Zakon ne može ništa mlađima od 14 godina

Broj krivičnih dela koja čine maloletnici, posebno onaj sa elementima nasilja, drastično je povećan pre nekoliko godina, a u poslednje tri zadržan je isti visok nivo.

Kako za „Politiku” kaže sudija Zoran Savić, predsednik Odeljenja za krivične postupke prema maloletnicima u Apelacionom sudu u Beogradu, povećan je i broj takozvanih povratnika, odnosno maloletnika koji su se više puta ogrešili o zakon.

Ima primera, navodi sudija Savić, da trojica dečaka od po 10 ili 12 godina naprave „klan” i zlostavljaju svoje vršnjake u školi. Reč je o deci ispod granice krivične odgovornosti kojima zakon ne može ništa. U poslednje vreme govori se o mogućnosti spuštanja starosne granice za krivičnu odgovornost ispod 14 godina. Deo laičke javnosti podržava ovaj predlog zbog sve brutalnijeg nasilja koje maloletnici čine, dok su nasuprot tome mišljenja stručnjaka da je reč o naopakoj ideji, koja bi dovela do uvođenja sve većeg broja dece u krivično-pravni sistem, što bi samo pogoršalo problem.

Čitava Srbija bila je zaprepašćena snimkom koji se prošlog septembra pojavio najpre na društvenim mrežama, na kojem se vidi kako u jednoj školi u Barajevu dve devojčice šamaraju i zlostavljaju svoju vršnjakinju, dok se druga deca oko njih smeju i navijaju. Policija je tada zbog nasilničkog ponašanja podnela krivičnu prijavu protiv dve devojčice uzrasta 14 i 15 godina.

„Mnogi slučajevi maloletničkog kriminala ne stignu do apelacije jer se okončaju sporazumima o priznanju ili se na presude ne uloži žalba, tako da naša statistika nije odraz stvarnog stanja. Maloletnički kriminal, prema našem iskustvu, dosta je povećan još pre osam ili deset godina, ali je u poslednje tri statistika bez većih promena. U godini gde mi beležimo ukupno 30 dela moguće je da ih je bilo i više od stotinu ali nisu dospela pred Apelacioni sud”, kaže sudija Savić.

Maloletnici, kako pokazuju podaci ovog suda, najčešće odgovaraju zbog krađa, nasilničkog ponašanja i nanošenja povreda.

„Povećan broj povratnika vidi se po tome što se maloletnicima tokom postupka sve više određuje pritvor. To se najčešće radi u slučajevima težih krivičnih dela ili kada je reč o onima koji su se već ogrešili o zakon”, objašnjava sudija Vučko Mirčić, član veća za maloletnike Apelacionog suda.

Sudije ukazuju da je veliki problem to što ne postoji ustanova u kojoj su maloletnici potpuno odvojeni od punoletnih počinilaca krivičnih dela.

„Specifične sankcije koje se izriču maloletnicima su najčešće vaspitne mere i mere bezbednosti. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela daje prednost svim drugim merama, dok se zatvorske kazne izriču samo kad se to ne može izbeći. Prednost se daje pojačanom nadzoru, školovanju i merama da se ta, najčešće vaspitno zapuštena deca, odvrate od kriminala. Dešava se i da centri za socijalni rad ukažu da je potrebno obratiti posebnu pažnju na nekog maloletnika, ali često te mere ne urode plodom. Posle toga, ta deca krenu da čine sve teža krivična dela”, navodi sudija Mirčić.

Eventualno spuštanje starosne granice za krivičnu odgovornost, saglasni su naši sagovornici, potrebno je razmatrati sa posebnom pažnjom. Umesto represije, svakako treba dati prednost preventivi. U rešavanje problema kako da zakon ubuduće tretira ovako mlade kriminalce potrebno je uključiti profesuru, pravnike, sociologe i lekare.

„Nekima se čini da su deca mnogo zrelija jer mnogo toga znaju i da zato treba spustiti tu granicu, ali moj je stav da je istina sasvim suprotna i da ne treba. Zrelost je individualna stvar. Često nam se dogodi da sudski veštaci kažu da neki maloletnik nema zrelost očekivanu za 14 godina, a on mora da odgovara jer je u uzrastu koji predviđa krivičnu odgovornost”, smatra sudija Savić.

U Americi, dodaje naš sagovornik, maloletnici mogu da budu osuđeni i na smrtnu kaznu. Neke zemlje imaju zakone koji za njih predviđaju znatno veće kazne zatvora. Granica krivične odgovornosti u Evropi uglavnom je svuda 14, dok je u Engleskoj 10 godina. U nekim državama, gde je spuštena granica krivične odgovornosti, vodi se računa da se maloletniku, dok sedi na klupi u sudnici, podmetne stolica ispod nogu da se, dok odgovara, ne bi osećao inferiorno zbog svoje visine.

Akcioni plan za poglavlje 23 predviđa izmene i dopune Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika. Kako je za „Politiku” rečeno u Ministarstvu pravde, neophodno je izmeniti navedeni zakon u pogledu vrsta i načina realizacije i finansiranja vaspitnih naloga, kao i u pogledu usklađivanja sa ZKP-om.

„Ministarstvo pravde još nije primilo zvaničan predlog u vezi sa smanjenjem starosne granice, ali u svakom slučaju, ovo pitanje zahteva veliku opreznost prilikom procene. Takođe, potrebno je imati u vidu da postoji i predlog za izmenu Porodičnog zakona, koji predlaže ukidanje postojeće mogućnosti da maloletnici od 16 godina stupaju u brak. Može se doći u koliziju da neko krivično bude odgovoran sa 12 godina, a da mu nije data mogućnost stupanja u brak do navršene 18. godine”, navode u ministarstvu.

Rešavanje problema maloletničke delinkvencije nije samo pitanje spuštanja starosne granice krivične odgovornosti, već je to niz mera kojima treba bolje regulisati status dece, mlađih ili starijih maloletnika.