Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sudan sprema bivšeg „diktatora” za Hag

Prelazna državna uprava najavila isporučivanje Omara el Bašira zbog navodnog genocida u Darfuru
Омар ел Башир каже да неће сарађивати с „политичким судом који му смешта Запад” (Фото: ЕПА ЕФЕ М.А.)

Omar el Bašir (76), bivši predsednik Sudana (od 1989. do 2019) , viđen je ovih dana za Hag. Ta odluka je doneta punih 11 godina nakon što je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za njegovo hapšenje zbog optužbi da je odgovoran za „zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i genocid” u Darfura. Tokom pobune, u tom regionu je, prema navodima suda, pobijeno preko 300.000 civila, dok je 2,7 miliona ljudi nasilno raseljeno. Sve optužbe Haga Bašir energično demantuje od početka.

Bašir, prvi svetski lider protiv koga je MKS izdao nalog za hapšenje dok je još bio na vlasti, svrgnut je prošlog proleća, nakon višemesečnih narodnih protesta protiv „diktatora”, koji je nekada najvećom i naftonosnom državom Afrike decenijama rukovodio čvrstom pesnicom, da bi je ekonomski doveo gotovo do prosjačkog štapa. Odluku o isporučivanju Bašira MKS-u, nakon višegodišnjeg izbegavanja „haške pravde” uz pomoć domaćeg bezbednjačkog aparata i niza uticajnih i prijateljskih stranih država, doneo je ove sedmice Suvereni (prelazni) savet Sudana (11 članova, neki civili, ostali iz redova armije).

„Svi protiv kojih je MKS izdao nalog za hapšenje treba da budu upućeni na suđenje”, poručio je Muhamed el Taiši, član Suverenog saveta, tela koje je, nakon lanjskog dolaska „arapskog proleća” u Sudan i nadgornjavanja oko političkog profila koje ono treba da ima, dobilo trogodišnji prelazni mandat da formira novu vlast.

Taiši nije Bašira tom prilikom poimence spomenuo, ali se zna da su na haškom spisku za hapšenje zbog nedela u Darfuru četvorica zvaničnika bivšeg režima s predsednikom koji je državom upravljao preko 30 godina na čelu. Isporučivanje Bašira Hagu bilo je prvi od četiri uslova pobunjenika u Darfuru, koji odskora nastavljaju oružanu borbu za veću autonomiju, možda i otcepljenje regiona na strateškoj granici prema naftnim poljima Libije i Egipta.

Trenutak u kojem je Suvereni savet Sudana odlučio da pošalje Bašira MKS-u iznenadio je posmatrače. Koliko prošle sedmice, general Abdel Fatah el Burhan, šef Suverenog saveta Sudana, sastao se s izraelskim liderom Benjaminom Netanijahuom u Kampali, glavnom gradu Ugande. Susret sudanskog lidera s izraelskim premijerom, nezamisliv u vreme Bašira, general Burhan je objasnio potrebom da zemlja izađe iz višedecenijske skrajnutosti na međunarodnoj areni, siđe sa američke liste država koje sponzorišu terorizam (na njoj se nalazi od 1993. godine) i uđe u novu rundu pregovora s Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom (uz otpis 65 milijardi dolara duga).

Za povratak na međunarodnu scenu, neophodno je namiriti pojedine račune iz prošlosti, procenio je zvanični Kartum. Tim povodom, početkom februara, predstavnici Suverenog saveta Sudana potpisali su neprecizirano finansijsko poravnanje sa porodicama žrtava bombaškog napada na američki ratni brod „Koul” 2000. godine u jemenskoj luci Aden, kada je poginulo 17 američkih mornara, a desetine su povređene. Vašington je tada optužio Baširov Kartum da stoji iza napada u Adenu. Iza tog poravnanja, na koje se čeka godinama, usledio je dogovor da predstavnici Kartuma tokom ovog meseca dođu u Vašington na razgovore sa Majkom Pompeom, američkim šefom diplomatije.

U međuvremenu, da li će Bašir stvarno biti izručen Hagu ili će mu možda za „ratne zločine”, „zločine protiv čovečnosti” i „genocid” u Darfuru biti suđeno u Sudanu – za sada je neizvesno.

Bašir, trenutno u zatvoru u Kartumu zbog optužbi za korupciju, na vest da mu se ipak konačno sprema Hag, najavio je da sa tim „političkim sudom koji mu smešta Zapad” neće sarađivati.

Kao i u slučaju naloga za hapšenje Bašira iz MKS-a, koji je svojevremeno oštro podelio svet, i ovog puta Sudanci i međunarodna zajednica oštro su podeljeni oko mogućih posledica tog čina Suverenog saveta.

„Bašir bi mogao da odluči da ipak sarađuje sa MKS-om da se osveti generalima koji su prošlog proleća doprineli njegovom padu. Sa druge strane, njegovo isporučenje Hagu moglo bi da raspali stare političke, verske i oružane surevnjivosti u strateškoj državi na Crvenom moru. Suđenjem u Kartumu mogao bi se izbeći najgori scenario”, upozoravaju posmatrači u regionu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Овоме ће судити што је убио 17 амерички морнара а онима који су побили милионе људи у Вијетнаму и још у десетини других земаља неће бити никад суђено.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.