„Tiršova 2” potpuno novi pristup lečenju dece

U budućem zdanju Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2” mališani će se lečiti po najnovijim svetskim standardima, a lekari će imati mogućnost da se, uz pomoć telemedicine, konsultuju sa najpoznatijim stručnjacima iz celog sveta. To praktično znači da će, na primer, najbolji svetski hirurg iz Amerike, Japana ili Australije moći da bude uključen u konsultacije ili da možda čak direktno upravlja instrumentima na nekoj od operacija u Beogradu.

Profesor dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, u razgovoru za „Politiku”, ističe da je to budućnost medicine i da će uskoro postati dostupna malim pacijentima.

„Kroz umreženost uređaja unutar sale biće obezbeđen prenos podataka i digitalna kontrola. Nova klinika za decu imaće sasvim nov koncept operacionih sala. Sadašnja Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj ulici je građena još 1936. godine tako da prostor u kome su operacione sale jednostavno nije adekvatan za to. Zato je posebno značajno da „Tiršovu 2” od početka osmišljavamo i projektujemo po najsavremenijim standardima ali i sa dugoročnim planovima za sve izazove koji je mogu očekivati”, ističe dr Radojičić.

U kojoj fazi je projekat za izgradnju nove Dečje klinike?

Završena je studija izvodljivosti, konsultanti razrađuju idejno rešenje i radi se urbanistički projekat. Trudimo se da se nigde ne gubi na vremenu i paralelno su aktivirani i urbanistički zavod i komisija gradskog urbaniste. Posle usvajanja urbanističkog projekta odmah počinje projektovanje nove zgrade i gradnja. Prvu lopatu ćemo zabosti ove godine i verujem da će do kraja 2020. izgradnja svih 33.000 kvadrata naše nove i više od pola veka očekivane dečje bolnice dobro napredovati. Naziv klinike „Tiršova 2” smo osmislili jer je sadašnja klinika u Tiršovoj brend i nismo hteli da se izgubi taj fokus.

Na kojoj će tačno lokaciji biti izgrađena bolnica? Šta se tu trenutno nalazi?

„Tiršova 2” će se nalaziti na kraju Deligradske ulice što je i po mom i po mišljenju stručnjaka idealna lokacija iz mnogo razloga. Trenutno se na tom prostoru nalaze vojni objekti koje ćemo ubrzo ukloniti.

Pojedini kritičari smatraju da je trebalo izabrati neku drugu lokaciju. Kako odgovarate na takve prozivke?

Ne želim nepotrebno da polemišem o tome. Parcijalna dogradnja i renoviranje sadašnje klinike nisu opcija za dugoročno rešenje. Argumenti za to što smo izabrali novu lokaciju u Deligradskoj ulici su stručni, ali i logični. Nalaziće se tik pored auto-puta, i najveće saobraćajnice u celom Beogradu (Mostarske petlje), čime obezbeđujemo laku dostupnost što je trenutno veliki problem za Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj 10, upravo zbog gužvi u okolnim uskim ulicama. Ali, što je još bitnije, „Tiršova 2” će imati direktnu i blisku vezu sa najvećim porodilištem, Klinikom za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

Tako će novorođene bebe, kojima je hitno potrebna nega naših specijalista moći brzo, lako i bezbedno da budu dopremljene do nas gde čak i najteže komplikacije mogu odmah da se leče ili operišu. Takođe, nova bolnica će biti u neposrednoj blizini Hitne pomoći. Sve ovo je koncept koji postoji u najrazvijenijim svetskim centrima a sada će postojati i u Srbiji. Znam da ima raznih kritika i kritičara. Dobronamerne i argumentovane sugestije su uvek dobrodošle. Svi koji pomažu da dođemo do najboljeg rešenja su dobrodošli. Za potrebe dečje medicine u Srbiji i regionu biće izgrađena bolnica za visokospecijalizovano lečenje mnogih generacija koje dolaze. Ima li većeg i važnijeg cilja za koji se vredi boriti?

Završili ste plan oko povezanosti saobraćajnica koje okružuju mesto gde će se bolnica izgraditi. Šta je tu zapravo rešeno?

Rešen je pristup klinici na elegantan i funkcionalan način. „Tiršova 2” će imati direktan izlaz na auto-put u dva smera. Isplaniran je i kružni tok, a postojaće i isključenje sa auto-puta samo za nju. I iz centra grada će moći da se priđe bolnici iz Deligradske ulice. Cilj je bio da se nova zgrada uklopi u mesto gde će se nalaziti, a zato su važne i saobraćajnice koje treba da omoguće da pacijenti imaju što brži i lakši pristup. Kada dođu roditelji i staratelji mališana moći će da ostave svoja vozila u podzemnoj garaži koja će imati četiri etaže i koja će se prostirati na oko 28.000 kvadratnih metara. Imaće kapacitet za 600 automobila.

Klinika se gradi po ugledu na jednu u kojoj ste bili u Finskoj. Šta ona ima, što planirate da predložite da se uvede i u „Tiršovoj 2”?

„Novu dečju bolnicu” u Helsinkiju, izgrađenu 2018. godine, posetio sam u septembru 2019. i već posle godinu dana se mogu sagledati njene prednosti ali i mane. Trudio sam se da sa mojim timom konsultanata usvojim prvo, a da naučim da izbegnem ono drugo. Recimo, deca će terapiju primati u dnevnim bolnicama nalik igraonicama, dok će najteže bolesni mališani ostajati u opremljenim sobama sa svojim roditeljima. Imaćemo isključivo jednokrevetne i dvokrevetne sobe. Najzanimljivija stvar je specifična fleksibilnost, fluidnost odeljenja koju planiramo da prenesemo kao veliku inovaciju. Naime, cela bolnica se prilagođava trenutnoj potrebi, pa tako, recimo, odeljenje ortopedije neće „zvrjati” prazno dok je gužva na kardiologiji i obrnuto, već će delovi zgrade lako i brzo menjati namenu prema unutrašnjoj dinamici pojedinih stanja.

Da li to znači i da će više inovativnih operacija tu moći da se uradi i da će se manje dece slati na lečenje u inostranstvo?

Smatram da će zahvaljujući „Tiršovoj 2” državni, budžetski fond koji se koristi za lečenje dece u inostranstvu biti značajno rasterećen, ali će se smanjiti i potreba za javnim pozivima za sakupljanje para za lečenje pojedine dece, jer ćemo mnoge od tih pacijenata rešavati upravo ovde, u Beogradu. Pričam pre svega o deci sa karcinomima, ali i retkim bolestima i drugim životno ugrožavajućim stanjima.

Kada bi prvi pacijenti mogli da se leče u novoj bolnici?

Ove 2020. godine počinjemo sa izgradnjom, a planirano je da je završimo za oko dve godine, posle čega sledi instaliranje opreme i finalizacija svih ostalih radova. Postoje određene administrativne procedure i pravila banke koja daje kredit, što usporava proces, ali je važno da ih ispoštujemo i uložimo dodatne napore da budemo maksimalno operativni. Svi oni koji su uključeni u ovaj proces, banka, državni organi, konsultanti, shvataju značaj ovog projekta i daju sve od sebe da se to završi. Stalno ponavljam da je vreme esencijalno, pa će se mnogi procesi oko izgradnje i nabavke obavljati paralelno, ali kada jednom uspostavimo sistem ideja važno je da on postane odmah održiv i funkcionalan, kao i da takav ostane za duži vremenski period. „Tiršova 2” će biti energetski efikasna zgrada, „pametna” zgrada, a kao bolnica će rešiti pitanje zbrinjavanja i nege malih pacijenata za barem sledećih 30 godina.

Imate li problema i prepreka na realizaciji ove ideje?

Ne bih upotrebio reč prepreka, jer sve ide kako smo planirali i želeli što se tiče izgradnje i nabavki. Biće neophodno određeno prilagođavanje, promena svesti ne samo kod osoblja – lekara i medicinskih sestara, već i pacijenata i njihovih roditelja i staratelja. Jer, iako pre svega pričamo o zgradi i opremi, „Tiršova 2” nije samo zgrada, to je potpuno novi koncept, novi pristup u lečenju dece. To znači da će doći do kompletne digitalizacije i integracije svih procesa, što podrazumeva i praćenje naših malih pacijenata od ulaska u bolnicu, kada dobijaju svoju identifikaciju u vidu maskote, crtanog lika. Doći će do smanjenja čekanja, što će sigurno svi pozdraviti, ali i eliminisanje  nepotrebnog zadržavanja u bolnici. Ključno je da je pacijent najvažniji, da je stalno u centru pažnje i da ćemo celu bolnicu osmisliti tako da porodica što lakše, brže i uz minimalno kretanje po bolnici dobije potrebnu uslugu.

Da li je tačno da ste prihvatili funkciju gradonačelnika samo da biste mogli da budete sigurni da će se projekat „Tiršova 2” sprovesti do kraja?

Nova klinika jeste bila jedno od mojih predizbornih obećanja, ali je to bio i metro koji takođe čekamo decenijama, a pre svega briga o potrebama i dostojanstvu svih Beograđana, posebno onih ugroženih. Tu spada i briga o našim starijim sugrađanima, ali i želja da imamo više beba i da naša deca odrastaju u gradu koji je po njihovoj meri i pruža im sve uslove za srećno detinjstvo. Kao gradonačelniku su mi važni i kapitalni projekti koji donose nova radna mesta i obezbeđuju ostanak mladih u zemlji, a tome svakako doprinosi jedna opšta obnova i izgradnja Beograda kakva nije viđena u njegovoj modernoj istoriji.

Posebno izdvajam zaštitu životne sredine koja je sada dospela u fokus, a u mojoj je agendi od prvog dana na funkciji. Beograd će biti zelena prestonica, sa čistim vazduhom i rekama i to ću takođe ja sprovesti. Svi ti projekti su, kao i „Tiršova 2”, moja profesionalna misija. To su inicijative koji me motivišu i smatram se privilegovanim jer mogu da uradim nešto što će ostati za opšte dobro. Obećao sam da ćemo izgraditi najsavremeniju dečju bolnicu u ovom delu sveta i planiram i radim da i to i sva ostala obećanja ispunim, jer je to ne samo moje već zaveštanje svih nas generacijama koje će nas naslediti.