Kad štitna žlezda radi ubrzano

Poremećaj rada hormona, u prvom redu štitne žlezde (tireoidne, štitaste žlezde, štitnjače) jedan je od značajnih uzroka gojaznosti ili izrazite mršavosti. Tireoiditis je upala štitaste žlezde koja se nalazi s prednje strane vrata ispod grkljana koja proizvodi hormone koji kontrolišu metabolizam.

Štitasta žlezda može imati hroničnu upalu koja je spora i tada se javlja hipotireoza (usporen rad štitaste žlezde, stvara malo hormona) ili akutnu kada se javlja hipertireoza (ubrzan rad žlezde, stvara previše hormona).

Upala štitaste žlezde je grupa poremećaja, čiji oblicu su: Hašimotov tireoiditis (najčešći uzrok hipotireoze), akutni i subakutni tireoiditis, tihi tireoiditis, tireoiditis indukovan lekovima, radijacijom i Riedlov tireoiditis. Svaki oblik ove bolesti ima svoje uzroke, karakteristike, dijagnozu, trajanje i rizike nastanka.

Upalu štitne žlezde ponekad je teško dijagnostikovati. Uobičajeni simptomi usporenog rada štitnjače su umor, dobijanje na težini, depresija, suva koža, i zatvor. U ređim slučajevima javljaju se oticanje nogu, bolovi, smanjena koncentracija itd.

Kada stanje bolesti postane ozbiljnije, zavisno od vrste, može se javljati nadutost oko očiju, usporavanje srčanog pulsa, pad telesne temperature ili čak početne srčane insuficijencije. S druge strane, ako je reč o ubrzanom radu štitaste žlezde kod akutne upale štitnjače, simptomi su gubitak težine, razdražljivost, nervoza, nesanica, brz srčani puls i umor.

Pravilna ishrana kod ubrzanog rada štitnjače, hipertireoze, svakako ima svoje pozitivne posledice. To naravno ne znači da ćete se rešiti lekova, jer to ne dolazi u obzir. Ishrana je tu samo kao dodatni faktor ublažavanja stanja koje već postoji. Postoje neke namirnice koje blagotvorno utiču kod hipertireoze, dakle, kada je ubrzan rad štitaste žlezde.

Jagode, kupine, borovnice, maline, ribizle… Bobičasto voće je odličan izbor kod poremećaja rada štitne žlezde, jer su oni puni antioksidanasa koji pozitivno utiču na imuni sistem. Preporuka je da u užinu jednom dnevno uvrstite neku od moćnih bobica.

Uvrstite brokoli, kelj, karfiol ili kupus u vašu ishranu. Sve navedene namirnice mogu uticati na smanjenje količine hormona štitne žlezde koje ona proizvodi. Stavite ih u vaš jelovnik bar jednom dnevno.

Vitamin De i omega-3 masne kiseline pravi su izbor za zdravlje štitaste žlezde. Losos sadrži vitamin De, koji s kalcijumom sprečava gubitak koštane mase. Losos takođeima puno omega-3 masnih kiselina. Pored ribe, tu su i jaja, pečurke, orašasto voće, maslinovo i laneno ulje.

Ćuretina i piletina su odličan izvor proteina, jer su telu potrebni proteini i za energiju i za izgradnju i održavanje mišića. Gubitak težine čest je simptom kod ubrzanog rada štitaste žlezde, tako da su potrebe za proteinima veće nego kod zdravih osoba. Alternativa mesu su proteini iz pasulja i jezgrastog voća.

Zeleno lisnato povreće (spanać, salata) odličan je izvor magnezijuma koji je neophodan za normalno funkcionisanje metabolizma. Ali namirnice koje sadrže puno joda su za izbacivanje.

Kofein kao stimulans je, kao i rafinisani šećer, neprijatelj štitnjače, pa ih zaobilazite. Crvena mesa, bogata holesterolom i zasićenim masnoćama su svakako za izbegavanje. Zamenite crveno meso plavom ribom koja je bogata omega-3 masnim kiselinama.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com