Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Profesor dr Danica Grujičić za POLITIKU

Nećemo odustati od istraživanja posledica NATO agresije

Još nije razrešena sudbina stručnjaka iz Međuresornog koordinacionog tela, ali da su svi motivisani da rade, „možda čak više nego pre”
(Фото EPA/Sasa stankovic)

Parafiranjem sporazuma o formiranju Zajedničkog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja, u junu 2018. godine, država je poslala poruku da joj je važno da istina o posledicama NATO agresije izađe na videlo. I to je bilo sve. Gotovo dve godine nakon što su četiri ministra (prosvete, zdravlja, ekologije i odbrane) potpisala dokument o osnivanju ovog tela, formalno-pravno ono i dalje ne postoji. Planirano je da u njegovom sklopu zajednički deluju stručno Međuresorno koordinaciono telo, Savet, Nacionalna mrežna laboratorija i Upravni odbor. Sporazum mora da odobri Vlada Srbije, ali na dosadašnjim sednicama ova tačka još nije stigla na dnevni red.

Na ovu činjenicu upozorila je profesor dr Danica Grujičić, v. d. direktora Instituta za onkologiju, koja ujedno i jedan od inicijatora formiranja Međuresornog koordinacionog tela. Grujičićeva je za „Politiku” potvrdila da status ove grupe stručnjaka još nije rešen, uprkos njihovim mnogobrojnim apelima. „Sporazum o konstituisanju potpisala su četiri ministarstva i grupa stručnjaka s druge strane. Ministarstvo zaštite životne sredine je određeno kao odgovorno za ceo projekat. Međutim, nakon potpisivanja dokumenta o osnivanju, on nije iznet pred Vladu, iako je neophodno usvajanje zaključka o formiranju koordinacionog tela. Tako je nama iz inicijativne grupe objašnjeno”, kaže dr Grujičić, dodajući da je previše vremena prošlo da bi verovala da je reč o slučajnom propustu i neznanju.

Navela je da će okupljeni stručnjaci nastaviti da vrše pritisak kako bi konačno ova odluka bila i usvojena. Naša sagovornica kaže da su svi oni i dalje spremni da se prihvate ovog posla, iako se, iz birokratskih razloga, nisu pomerili s mrtve tačke. „Ovo nije projekat koji će se raditi jedno leto, ovo je posao koji će se dugo i temeljno raditi. Svi smo spremni za njega, možda više nego i pre. Najvažnije je što se ovoj inicijativi iz godine u godinu pridružuje sve veći broj naučnika. Nikada nećemo odustati od insistiranja na tome da se sprovede detaljno, naučno ispitivanje posledica NATO agresije”, naglasila je naša sagovornica i dodala je da ne zna ko koči rad Međuresornog koordinacionog tela.

„Da li postoje pritisci van granica naše države, na to pitanje nemam odgovor, jer jednostavno ne znam, mogu samo da nagađam”, prokomentarisala je. Inače, dr Grujičić je, zajedno s profesorom dr Slobodanom Čikarićem, osnovala inicijativni odbor koji je predložio formiranje ovog koordinacionog tela. Predsednik inicijativnog odbora je prof. dr Aleksandar Jovović s Mašinskog fakulteta, a članovi su, između ostalih, dr Zorka Vukmirović i general Slobodan Petković, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane. Značajnu podršku im je pružio i Odbor za životnu sredinu SANU.

Međuresorno koordinaciono telo zamišljeno je kao stručno telo koje bi isključivo s naučne strane trebalo da ispita posledice NATO agresije i da te podatke predstavi javnosti, bez uticaja politike. Međutim, javno objavljivanje rezultata istraživanja ovog tela bilo je još jedan kamen spoticanja. Prošlog leta, nekoliko članova, uključujući i dr Grujičić, odbili su da potpišu izjavu o strogoj tajnosti podataka. Naša sagovornica kaže da apsolutno stoji iza te odluke, ali da ne veruje da je ta izjava kamen spoticanja, tačnije razlog zbog kojeg se odugovlači s ovim poslom.

„Koja je svrha da uradimo ispitivanja koja će možda neko pod pritiskom NATO-a da proglasi kao tajnu i da nikad ne možemo da ih koristimo. Cilj je da upoznamo svet sa svim posledicama NATO agresije, kroz naučne konferencije, analize, doktorate... Naravno da postoje podaci koji predstavljaju državnu tajnu i da bi otkrivanje takvih podataka predstavljalo opasnost po bezbednost države. Naravno da niko od nas nije spreman da objavljuje tu vrstu informacija”, kazala je Grujičićeva. Remedijacija, odnosno ekološki oporavak delova zemlje, kako je pojasnila, najvažniji je cilj inicijative za formiranje Međuresornog koordinacionog tela.

Jedini motivi kojim se rukovode su briga o zdravlju građana i ostavljanje zdrave zemlje našim potomcima. „Baš zbog toga svaki podatak koji se odnosi na zdravlje građana mora biti javan i objavljen celom svetu. Ne možemo dozvoliti da se ovo ispitivanje pretvori u tajna ispitivanja bez rezultata. S druge strane, nije nam jasno ko će odlučivati o podacima koji bi morali ostati tajni zarad bezbednosti zemlje”, naglašava ona.

Naša sagovornica kaže da je razgovorima s predstavnicima sva četiri resorna ministra dobila uveravanje da su spremni da se maksimalno posvete ispitivanju posledica bombardovanja i da će ustupiti sve resurse i podatke kojima država raspolaže. Ali ništa od ovoga ne može biti sprovedeno dok Vlada ne usvoji zaključak o njihovom osnivanju.

„Izneli smo nekoliko predloga pokušavajući da svedemo broj ljudi koji neposredno rukovode celim projektom na minimum, međutim, te predloge podržalo je samo Ministarstvo zdravlja, a ostali se nisu oglašavali”, kazala je Grujičićeva. Pojasnila je da su članovi inicijative za formiranje Međuresornog koordinacionog tela već razvili metodologiju i način na koji telo treba da radi. Naglašava i da će biti neophodno angažovati veliki broj stručnjaka iz različitih oblasti, a posebno mladih ljudi, doktoranada. Ipak, trenutno najvažniji zadatak članova ove grupe, kako kaže Grujičićeva, jeste da se izbore s pritiscima koji sprečavaju njihov rad.

Uskoro izveštaj skupštinske komisije

Samo nekoliko nedelja pre nego što su ministri parafirali odluku o formiranju koordinacionog tela za ispitivanje posledica NATO bombardovanja, u maju 2018. imenovana je skupštinska Komisija za ispitivanje posledica NATO bombardovanja čiji je predsednik Darko Laketić. Komisija je napravljena po uzoru na parlamentarnu komisiju u Italiji koja je ispitivala uzroke pojave malignih bolesti kod italijanskih vojnika koji su tokom bombardovanja boravili na KiM. Laketić je više puta javno govorio o rezultatima rada Komisije, a pre oko godinu dana upozorio je da postoji tendencija rasta malignih bolesti kod dece uzrasta od pet do devet godina, a koja su rođena posle 1999. godine.

Članovi komisije razmenili su iskustva s članovima pomenute italijanske komisije, prikupljali su podatke o broju obolelih od raka, obišli su dva sela kraj Vranja koja su gađana osiromašenim uranijumom... Utvrđeno je da je preminula polovina od četrdesetak radnika komunalnog preduzeća koji su čistili bombardovani teren na Pljačkovici. Većina je umrla od malignih bolesti. Razgovarano je i sa stanovnicima sela Bratoselce koje ima 300 stanovnika, a u tom trenutku je kod troje registrovan tumor na mozgu. Dr Darko Laketić najavio je za „Politiku” da će ova komisija uskoro da objavi svoj prvi izveštaj u kojem će poslanike, ali i javnost, detaljno izvestiti o rezultatima rada.

Danica Grujičić je prokomentarisala za naš list da je dobro da se u Narodnoj skupštini govori o ovoj temi, ali da svi poslanici i političari moraju da govore samo i isključivo o podacima i informacijama koje su izneli stručnjaci na osnovu naučnih dokaza. To je, kako poručuje, jedini način da se izbegnu politizacija i manipulacija.

Komentari56
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

deda Milan
Dok su nama naši dizelaši, termoelektrane, dok se grejemo na ugalj, imamo mi od čega da pocrkamo. Ne može nama taj "njihov uranijom" ništa.
Петар Петровић
[email protected] Ваши су коментари одлични стручни, детаљни и многобројни . Молим Политику да овај чланак убаци у рубрику "Препоручује" због важности и Ваших коментара. Ви би могли да учините допринос тиму за истраживање НАТО агресије. У име свих страдалих и оболелих од О.У. велика Вам хвала vladimire!
Matija Soskic
Ako se realno sagleda rezim S.M., onda nece biti potrebno istrazivanje, jer ce biti jasno zbog cega je Jugoslavija bombardovana.To nije bila agresija, vec kazna.
vox ex populi
Zamajavanje naroda. Može im se. Uz saznanje da od toga nema ništa, i dalje homogenizuju svoje birače ovakvim glupostima. Ko nam sada zagađuje gradove? NATO? Kako to da su veći gradovi u vrhu liste najzagađenijih u svijetu? Posledice bombardovanja? Dajte ljudi, opasuljite se. Vidite li da vam mažu oči i parazitiraju na vašoj naivnosti?
vladimir
ШТА КАЖУ ИСТРАЖИВАЧИ :Они кажу да је 1991.САД покушали да зауставе СЗО(Светска Здравствена Организација)да оду на подручја у Јужном Ираку да измере радиоактивност ОС уранијума који је проузроковао озбиљне здравствене проблеме, рак, и велике деформитете код беба, као и еколошке проблеме. Каже за Гардијан Hans Von Заменик ген. Секретара УН.На челу СЗО био је Британски онколог Карол Сикора који ми је рекао "Да не смемо то писати у извештају да не наљутимо спонзора и члана државе која то не признаје

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.