Ubistvo Solejmanija, samoodbrana ili politika

Kao što je vlada u Teheranu odbacivala „smešne” optužbe, pa onda ipak priznala da je oborila ukrajinski putnički avion, i administracija u Vašingtonu menja ploču o tome zašto je ubila iranskog generala.

Iako su prvo tvrdili da su sprečavali „predstojeće iranske napade”, američki zvaničnici sad govore o „odvraćanju” od eventualnih budućih napada. Kako se od „samoodbrane” stiglo do politike zauzdavanja?

Pentagon je početkom meseca likvidirao komandanta Revolucionarne garde Kasema Solejmanija, zapovednika elitne jedinice Kuds, koja se povezuje s različitim milicijama u Iraku, Siriji, Libiji i Jemenu. Čovek za koga se veruje da je bio druga najmoćnija ličnost u Iranu nastradao je u udaru drona tokom posete Iraku.

Kako je šef Bele kuće Donald Tramp objasnio posle likvidacije, Solejmani je bio legitimna meta jer je nešto ranije iračka milicija povezana sa Kudsom napala američke snage, usmrtivši američkog državljanina. Tramp je dodao da je naredio smaknuće zbog toga što su Kuds i njima bliske organizacije „spremali napad na našu ambasadu” u Bagdadu i da je zato reč o „samoodbrani”. Kasnije je predsednik povećao broj očekivanih iranskih udara, pa je prošle nedelje u intervjuu za Foks njuz istakao da su se Iranci pripremali da udare na četiri američke ambasade. Kad je Demokratska stranka zatražila dokaze za Trampove tvrdnje, neki od najbližih predsednikovih sagovornika počeli su da daju izjave u kojima baš i nisu potvrđivali njegove reči.

Iako je prvi odgovor državnog sekretara Majka Pompea bio da je islamska republika planirala napade i da su likvidacijom spaseni američki životi, Pompeo je u ponedeljak naglasio da je udar iz drona više bio „šira strategija za zauzdavanje” Irana. I ministar odbrane Mark Esper je u nedelju u intervjuu za Si-Bi-Es priznao da nije video obaveštajne podatke koji su ukazivali na to da Iran planira da napadne četiri američke ambasade, mada je potvrdio planove za napad na ambasadu u Bagdadu. I pored toga, mnogi republikanci podržavaju Trampovu odluku, pa je konzervativni senator Ted Kruz u predlogu rezolucije naveo da je Solejmani planirao napade u Nemačkoj, Bugarskoj, Keniji, Bahreinu, Turskoj i – Bosni i Hercegovini, prenosi bosanski sajt „Kliks”. U predlogu podnetom Kapitolu, Kruz ocenjuje da je iranski general odgovoran za brojne akte terorizma, između ostalih i za atentat na saudijskog ambasadora u SAD 2011.

Solejmanijevo smaknuće je američko-iranski sukob dovelo do usijanja. Sveteći se Vašingtonu, šiitska republika je prošle nedelje raketirala baze Pentagona u Iraku, što je pobudilo strah od novog rata na Bliskom istoku. Kako nije bilo američkih žrtava, Tramp je prihvatio iranske signale da posle svega treba smiriti strasti. I pored toga što su obe strane spustile loptu, situacija se svejedno iskomplikovala kad se ukrajinski avion srušio u blizini aerodroma „Imam Homeini” samo nekoliko sati posle iranskih udara na američke baze. Američki, kanadski i britanski lideri su tvrdili da je iranska vojska greškom oborila „boing”, što je vlada Hasana Rohanija priznala u subotu posle tri dana negiranja i optuživanja Zapada za „psihološki rat” i „krupne laži”. Rohani je objasnio da je reč o ljudskoj grešci, koja se dogodila zbog tenzija i iščekivanja američkog udara. Priznanje je pokrenulo višednevne demonstracije, a uobičajeni uzvici sa iranskih ulica: „Smrt Americi” zamenjeni su sa: „Smrt diktatoru ” (ajatolah Ali Hamnei). Učesnici protesta su kivni što ih je vlada lagala i što je u smrt poslala 176 ljudi, od kojih su mnogi bili iranski državljani. Zvanični Teheran je juče objavio da je uhapsio 30 demonstranata, ali i dalje negira ono što su javili svetski mediji – da je policija pucala na građane. Vlada odbacuje i tvrdnje da je tokom demonstracija u novembru, kad se protestovalo zbog poskupljenja goriva, nastradalo više stotina ljudi.

Zbog sumnje da je podstrekivao bunt, britanski ambasador u Teheranu Rob Meker je subotu kratko zadržan u pritvoru, što je dodatno otežalo međunarodnu poziciju Irana. Meker je izjavio da je samo prisustvovao bdenju za žrtve avionske nesreće, ali mu je tvrdokorni imam, ajatolah Ahmad Alamolhoda juče poručio da bi za njega bilo najbolje kad bi bio proteran da ga Solejmanijeve pristalice ne bi „iseckale na komade”. Protivnici vlade se, prenosi Si-En-En, nadaju da će rušenje leta 752 biti iranski „Černobilj” i da će razotkriti „nestručnost, državne prevare i truljenje režima”.