Užice – Užička gradska vlast uskoro će zabraniti izgradnju malih hidroelektrana (MHE) na području ove lokalne samouprave. I to, precizira se, do usvajanja izmena i dopuna planske dokumentacije koja se odnosi na pravila uređenja i građenja MHE.
Takva odluka pripremljena je za zasedanje Skupštine grada Užica zakazano za 4. februar. Uz ostale važne teme na dnevnom redu te sednice (o Planu kvaliteta vazduha grada Užica, kreditnom zaduženju od 150 miliona dinara za finansiranje kapitalnih projekata, pristupanju izradi gradskog Generalnog urbanističkog plana i drugim), odbornici odlučuju i o malim hidroelektranama.
Kako je najavljeno, zabranjuje se izgradnja derivacionih-cevovodnih MHE, ali predlaže razmatranje mogućnosti za izgradnju pribranskih malih hidroelektrana kojim se ne bi ugrozio ekosistem.
Ovakav stav ima veze s prošlogodišnjim dešavanjima povodom planirane izgradnje MHE „Ročnjak” (investitora „Hidro duo” iz Beograda) na vodotoku Gornje vrelo u selu Bioska. Tada su krajem oktobra meštani protestovali, tražeći da grad spreči gradnju uz obrazloženje da bi ostali bez dovoljno vode za piće, zalivanje i druge kućne potrebe, da bi davnašnje vodenice bile ugašene. Gradska uprava za urbanizam je poništila izdatu dozvolu, utvrdivši da je ona prestala da važi budući da u zakonskom dvogodišnjem roku investitor nije otpočeo gradnju.
Stavljanjem teme o MHE pred lokalnu skupštinu može se doznati i to da užička važeća planska dokumentacija o gradnji MHE datira još iz vremena SFRJ, uz izvesne dopune s početka prošle decenije: „Postojećom planskom dokumentacijom predviđena je izgradnja malih hidrocentrala prema Katastru lokacija za izgradnju MHE iz 1987. godine, s tim što je Prostornim planom grada Užica (usvojen 2010.) propisano da se rezerviše prostor za izgradnju malih hidroelektrana, a po potrebi i u skladu s mogućnostima konkretne lokacije i hidroakumulacije koja će služiti njihovom funkcionisanju”, navodi se u obrazloženju predloga odluke o zabrani, pa kao važno dodaje:
„Katastar malih hidroelektrana, koji su za potrebe elektrodistribucije Srbije izradili ’Energoprojekt’ i Institut za vodoprivredu ’Jaroslav Černi’, predstavlja samo okvirni dokument za planiranje lokacije MHE, jer nisu uzeta u obzir ograničenja u pogledu upravljanja režimom voda, vodosnabdevanja, kanalisanja i sanitarne zaštite voda, zaštite prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti. Zbog navedenih ograničenja, promene hidrologije rečnih tokova i korišćenja prostora u proteklih 25 godina, te kako se izgradnjom MHE (u prvom redu derivacionog tipa) ne uzimaju u obzir drugi faktori čije dejstvo može uzrokovati izuzetno velike posledice ne samo po životnu sredinu već i po stanovništvo i dobra, potrebno je preispitati pravila uređenja i građenja MHE kroz izmene i dopune planske dokumentacije.”
U prilog najavljenoj odluci o zabrani pominje se i da premeštanjem reke iz vodotoka u cevovod rečno korito ostaje suvo. Time se stvara mogućnost presušivanja izvora vode za piće, a to pogađa ne samo sela u blizini nego i vodosnabdevanje grada. Moguće posledice su i destrukcija korita i priobalja, ugrožavanje biljnog i životinjskog sveta... Zato je, piše, „potrebno razmotriti mogućnost izmene planskih dokumenata u pravcu moguće zabrane izgradnje MHE i propisivanja strožih uslova za izgradnju na teritoriji Užica”.
