Ostali bez bebe i – objašnjenja

Da li je bilo propusta u radu kada je Džesika Floranović na svet donela mrtvu bebu još nije poznato jer izveštaj inspekcije koju je Ministarstvo zdravlja uputilo u požarevačku opštu bolnicu nije gotov. Nesrećni događaj odigrao se krajem prošle godine, a prašinu u javnosti je podigao video-snimak na kojem se vidi da direktor bolnice roditeljima govori da se mrtvorođeno dete tretira kao fetus, te da će se s telom postupiti u skladu s Pravilnikom o postupanju sa medicinskim otpadom. Uz pitanje zašto joj nije predato telo deteta, Floranovićeva je optužila lekare za smrt svoje bebe.

Pošto je snimak kružio internetom, prvo su reagovale nevladine organizacije:

– Obrazloženje rukovodioca bolnice da se mrtvorođeno dete ne može predati roditeljima radi sahranjivanja neprofesionalno je i problematično na mnogo nivoa, sa stanovišta domaćih propisa, a posebno imajući u vidu atmosferu straha i zabrinutosti roditelja zbog slučaja nestalih beba u Srbiji – navodi se u zajedničkom saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM i Inicijative za ekonomska i socijalna prava A1.

Ubrzo je reagovalo i Ministarstvo zdravlja slanjem inspekcije u bolnicu u Požarevcu s ciljem da se utvrdi šta se tačno desilo i da li su načinjeni propusti.

Priča o sahranjivanju mrtvih beba bila je u žiži javnosti pre tačno godinu dana, kada je u Opštoj bolnici u Kraljevu pronađeno 13 mrtvorođenih beba. Javnost se tada potresla i zbog ocena predstavnika pojedinih udruženja koja istražuju navodne krađe beba, a koji su tvrdili da su pronađene bebe u nekakvom „šteku” i da se „možda čuvaju za medicinska istraživanja”. Povodom ovog slučaja tada su se oglasili i nadležni u kraljevačkoj bolnici, ali i u Ministarstvu zdravlja objašnjavajući da bebe nisu sahranjene samo zbog neusaglašenih propisa i manjka novca u budžetu lokalne samouprave.

Prema Zakonu o sahranjivanju, koji je izmenjen 2015. godine, i to pod snažnim pritiskom udruženja za rasvetljavanje slučaja navodno nestalih beba, propisi o sahranjivanju mrtvorođenih beba se pooštravaju. Tako je zabranjeno kremiranje i naložena stroga procedura sahranjivanja – mrtvorođene bebe čije ostatke roditelji ne žele da preuzmu sahranjuju se uz potpis porodice o trošku opština ili gradova, a pod strogim komisijskim nadzorom na precizno određenim mestima na lokalnim grobljima.

Vodi se i stroga evidencija – tela moraju biti obdukovana, identitet roditelja poznat, a uzimaju se i njihove pisane izjave. Ono što je bio problem u pojedinim lokalnim samoupravama, poput Kraljeva, jeste da nisu na vreme usklađeni novi propisi, a problem je pričinjavao i novac. Naime, nisu svuda bila predviđena budžetska sredstva za sahranjivanje mrtvorođenčadi koja moraju da budu sahranjena o trošku grada.