Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Za Njegoša je termin „Crnogorac” bio regionalnog karaktera

Петар Први Петровић Његош (Фотодокументација Политике)

Vladika Srpske pravoslavne crkve i svetovni upravnik Crne Gore Petar II Petrović Njegoš (1813–1851)  u svim svojim radovima, kao i državničkim poveljama i diplomatskoj prepisci, svoje podanike je jasno i nedvosmisleno nazivao Srbima, tj. etnonacionalna samobitnost stanovnika Crne Gore je mogla biti samo srpska s obzirom na to da su im i poreklo i tradicija, običaji i jezik bili eminentno srpski. Poznato je, recimo, da samo etnonacionalni Srbi slave slavu što je upravo bio i ostao slučaj sa Njegoševim podanicima (uostalom isto kao i sa makedonskim Slovenima koji se danas nacionalno opredeljuju kao „Makedonci”). Za Njegoša je termin „Crnogorac” bio regionalnog karaktera a nikako ne poseban etnonacionalni ili etnolingvistički etnonim kojim bi se označila posebna etnonacija, takozvani Crnogorci. Drugim rečima, iz svih Njegoševih dela jasno provejava poruka da su svi „Crnogorci” u etničkom i lingvističkom smislu samo i isključivo Srbi koji žive na teritoriji Crne Gore ili u državi tog imena. U tom kontekstu Njegoš i peva o „srpskoj Crnoj Gori” ili o „Cetinju srpskom”.

Njegoš je još od svojih najranijih mladalačkih pesničkih radova za sebe s ponosom govorio da je Srbin i svog srpskog identiteta nije se odricao do kraja života. Neki od primera Njegoševog shvatanja Crnogoraca (uključujući i sebe samoga) kao etnonacionalnih Srba u njegovim ranim radovima se mogu naći, na primer, u pesmi pod naslovom „Nova pjesna Crnogorska o vojni Rusah i Turakah početoj u 1828. godu” ili u pesmi „Srbin Srbima na časti zahvaljuje” (1833). Već sledeće godine (1834). kako u posveti zbirci „Pustinjaku cetinjskom” tako i u pesmi Vuku Karadžiću (koja se nalazi na kraju pisma koje je vladika uputio Vuku 16. novembra), Njegoš je još decidniji o Srpstvu njegovih Crnogoraca, dok u pesmi o Ljubomiru Nenadoviću vladika Crne Gore otvoreno poziva Šumadiju i Crnu Goru da zajedničkim snagama oslobode srpski Kosmet. Termin „Srbi Crnogorci” u smislu etnonima za svoje podanike u Crnoj Gori, koje na jednom mestu u istom delu naziva i „srpskim sokolovima”, arhimandrit Njegoš je upotrebio 1833. godine u spevu „Glas kamenštaka“ („pjesma o junačkim djelima Crne Gore od 1711. do 1813. godine”). Termine „među srpskom Crnom Gorom”, „narod srpske Crne Gore” i „dične gore srpsko pleme” vladika koristi u „Slobodijadi” iz 1834. godine.

Zasigurno najveći srpski pesnik je svoje kapitalno delo „Gorski vijenac” iz 1847. godine (za koje se slobodno može reći da je vrhunac južnoslovenske epike) posvetio „Prahu Oca Srbije” (tj. Karađorđu,) a u njemu na više mesta peva o stanovnicima Crne Gore kao Srbima i u isto vreme jadikuje nad zlom sudbinom koja je zadesila čitavo Srpstvo nakon Kosovskog boja 1389. godine. Kao srpske zemlje nedvosmisleno navodi čitavu oblast Balkana „od Dunava do mora Sinjega” uključujući i njegovu Crnu Goru u koju se nakon kosovske pogibije „šta uteče ispod sablje turske zbiježa u ove planine” jer po njemu Crna Gora ostade još jedina neporobljena i slobodna srpska zemlja što preuze amanet da se bori za srpsko ime i svetu slobodu svih Srba polažući pravo nasledstva srpske srednjovekovne državne i kulturne baštine uključujući i svetu srpsku zemlju Kosmet.

Stoga je nakon Balkanskih ratova (1912–1913.). između Beograda i Cetinja došlo do sporazumne bratske podele kosmetske i raške zemlje tako što je Kosovo uključeno u Kraljevinu Srbiju a veći deo Metohije u Kraljevinu Crnu Goru, dok je severni deo Raške pripao Srbiji a južni Crnoj Gori. Metohija se iz istih razloga našla i u Zetskoj banovini (kao ujedinjenoj Crnoj Gori) Kraljevine Jugoslavije (zajedno sa Dubrovnikom i Hercegovinom). Da se samo podsetimo da je Srbija 1913. godine upravo iz razloga obnavljanja istorijsko-državnog prava Srpstva svojom poslatom artiljerijom krucijalno pomogla vojsci Crne Gore da oslobodi drevnu prestonicu srednjovekovne crnogorske državnosti – Skadar, kao i da je Crna Gora 1914. godine objavila rat Austrougarskoj nakon austrougarske objave rata Kraljevini Srbiji a sve zarad osveštenja njegoševskog zaveta oslobođenja i ujedinjenja vaskolikog Srpstva (ali ne i stvaranja Jugoslavije sa rimokatoličkim Slovencima i Hrvatima).

Predavač na Univerzitetu primenjenih društvenih nauka u Vilnjusu 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Matko
@Dragomir Olujić Oluja: Sve tačno rečeno! Samo da dodam da lična osećanja pripadnosti dinastije Petrovića nisu bila obaveza i za ceo narod crnogorski. U zvaničnim kontaktima sa strancima oni nikad nisu tvrdili da su Srbi, nego "sloveno-ilirski černogorski narod" (Vladika Petar I u pismu austrijskom caru Francu I, 3. sept. 1796.). U Njegoševo vreme u svim pasošima (prvo "Crnogorska provodna pisma" a zatim "Crnogorski pasporti") je stajalo "(rodom) Crnogorac" u rubrici za nacionalnu pripadnost.
Miloš
Zalim Matko, ali Petar I je itekako sebe deklarisao kao Srbina. Sve ostalo je jeftina demagogija samo da bi se okretao curak nama patriotama.
Горан
Хах, не могу да се грохотом не насмејем, али где од свих Срба из Црне Горе, нађосте највећег Србина међу њима - Светог Петра Цетињског?! Он не да је Србин, већ је са својим, српством међу највећима! Сви Срби су за њега били "Словеносерби", тако да се у тој оптици треба посматрати овај његов израз из писма аустријском цару, који сте навели. У писмима Руском цару и разним архимандритима, он небројено пута помиње своје српство.. Желео је уједињену државу свих Срба са Дубровником као главним градом.
nikola andric
U filozofiji jezika, lingvistici i logiki se razlikuje izmedju IMENA i Predikata. Imena naznacavaju entitete o kijima se govori dok predikati pripisuju osobine naznacenom entitetu. Dakle imena nemaju predikativnu funkciju posto ne kazu nista o nosiocu imena. ''Termini'', ''pojmovi'', ''osobine'' su logicki ekvilalentni sa klasama , osobinama i skupinama. Pretpotavlaju clanove kao nosioce osobina. Otuda opsta upotreba skupina. Imena kao Crnogorac su izvedena iz imena teritorije na kome zive.
Владимир
Не разумем зашто је овај добар текст покварен нетачном тврдњом у загради на крају текста. Идеја југословенства је у том периоду била доминантна код свих Срба, па тако и код Црногораца. Налазимо је још код Његоша, а зарим и током читаве владавине књаза/краља Николе, који је наравно видео себе на престолу те уједињене југословенске државе. Довољно је прочитати Краљевску прокламацију од 6. августа 1914. у којој позива у "свети рат за слободу Српства и Југословенства."
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Владимире, прочитајте Молијеровог Тартифа и све ће Вам бити јасно. И идеја Југословенска и Црногорци. Све је то Молијер у комедији Тартиф у 16.в.написао,где Вам Тартиф који је синоним за лицемера све присваја и проглашава за своје а на крају добронамерног домаћина хоће да избаци из сопствене куће. Французи то знају и зато Тартифима никад нису дозвољавали да им се лицемерно приближе ни у држави ни у цркви.
Ivan Pravedan
Opet cenzura ne propušta istinu, ne dozvoljava da se odgovori Tošiću i Gojku. Sramotno. Nemojte misliti da to EU ne zna .
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Иване, Цариградска Патријаршија води уредну евиденцију о свим аутокефалним православним црквама. Ако Вас Васељенски Патријарх призна у реду па нису Срби Руси. Сам појам "Црква" означава народ, тако да сама Црногорска Црква коју не признају друге аутокефалне цркве не значи ништа Црногорском народу уколико остане сам. Зато не вреди писати и мешати Црквену власт са државном влашћу јер православна вера је била одувек од постојања издвојена од државне власти. "Цару царево Богу божије"
Решетар
Живимо у вријеме безобзирне агресије. И отуда разградње свега што се да растурити, учинити безначајним. Отуда снага владара ситне душе, ојачана присном везом са поробљивачем. А људски је одупријети се.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.