Kako postati pčelar sa 427 evra

Nova Varoš - Bio u 19. veku na Zlataru čuveni pčelar Đoko Zečević, za koga pričaju da je pozne godine dočekao. Živeo 114 leta, od 1808. do 1922, a kažu da je i u dubokoj starosti imao stotinak  košnica „vrškara”. Danas njegov praunuk Đoko Zečević, kome su 73 godine, takođe neumorno pčelari na mirisnoj planini. Ujedno, kao izuzetan poznavalac pčelarenja i zvanični predavač Saveza pčelarskih organizacija Srbije, otkriva tajne tog zahtevnog, korisnog, a lepog posla.

 – Pričali su mi da sam po pradedi ime dobio, da budem kao i on dugovečan. Videćemo, nikad se ne zna – kazuje ovaj profesor-pčelar rođen u Vilovi na obroncima Zlatara, i sada neumoran i pun elana. Geni, med i zdrav zlatarski vazduh čine svoje.

Predavanje o pčelarenju držao je Đoko minulog vikenda u Poljoprivrednoj školi u Požegi. Kad je Zečević nadahnuto govorio o pčelama i medu s posebnom pažnjom su ga slušali, na kraju aplauzom nagradili, polaznici Zimske poljoprivredne škole.

Đoko, ekonomista koji je tokom radnog veka bio profesor i direktor, uzduž i popreko obišao Srbiju pričajući o pčelarenju, a predavao je i u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji (u 14 gradova za 16 dana) i Hrvatskoj. Aktivista je pčelarskih organizacija već dve decenije. Na Zlataru sa suprugom Borjankom pored mnogih košnica ima svoj stalni štand meda. U Đokovoj familiji već se dva veka bave pčelarenjem, med su u davna vremena prodavali i u Carigradu, Dubrovniku ...

Objašnjavao  je Zečević poljoprivrednicima  šta je konvencionalno, ekološko i organsko pčelarenje, pomenuo da u Srbiji ima raznih pčelara: neki su hobisti, drugi pčelare uzgred, trećima je to zanimanje. Ima ih i sa preko 2.000 košnica, ali je našem selu i društvu, reče on, potrebnije što više malih, sitnih proizvođača meda sa  najviše 100 pčelinjih društava.

Ovo može biti isplativ posao, bez previše ulaganja, ali samo uz ozbiljan pristup i ljubav prema pčelama. Nema pčelarenja na silu niti brzog bogaćenja, mrzovoljni kraj košnica nema šta da traže, naglašava Đoko i navodi troškove otpočinjanja ovog posla:

– Izračunato je da su za početak, da se nabave tri košnice i krene, potrebna ulaganja od 427 evra. To nije nedostižna suma, a dobrodošlo je i ako država ili opština pomognu početniku. Najsigurnije je da se počne sa tri do pet pčelinjih društava. Bilo bi zarade od meda, ne velike, a prilika je da se posao polako razvija. Govorim to na predavanjima, savetujem da mladi počnu, ali kad ih pozovem na predavanja uglavnom dođu njihovi roditelji. Mlađe posao danas, izgleda, mnogo ne zanima – pričao je Zečević u Požegi.

Pa dodao da je pored zarade i te kako bitna i nematerijalna korist: rad i boravak u pčelinjaku u čistoj prirodi, udisanje pare iz otvorene košnice, prepuštanje misli zujanju pčela i upoznavanje tog čarobnog sveta... Sve ovo je odlično oslobađanje od stresa savremenog življenja. A pčelinji proizvodi su, kaže, od naročitog značaja za zdravlje.

Posebnu zainteresovanost izazvao je govoreći o pergi, fermentisanom polenu izuzetne lekovitosti. Ističe da je perga  blagodet za ljudski organizam: pomaže kod kardiovaskularnih oboljenja.

Pre nekoliko godina mediji su izvestili da je pčelar Đoko u jednoj košnici na Zlataru, gde je kvalitetna pčelinja ispaša, ostvario rekordnu proizvodnju od 50 kilograma meda. I to na stacionarnom pčelinjaku sa koga se pčele ne sele. „Najveći unos nektara od trava cvetnica i medljike od četinara ostvaren je u toj košnici od 6. juna do 1. jula”, pisano je tada, uz napomenu da je Zečević da bi pregledao ili skidao polunastavke sa košnice morao da koristi merdevine.