Izborni cenzus biće spušten na tri odsto

Na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima, koji će najverovatnije biti održani 26. aprila ili 3. maja, za osvajanje skupštinskih mandata biće potrebno samo tri odsto glasova izašlih birača. Kako „Politika” ekskluzivno saznaje u vrhu vlasti, na vanrednoj sednici Narodne skupštine početkom februara biće izmenjeni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, čijim se odredbama propisuje da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet procenata osvojenih glasova.

Spuštanjem cenzusa sa pet na tri odsto, za šta vladajuća koalicija ima većinu, biće olakšan ulazak u skupštinske klupe manjim političkim partijama i koalicijama. Brojkama izraženo, ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana, umesto minimalnih 150.000 glasova po važećem zakonu, ako cenzus bude tri odsto biće im dovoljno samo 90.000 glasova.

Posledica ovakve zakonske izmene biće mnogo veći broj izbornih lista koje će preći cenzus. Biće i manje rasutih glasova – to su glasovi koje su osvojile liste koje nisu uspele da pređu cenzus, a D’Ontovim sistemom raspodele mandata prelivali su se onima koje su bile iznad pet odsto, proporcionalno njihovoj snazi. Tako je najjača izborna lista dobijala i najviše mandata od rasutih glasova. U ovom slučaju, izvestan problem imala bi i najjača, Srpska napredna stranka, koja će, kako saznajemo, mobilizacijom stranačkih funkcionera i članstva pokušati da ne izgubi mnogo uvođenjem novog izbornog propisa, kojim izlazi u susret manjim političkim organizacijama.

Poređenja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 24. aprila 2016, na zbirnoj izbornoj listi bilo je 20 takmaca (stranaka, pokreta i koalicija), a bez ijednog mandata ostalo je njih osam. Glasalo je blizu 3,8 miliona građana (56 odsto), a koalicija Dveri i DSS-a jedva je prošla sa 190.000 glasova. Najjača lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” osvojila je 48 odsto glasova (1,8 miliona), ali 52 odsto mandata (131 narodni poslanik).

Ovim zakonskim manevrom, naročito neuobičajenim tri meseca pred izbore, umnogome će biti minimizovani efekti najavljenog bojkota izbora dela opozicije. Niži izborni prag sigurno će privući mnoge organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od pet odsto, a nesumnjivo će usloviti i formiranje brojnih novih „cenzus-koalicija”, budući da se, prema saznanjima „Politike”, ni ovog puta ne planira uvođenje stepenastog cenzusa. Prema nekim ranijim zahtevima za promenu izbornog praga, spuštanje cenzusa na tri odsto imalo je smisla u našim uslovima ako bi on važio za samostalan izlazak na izbore. Tada bi, na primer, za koaliciju dve stranke važio cenzus od pet, za tri stranke od sedam, za četiri od devet odsto... Jedino je pre 16 godina, prilikom izmene izbornih zakona, smanjivanje cenzusa na tri odsto za sve učesnike na izborima predlagala Srpska radikalna stranka.

Ideje i zahtevi za promenu izbornog zakona (koji se nisu svodili samo na izmenu cenzusa nego, najčešće, na kompletnu promenu izbornog sistema) mogli su se čuti više puta do sada, ali to nikad nije stizalo ni blizu mestima odlučivanja. Svojevremeno je ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković imao pripremljen novi izborni zakon, koji je, međutim, ostao u fioci.

Početkom 2013. godine Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića predložila je da se formira 250 izbornih jedinica i uvede stepenasti cenzus, tako da za samostalni izlazak na izbore on bude pet odsto, za dvočlanu koaliciju sedam, za tročlanu devet, a za ostale – 11 odsto. Dve godine kasnije Liga socijaldemokrata Vojvodine uputila je svim poslaničkim grupama u Skupštini Srbije svoj predlog izbornog zakona, prema kojem bi Srbija bila podeljena na pet izbornih jedinica, a Nova stranka Zorana Živkovića je predlagala da se broj poslanika smanji na 150 (što bi zahtevalo i promenu Ustava), koji bi bili birani po kombinovanom izbornom sistemu.