored toga što su pojedini mediji to protumačili kako najavu daljih udara na američke mete, ipak preovladava utisak da je i Iran Smiruje strasti.

Iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif tvitovao je da su iranski napadi na američke snage „završeni” i da Iran ne traži „eskalaciju ili rat”. Ni ajatolah Ali Hamnei nije najavio nove udare mada je poručio da sukob nije gotov i da u raketiranju vidi „šamar” za Ameriku. U intervjuu za Si-Bi-Es njuz, američki potpredsednik Majk Pens je istakao da obaveštajni podaci pokazuju da Iran poručuje milicijama sa kojima je povezan u Iraku i Siriji da ne napadaju američke vojnike.

Posle ubistva generala, iranski predsednik Hasan Rohani je saopštio da je cilj njegove vlade da istera sve američke trupe iz regiona. Ubrzo posle likvidacije komandanta Kudsa na iračkoj teritoriji, parlament u Bagdadu je zatražio povlačenje američkih trupa, ali vlada to još nije zvanično zatražila od Pentagona. Iračke vlasti su saopštile da je ih je Iran unapred obavestio o granatiranju, ali su svejedno osudile napade i poručile da će samostalno odlučiti da li će isterati američku vojsku.

I pored toga što se čini da je Tramp ustuknuo, Predstavnički dom, pod kontrolom demokrata, najavljuje da će ograničiti predsednikova ratna ovlašćenja. Demokratska stranka je spremila rezoluciju koja zahteva od Trampa da u roku od trideset dana prekine oružani sukob ako u međuvremenu ne dobije saglasnost Kongresa. Sa republikanskom većinom u Senatu, teško da će ovaj predlog proći i u gornjem domu na Kapitolu i postati zakon.

Prema oceni američkih zvaničnika, Iranci su samo hteli da sačuvaju obraz, a ne i da stvarno nanesu štetu Pentagonu. „Njujork tajms” piše da su iranski udari namerno osmišljeni tako da ne dovedu do američkih žrtava i ne isprovociraju Trampa, već da samo pokažu da Teheran nije sedeo skrštenih ruku nakon što je izgubio drugog najmoćnijeg čoveka u zemlji. U medijima se pojavila čak i vest da je između SAD i Irana postojala „neka vrsta koordinacije” da bi Pentagon evakuisao baze pre raketiranja, ali je Teheran to demantovao, prenosi Rojters.

Kao povod za Solejmanijevu likvidaciju uzet je napad na američku bazu u Iraku krajem decembra, kad je nastradao jedan američki državljanin. Za Zapadno krilo, Revolucionarna garda je teroristička organizacija, a snage Kudsa u Siriji, Iraku, Libanu i Jemenu odgovorne su za smrt američkih vojnika.

Trampova administracija tvrdi da je Solejmani nameravao da organizuje brojne udare na američke vojnike na Bliskom istoku, ali demokrate smatraju da Bela kuća nije ponudila dokaze o konkretnim iranskim planovima. Kako je ovo izborna godina, Trampovo naređenje da se ubije Solejmani postala je najvažnija politička tema koja je zasenila čak i impičment.