Traženje utehe u jelu

Utešna hrana je ona koja nekome pruža utehu, udobnost ili ima nostalgičnu ili sentimentalnu vrednost. Osnovne karakteristike hrane za utehu su:

- visoka kalorična vrednost,

- visok udeo ugljenih hidrata,

- jednostavna priprema.

Osećaj utehe, udobnosti ili nostalgije može biti specifičan za pojedinca, grupu, državu ili region. Tako se i namirnice, to jest hrana za utehu mogu razlikovati na više nivoa.

Izraz utešna hrana u SAD definisan je pre skoro pola veka, kada je izraz „comfort food” počeo da se povezuje sa „bežanjem u poznato”, kada se odrasli vraćaju onoj poznatoj nostalgičnoj hrani koja ih, bar nakratko, izvlači iz brutalnih kandži svakodnevnog stresa kojima su izloženi.

Takvu poznatu, utešnu hranu odrasli su jeli kao deca, kada su bili zaštićeni, pa konzumiranje ovakve hrane deluje kao prost mehanizam za suzbijanje negativnih emocija.

Takva hrana su, recimo, šnenokle, pileća domaća supa, griz sa rendanom čokoladom, pomfrit, sladoled… setite se svog detinjstva.

Konzumiranje hrane koja je visokokalorična, masna, sa dosta soli ili šećera, može da pokrene sistem nagrađivanja u ljudskom mozgu, što daje karakterističan užitak ili privremeni osećaj emotivne uzvišenosti i opuštenosti.

Kada su kod neke osobe prisutna psihološka stanja, ona često koristi utešnu hranu kao oblik lečenja. Oni sa negativnim emocijama skloni su nezdravoj hrani u nastojanju da dožive trenutni užitak koji s njom dolazi, pa makar i kratkotrajno.

Prema istraživanjima, muškarci kao utešnu hranu više vole masnu, slanu hranu koja ih podseća na definiciju pravog ručka (recimo domaća supa i karađorđeva šnicla), dok žene više uživaju u utešnoj hrani koja je slatka (sladoled, čokolada, parče torte…) koja ih više podseća na užinu.

Isto tako, mlađi ljudi više su skloni utešnoj hrani koja ima veze sa užinom, za razliku od onih starijih od 55 godina. Takođe, otkrivena je i snažna veza između konzumiranja utešne hrane i osećaja krivice, u čemu se verovatno mnogi prepoznaju. Tako žene posežu za nezdravom hranom u doba stresa zbog većeg razmišljanja o težini.

Konzumiranje utešne hrane posmatra se kao odgovor na emotivni stres i, prema tome, kao jedan od bitnih doprinosa epidemiji gojaznosti u savremeno doba.

Dalja istraživanja ukazuju da konzumiranje utešne hrane kod muškaraca izaziva pozitivne emocije, a kod žena negativne.

Efekat stresa posebno je izražen među visokoobrazovanim ženama, a samo trećina žena, kako se navodi, zdravo se hranila u vreme emotivnog stresa.

Ova pojava samo potvrđuje da je veoma bitan uticaj stresa na ishranu i da je eliminacija ili smanjenje nivoa izloženosti stresu bitan faktor lečenja od preteranog unosa utešne hrane, a time i gojaznosti.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com