Parking naš nasušni

Neki moraju zbog posla, drugima se jednostavno može, a ima i onih što nam dolaze u goste, tek, desetine hiljada građana svakodnevno u Beogradu muku muči sa parkiranjem svojih vozila. I uprkos tome što gradske vlasti periodično pokušavaju da reše ovaj problem, nalaženje slobodnog parking mesta tokom većeg dela svakog radnog dana i dalje se može okarakterisati kao ekstremna sportska disciplina.

Sve ovo bio je dobar povod da nam prošle nedelje u posetu dođe predsednik Evropske parking asocijacije (EPA) Lorens Banerman i da sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem najavi da će se u septembru u Beogradu održati Generalna skupština ove krovne organizacije evropskih parking udruženja kojoj pripada i naš „Parking servis”. Bila je to i prilika da Banerman obiđe garažu „Obilićev venac”, koja je prošle godine dobila prvu nagradu u kategoriji najbolje rekonstruisanog objekta za parkiranje.

– Na Generalnoj skupštini Evropske parking asocijacije okupiće se predstavnici iz 22 zemlje. Doći će ljudi koji slično razmišljaju i koji će razmeniti ideje o tome kako bi trebalo da izgleda razvoj parkinga u narednom periodu – rekao je Banerman i dodao da smatra da Beograd daje veoma važne inicijative u ovoj oblasti.

Koliko će održavanje Generalne skupštine EPA-e promeniti sliku o nesnosnim gužvama na beogradskim parkiralištima ostaje da se vidi, ali kako stvari sada stoje nema puno mesta optimizmu. Takvoj konstataciji ide u prilog i činjenica da je na ulicama našeg grada iz godine u godinu sve više automobila i da njihov broj odavno već prevazilazi prestoničku parkirališnu infrastrukturu.

Naravno da nam nije neka uteha, ali i druge metropole kubure sa istim problemima. Pri svemu tome, kada se kao kriterijum uzmu cene parkiranja u većim evropskim gradovima, može se reći da Beograd spada u najjeftinije prestonice. Naravno, ovi pokazatelji poprimaju drugačiji smisao ako se u obzir uzme i životni standard stanovništva.

Izgleda da je najskuplji evropski grad što se cene parkiranja tiče London, a to potvrđuje i specijalizovani sajt za automobilski saobraćaj i putovanja „Ubeeko”. Za sat parkiranja u glavnom gradu Engleske u proseku treba izdvojiti 10,40 evra. Za Londonom slede Stokholm, Atina, Oslo i Milano sa prosečnom cenom od pet do osam evra, a nešto jeftiniji su Amsterdam, Pariz, Minhen i Rim – prosečno između 4,20 i 4,70 evra po satu. Prema podacima sajta „Ubeeko” najjeftinije parkiranje je u gradovima srednje i istočne Evrope, Budimpešti, Pragu, Varšavi...

Kako najčešće uobičavamo da poredimo naše cene sa hrvatskim, valja reći da u Zagrebu sat parkiranja u zavisnosti od zone košta između 30 evrocenti pa sve do 1,6 evra u prvoj zoni. U Ljubljani za jednosatno parkiranje treba izdvojiti između 0,4 i 0,8 evra, u Sarajevu prosečno jedan evro, u Podgorici između 0,40 i 0,60 evra...

Ovde treba imati u vidu da je reč o prosečnim cenama takozvanog uličnog parkiranja i da je ostavljanje automobila u privatnim garažama uvek nešto skuplje. No, da se ne bi sve svelo na upoređivanje cena parkiranja, da se vratimo na suštinu – prenatrpanost gradskih parkirališta vozilima. Kako to rešiti i kako, samim tim, sprečiti prekomerno trovanje naroda izduvnim gasovima? Jedna od ideja koja se s vremena na vreme ponavlja jeste i da se na neki način ograniči ulazak motornih vozila u najuži centar. Recimo, Barselona je poslednja metropola koja se priključila gradovima sa ograničenim ulaskom automobila u centar. Doduše, pristup užoj gradskoj zoni zabranjen je „samo” benzincima proizvedenim pre 2000. godine kao i dizelašima starijim od 2006. Kazne za prekršioce ove zabrane kreću se između 100 i 150 evra.

Zelena garaža

Podsećanja radi, garaža „Obilićev venac” prva je „zelena” garaža u Evropi i jedna od sedamnaest u svetu. Poseduje sopstvene solarne panele zahvaljujući kojima se koristi energija sunca, kao i šest elektropunjača, a ugrađeni su potpuno ekološki materijali. Svi koji se u njoj parkiraju nadalje mogu besplatno da koriste bicikle. Osim ove i garaža na Zelenom vencu ima elektropunjač, a kao deo paketa ekoloških mera najavljuje se instalacija još sedamnaest ovakvih uređaja. 

Tarife za centar

U maju prošle godine raspisan je konkurs za izradu rešenja prema kome bi se naplaćivao ulazak vozila u uži centar Beograda. Nadležni su tada ukazivali na neophodnost da se nešto preduzme kako bi se sprečili saobraćajni kolapsi. Oni su tada međutim objasnili da izrada takve studije ne znači da će ona automatski i biti primenjena i da će se za sve ipak pitati građani. Poneko se seća i čuvenog sistema „par-nepar” koji je funkcionisao početkom osamdesetih godina prošlog veka i koji je tada uveden zbog velikih nestašica benzina.