Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE: POLOŽAJ SRBA U ZEMLjAMA REGIONA

Mađarska i Rumunija za primer bivšim bratskim republikama

Za razliku od BiH, gde imaju svoj entitet, u Sloveniji, koja je članica EU, Srbi kao najbrojnija etnička zajednica nemaju ni – status manjine
(Фото EPA/Srdjan Suki)

Blizu dva miliona Srba živi u osam država regiona. To je procena kojom se barata usled nedostatka podataka jer u pojedinim zemljama pripadnici srpskog naroda nisu adekvatno popisani. Njihov položaj se razlikuje od jedne do druge države, posebno u zemljama bivše Jugoslavije. U BiH Srbi su konstitutivan narod, a u tamošnjem entitetu Republici Srpskoj živi oko milion naših sunarodnika. A u Sloveniji, članici EU, Srbi kao najbrojnija etnička zajednica nemaju ni – status manjine. Na tu činjenicu nedavno je ukazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, replicirajući slovenačkoj evroparlamentarki Tanji Fajon.

Vučić se u petak osvrnuo i na položaj Srba u Crnoj Gori, kojih tamo ima 29 odsto, zapitavši kakvo oni pravo na jezik i predstavljanje imaju u toj državi u odnosu na znatno veća prava koja u ovom pogledu ima 25 odsto Albanaca u Severnoj Makedoniji. U prilog tom poređenju svedoči to što Srbi u Crnoj Gori nemaju ni status konstitutivnog naroda ni status nacionalne manjine.

Kako za naš list kaže Aleksandar Čotrić, član Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, Srbi u svim državama bivše Jugoslavije umnogome su oslonjeni na maticu, koja sve više pomaže njihove institucije i aktivnosti. Analizirajući stanje u svakoj od ovih zemalja, on kaže da Srbi po Dejtonskom sporazumu i ustavu jesu konstitutivan narod na području cele BiH, ali se njihov položaj drastično razlikuje u dva entiteta. Tako u Federaciji BiH živi svega oko 50.000 Srba dok ih je pre rata bilo oko 500.000. Oni koji su ostali, zbog malobrojnosti, ne mogu da popune sva mesta koja su im zagarantovana u kantonalnim skupštinama, pa na te pozicije dolaze Bošnjaci i Hrvati.

„Takođe, Srbi su obespravljeni u opštinama u kojima čine većinu, a pripale su Federaciji BiH, poput Drvara ili Glamoča. To su najnerazvijenije lokalne samouprave u kojima nema uslova za održivi povratak prognanih. Zato je za te opštine Srbija do sada izdvojila oko pet miliona evra. Deca tamo pohađaju školu po kantonalnim programima, a to su mahom hrvatski kantoni, pa srpski đaci iz udžbenika na hrvatskom usvajaju hrvatske reči i uče hrvatsku ’povijest’, a ne srpsku istoriju”, navodi Čotrić.

Budući da u Sloveniji nemaju status manjine, tamošnji Srbi nemaju ni zagarantovana mesta u parlamentu, škole i informisanje na maternjem jeziku, zastupljenost u organima vlasti...

„Kad je Slovenija proglasila nezavisnost, ustavom je status nacionalne manjine dala samo Italijanima i Mađarima, kojih ukupno ima oko 10.000, a narodi nekadašnje SFRJ su svrstani u ’ostale’ ili ’strance’, pa tako i Srbi, kojih prema procenama ima oko 50.000. Argument je bio da su Italijani i Mađari autohtoni narodi koji su vekovima na toj teritoriji, a da su se ostali doselili u Sloveniju tek posle stvaranja Kraljevine SHS 1918. godine. To nije tačno jer Srbi na području slovenačke oblasti Bela Krajina žive od 15. veka. Ali oni su tamo već asimilovani a verovatno je cilj da se isto desi i s ostalim Srbima u Sloveniji”, ukazuje Čotrić.

Sentandreja u Ma­đar­skoj, dr­ža­vi u ko­joj se broj Sr­ba po­ve­ćao na 10.000  (Fo­to A. Vasiljević)

Ipak, tamošnji Srbi su stvorili svoj nacionalni savet, a nedavno su prvi put stekli i mandate u parlamentu, preko liste bivšeg premijera Mira Cerara.

Kada je 1992. usvojen Ustav Makedonije kao nezavisne države, u preambuli su pomenuti svi narodi koji žive u njoj – osim Srba. U najviši pravni akt oni su uvršteni tek posle ustavnih promena 2001, iniciranih albanskom pobunom. Iako je zabrana delovanja SPC u današnjoj Severnoj Makedoniji i dalje problem u odnosima dve zemlje, Beograd i Skoplje, prema Čotrićevim rečima, imaju generalno dobre odnose, a uvođenje „malog šengena” će dodatno poboljšati položaj srpske manjine. Ipak, ne zna se koliko ima Srba u Severnoj Makedoniji. Na popisu iz 2002. bilo ih je oko 35.000. Stanovništvo ni posle 18 godina nije ponovo popisano, a Čotrić kaže da je, prema procenama, njihov broj porastao na oko 60.000.

„Srbi trenutno imaju dva poslanika u Sobranju, jedan je s liste VMRO-DPMNE, a drugi s liste Socijaldemokratskog saveza aktuelnog premijera Zorana Zaeva. Bolje je stanje bilo dok je VMRO-DPMNE bio na vlasti jer su Srbi imali zamenika ministra za kulturu i direktorska mesta u državnim agencijama bitnim za manjine”, kaže Čotrić.

Srpsko stanovništvo u Severnoj Makedoniji godinama obeležava dan Svetog Save kao nacionalni praznik, koji je za njih u toj državi neradan dan. Ipak, ključni problemi Srba se tiču očuvanja identiteta.

„Osim zakonske mogućnosti da se školuju na maternjem jeziku, Srbi su praktično u tome onemogućeni. Makedonske vlasti kasne sa štampanjem udžbenika, a nastavni kadar čine uglavnom Makedonci koji predaju na nekoj mešavini srpskog i makedonskog, pa deca ne nauče dobro ni jedan ni drugi književni jezik”, kaže Čotrić.

Što se tiče Hrvatske, u toj članici EU živi oko 180.000 Srba. Često dopiru vesti o atmosferi straha i povremenim incidentima uperenim protiv njih. Čotrić kaže da dobar deo Srba u Hrvatskoj živi kompaktno, uz granicu sa Srbijom, u istočnoj Slavoniji, zapadnom Sremu, Vukovaru i okolini.

Skoplje: ključni problem – očuvanje identiteta  (Fo­to N. Trklja)

„Oni tamo imaju i svoje gradonačelnike i nastavu na srpskom, ali nemaju udžbenike iz svih predmeta na maternjem jeziku. To je vid pritiska da se srpska deca ne upisuju u te škole. U drugim delovima Hrvatske gde Srbi ne žive kompaktno problem je podeljeni identitet. U njihovim kućama se neguje srpska tradicija, ali kad pređu kućni prag mnogi se napolju drugačije izjašnjavaju kako bi opstali. Zato u pravoslavnom hramu u Zagrebu ima godišnje samo deset krštenja a više od stotinu opela”, napominje Čotrić.

Srbi imaju i tri mesta u tamošnjem Saboru, a u pojedinim županijama su zamenici župana.

„Ali i tu imaju skučena ovlašćenja i mnogo toga zavisi od dobre volje župana da li može nešto da uradi za Srbe”, kaže Čotrić.

Kad Brajović postane Jakoja

Procene kažu da u Albaniji živi oko 30.000 Srba, pretežno u Skadru i Fijeri. O nezavidnom stanju u kojem se nalaze manjinski narodi u ovoj državi svedoči to što je Albanija tek prošle godine donela zakon o nacionalnim manjinama. Pre toga, 2011. godine, sve manjinske zajednice su bojkotovale popis stanovništva zbog predviđenih drakonskih novčanih kazni za davanje netačnih podataka o nacionalnoj pripadnosti. Budući da su svi državljani Albanije – uključujući i Srbe i druge etničke zajednice – još od vremena Envera Hodže u matične knjige upisivani kao Albanci, globa je praktično pretila svakome ko se na popisu ne izjasni kao pripadnik većinskog naroda.

„Prema rezultatima tog popisa, koji nisu verodostojni, u Albaniji živi svega 155 Srba, ali srpske organizacije kažu da ih ima oko 30.000. Srbi na području današnje Albanije žive od doseljavanja Slovena na Balkan, ali su za vreme Turaka asimilovani, dok su im za vreme Envera Hodže imena albanizovana. Recimo, predsednik Udruženja srpske i crnogorske manjine ’Morača–Rozafa’ iz Skadra se izvorno zove Pavle Brajović a ime mu je pretvoreno u Pavlo Jakoja”, kaže Aleksandar Čotrić.

U odsustvu prava na školovanje i informisanje na svom jeziku, Srbi u Albaniji samoinicijativno organizuju kurseve srpskog koje pomažu Srbija i SPC.

„Postoji i interesantna zajednica Srba islamske veroispovesti u okolini grada Fijere. To su potomci iseljenika iz Raške oblasti koji su sačuvali svest o svom poreklu i izjašnjavaju se kao Srbi. Njihov lider Ekrem Duljević u svojoj kući organizuje kurseve srpskog jezika”, kaže Čotrić.

Jedine dve zemlje regiona u kojima Srbi uživaju sva manjinska prava su Rumunija i Mađarska. Oni u obe države imaju svoje medije, škole, gimnazije, političke predstavnike, a aktivnosti nacionalnih udruženja Srba finansiraju Bukurešt i Budimpešta.

„Srba u Rumuniji ima oko 20.000, a iz budžeta Rumunije se za njihove aktivnosti izdvaja godišnje oko 800.000 evra. O odnosu prema Srbima svedoči primer zgrade u Temišvaru u kojoj se nalazi srpska Gimnazija ’Dositej Obradović’. To zdanje je pripadalo Katoličkoj crkvi, kojoj je u međuvremenu vraćeno, a onda je rumunska država za četiri miliona evra od crkve otkupila zgradu kako bi obezbedila da u njoj trajno ostane srpska škola”, kaže Aleksandar Čotrić.

Kada je reč o Mađarskoj, to je jedina država regiona u kojoj se broj Srba za deset godina povećao – s 3.800 na oko 10.000, koliko ih je evidentirano popisom iz 2011. godine.

Bestežinsko stanje u Crnoj Gori

U Crnoj Gori Srbi su, kaže Čotrić, u „bestežniskom, nedefinisanom stanju” jer ih je po popisu 29 odsto (oko 180.000), a u praksi i više, budući da 43 odsto tamošnje populacije srpski jezik smatra maternjim. Ali od Podgorice ne dobijaju sredstva za negovanje prosvetno-kulturnog identiteta, nemaju pravo na upotrebu svog jezika i nisu srazmerno zastupljeni u državnim službama.

„Crna Gora je, pored Letonije, verovatno jedina evropska država gde nijedan narod nema apsolutnu većinu. Posle Crnogoraca, Srbi su najbrojniji, pa većina Srba sebe poima kao ravnopravan, konstitutivan narod a za pomoć se obraćaju institucijama Srbije. Tako je prošle godine u Podgorici otvorena Srpska kuća za koju je Vlada Srbije izdvojila tri miliona evra”, kaže Čotrić.

On ocenjuje da Crna Gora sistematski radi na negiranju srpskog porekla stanovništva.

„Učešće Srba u strukturama vlasti od lokalnog do državnog nivoa je oko pet odsto, a u policiji i sudstvu još manje. Tako se vrši pritisak na mlađe generacije da se izjašnjavaju kao Crnogorci, kako bi na popisu 2021. procenat Srba opao na manje od 20 odsto”, tvrdi Čotrić.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ZLATKO S P
Najvecu, I najlepsu Srpsku Pravoslavnu Crkvu nadvor od Srbije Izgradilo je Selo Vratniva iz Tetovskog Kraja , Srpska Pravoslavna Crkva Sveta Petka ,,VRATNICA"u Gradu Troy Michigan ! Svi sto imaju kucnu slavu ,a i slave u S.Makedoniju su Srbi,a sigurno ima ih 300 hiljada,samo ne smeju ,da se javno Eksponiraju,Srbi iz Vratnice u americi to su pokazali I pored svih pritisaka Makedonskih Vlastodrsca ,da se ta Srpska Bogomolja ne Izgradi!
Шумадинка
Заштита права Срба који живе у државама у нашем комшилуку, поред развоја саме Србије, један је од кључних разлога због који би наша држава требало да уђе у Евзопску унију и НАТО пакт!
Никола Савић
Само Краљевина Србија, поштована у целом свету, за коју се СПО залаже од свог оснивања, 1990. године, моћиће дипломатским методама да се избори, да државе настале на тлу некадашње Југославије, поштују права, српске националне мањине!
Mića Smederevac
Ustavna monarhija bi rešila sve probleme Srba u matici i rasejanju.Vučić bi mogao da bude i dobar Kancelar,zar ne ?
Леон Давидович
Не верујем у такву моћ мпнархије, мада монархију не сматрам лошим решењем.Монархија је била и Краљевуна СХС (Југославија) па шта су урадили за повећање безбедности српског народа у тој држави. А могли су. Погледајмо шта су неки други урадили у то исто време ?
vito
По чему се разликује Црногорац од Србина? Култура? Вера? Језик?
Oktogon
Ko je Crnogorac? Sposoban Srbin.
Леон Давидович
Реално то су само две различите речи за исти народ на одређеном просторз. Само што непријатељ у различитим речима хоће да нађе разлог за поделе и мржњу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.