Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ni nauka ne može bez blogera i uticajnih tviteraša

Cilj istraživačkog projekta, u kome Srbija učestvuje s još devet evropskih zemalja, jeste da korišćenjem društvenih mreža ponudi nove pristupe u naučnoj komunikaciji
(Фото Пиксабеј)

Mlada srpska jutjuberka Nađa Stanojević (21), čiji kanal ima 360.000 pratilaca, nedavno je objavila video-prilog posvećen virusu korona. Citirala je pouzdane medijske i stručne izvore, a osvrnula se i na prateće teorije zavere, koje se društvenim mrežama šire brže nego zaraza.

Komentari na ovaj njen rad bili su u rasponu od pohvala, što se studiozno poduhvatila ozbiljne teme, do zajedljivih preporuka da se drži modnih saveta i pouka kako napraviti što bolji selfi, a da nauku prepusti onima koji su za to stručni.

Iako joj to nije bila namera, ovim iskorakom iz uobičajenih jutjuberskih okvira Nađa bi mogla da se nađe na „radaru” trogodišnjeg međunarodnog istraživanja koje je započelo u januaru 2019, a u kome učestvuje i naš Centar za promociju nauke (CPN). Reč je o projektu RETHINK (Preispitivanje), koji finansira Evropska komisija. Koordinator je Univerzitet Vrije iz Amsterdama, a partneri su naučne institucije iz Belgije, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Portugalije, Danske, Švedske, Poljske i – Srbije.

– I u drugim zemljama koje učestvuju u projektu zapaženo je da je interesovanje društva za naučne teme posustalo. Zato je u centar pažnje stavljen odnos nauke i društva kroz prizmu digitalnih medija, koji u sve većoj meri oblikuju javno mnjenje. Nauka mora da bude prisutnija i uticajnija na internetu, kako bi privukla mladu publiku širom Evrope. Cilj RETHINK-a je da ponudi nove pristupe u naučnoj komunikaciji, korišćenjem blogova, „Jutjuba”, „Tvitera”, „Fejsbuka” i ostalih društvenih mreža – kaže Slavica Duković, savetnik za saradnju s naučnoistraživačkim organizacijama u CPN-u.

Pošto je praktično nemoguće proučiti sve oblasti u kojima se nauka i društvo susreću u internet kosmosu, istraživači okupljeni oko RETHINK-a fokusirali su se na tri oblasti: klimatske promene, veštačka inteligencija i zdrava ishrana. Kako objašnjava Anđela Mrđa, koja je u CPN-u angažovana na ovom projektu, osim analize zastupljenosti u društvenim medijima, proučava se i u kojoj meri naučni pristup u pomenute tri teme utiče na formiranje javnog mnjenja. Primeri dobre prakse biće korišćeni kao „pelceri”.

– RETHINK nije okrenut samo klasičnim bastionima nauke, kao što su instituti, istraživački centri i akademska zajednica. Svi koji žele da doprinesu uzajamnom otvaranju nauke ka društvu i društva ka nauci pozvani su da nam se pridruže sugestijama, primedbama i primerima dobre prakse – naglašava Slavica Duković.

U tom smislu, primeri sadejstva poput navedenog na početku teksta i te kako su poželjni, naročito dok ne stasaju naučni jutjuberi, blogeri i tviteraši čije će se armije pratilaca brojati barem desetinama hiljada. Zato je regrutovanje, obuka i otvaranje prostora na globalnoj mreži za naučne komunikatore jedan od važnih segmenata projekta RETHINK. Kroz treninge i radionice, u Centru za promociju nauke biće eksperimentalno proveravano kako određeni komunikacioni pristupi funkcionišu u različitim okolnostima.

Naravno, svi koji se odvaže da krenu trnovitim putem propagiranja nauke na društvenim mrežama, moraju da budu spremni na žestoke okršaje sa zagovornicima opozitnih mišljenja. Razložna i utemeljena argumentacija nije garancija da će, u očima pretežnog dela javnosti, iz debate izaći kao pobednici. O tome mogu da svedoče svi koji su se, ne samo na našim prostorima, upustili u raspravu s alternativnim medicinarima, zagovornicima teorije o ravnoj zemlji, protivnicima Darvinove teorije, zastupnicima antivakcionog lobija...

– Ni u svetu ni kod nas ne manjkaju eksperti za oblasti koje su stalno ili povremeno u žiži interesovanja društva. Problem je što među njima nema mnogo onih koji stručnu materiju umeju da „prevedu” na jezik razumljiv i prijemčiv najširoj publici. Neki čak smatraju da se popularizacijom u medijima i na društvenim mrežama maltene srozava ugled nauke. Takav pristup mora da se menja, jer smo svedoci da nebranjeni javni prostor brzo zaposedaju propagatori svakojakih kvazinauka i teorija zavere – upozorava Ljiljana Ilić, savetnik za saradnju s medijima u Centru za promociju nauke.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Братимир
Универзитет је „Vrije Universiteit". Чита се: Фраје, па се, по Вуку тако и пише.
Пера Писар
Испада да су научници и научне институције некаква чудновата удружења са тајним циљевима које треба приказати друштву. То ће свакако најбоље урадити некакви интернет блогери и омладинци који су прочитали неколико научно-популарних чланака на интернету. Уз подршку разних стручњака за сарадњу с медијима, Универзитета Врије и неименованих научних институција. Којих? А ко финансира? Што се псеудонауке тиче, за почетак треба избацити парапсихологију из уџбеника психологије за средње школе.
Братимир
Перо, у пројекту учествују: Универзитет у Бристолу, Цепелин Универзитет из Берлина, Фраје Универзитет из Амстердама, Сиза Медијска Лабораторија из Трста, Ексајт из Брисела и Дански панел за технологију из Копенхагена. Финансира га Европска Унија и у њега су укључени професори и студенти из горе поменутих институција. Њихов циљ је да развију методе и алате за бољу комуникацију научних достигнућа широким народним масама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.