Strastvena ili pristrasna

„Tanja, hvala ti”, pisalo je na transparentu kojim su navijači dve reprezentacije, Albanije i Bosne i Hercegovine, 2010. godine zahvalili slovenačkoj poslanici u EP Tanji Fajon na ukidanju viza. Mediji su je tada videli kao ljubimicu zapadnog Balkana. A ona je, opisujući idealan dan, rekla da bi to mogao da bude baš onaj četvrtak kada su ukinute vize za građane ove dve zemlje.

Iako je pripomogla odluci evroparlamentaraca da i građani Srbije slobodno putuju kroz zemlje briselskog carstva, o tome je govorila racionalno i bez emocija. Poručila je da je „svesna šta je sve Srbija dala Briselu”, ali „da treba biti otvoren i reći i to da je vizna liberalizacija, na kraju, ipak politička odluka”.

Danas je njena retorika o Srbiji značajno drugačija. Packe iz Brisela redovno stižu na naš račun, najčešće preko „Tvitera”. Sve češće su i njene polemike s predstavnicima aktuelne vlasti. Danas je za nju Srbija zemlja koja je u „nekoj vrsti političke krize”, kako je Fajonova napisala u autorskom tekstu za Nin.

Zašto su Fajonovoj medijske slobode preokupacija? Ne samo da je u Brisel došla pre gotovo 20 godina kao novinar RTV Slovenije već je i njen otac Bogdan životni vek proveo u ovoj profesiji. Novinar Fajt Urlih Braun zbog nje je iz Nemačke „emigrirao” u Sloveniju, gde su kupili kuću u elitnom naselju Zbiljski gaj nadomak Ljubljane. Tanja, koja je u Briselu počela da služi treći mandat, suprugu se pridružuje od četvrtka do nedelje.

Voli da radi, za sebe kaže da je perfekcionista, strastvena je, ali je mnogi u Srbiji doživljavaju kao pristrasnu prema opoziciji. Kao dokaz navode da su čelnici Saveza za Srbiju na njen poziv govorili pred EP. Izlazila je u susret onima što su bojkotovali dijalog vlasti i opozicije. Delegacija iz Brisela s njima se sastajala pre svake runde zvaničnih stranačkih pregovora u Narodnoj skupštini.

To joj je zamerio i predsednik Aleksandar Vučić uz opasku da „veoma nekorektno predstavlja Srbiju na evropskoj sceni”. Osvrnuo se i na njen komentar da je spuštanje izbornog praga s pet na tri odsto „radikalna promena izbornih uslova”, navodeći da očekuje da se ona kao istaknuti borac za ljudska prava i potpredsednica Socijaldemokratske partije izbori da Srbi konačno dobiju status nacionalne manjine u njenoj rodnoj Sloveniji.

Rođena je na Dan pobede, 9. maja 1971, diplomirala na Fakultetu političkih i društvenih nauka u Ljubljani, a master diplomu u oblasti međunarodne politike stekla na Univerzitetu u Parizu. Voli sport, džogira, skija, roni, a kao jedan od najvećih uspeha navodi istrčavanje 21 kilometra na polumaratonima u Parizu i Briselu.

Osim novinarstva, u njenoj porodici se neguje i strast prema muzici. Otac je svirao violinu, brat Sašo je muzičar, a i Tanja je svirala klavir i violinu. U razgovoru za medije otkrila je da je nekada bila poznata po tome što je sve zabave napuštala poslednja. Da li je to poruka ohrabrenja na našem putu u EU?