Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
70. BERLINALE

Raskoš i čarolija njujorškog literarnog sveta

Falardoov film idealan je za festivalski početak i otkupljen je za prikazivanje u Srbiji, „Malmkrog” Kristija Pujua, rađen kao rumunsko-srpska koprodukcija, otvorio je Susrete i uskoro će biti i na beogradskom Festu
Из филма „Моја година са Селинџером” Филипа Фалардоа (Фото прес служба 70. Берлинског фестивала)

Berlin – Kako je lep i privlačan taj književno-izdavačko-agentski svet, koliko samo talentovane raskoši ima u njemu i kakve se sve intelektualne čarolije u njemu tvore!

Naravno, reč je o njujorškoj literarnoj sceni, ne bih nikako mogla da zamislim toliko romantike, kulture u izražavanju i međusobnom ophođenju da je kojim slučajem reč o onoj našoj, uglavnom galamdžijskoj. U taj njujorški svet literature povela nas je Džoana Rekof, po čijim je memoarima kanadski reditelj Filip Falardo snimio film „Moja godina sa Selindžerom”, s kojim je sinoć svečano počeo 70. Berlinski festival. Na najbolji mogući način. Ovaj film, u kojem Džoanin lik tumači prelepa i talentovana Margaret Kveli, a njenu šeficu Margaret, legendarnu književnu agentkinju starog kova, uvek blistava Sigorni Viver, idealan je za festivalsko otvaranje. Sve je u njemu lepo i intrigantno, naročito taj (i spolja i iz unutra) izolovani svet tog „književnog pustinjaka” – Džeroma Dejvida Selindžera (1919–2010), kojeg filmski gledaoci vide baš onako kako ga je i sama Džoana tokom 1995. godine jedino i videla – s leđa. Ali, kao lična sekretarica njegove verne književne agentkinje Margaret, ona se sa njim bar redovno čula telefonom. I upravo je on bio taj koji ju je podsticao da ne zaboravi da je pre svega pesnikinja i pisac, a ne neko ko će svoj život zarobiti odgovarajući na pozive i pisma piščevih obožavatelja, koja do njega nikada i nisu stizala...

Romantizovani svet Selindžerovog okruženja Filip Falardo je pretvorio u krajnje za gledanje privlačan film, koji i bioskopskom gledaocu može lako da priraste za srce jer mu omogućava da se oseti dobro i pozitivno. Zbog toga ga je za prikazivanje u Srbiji i otkupila kuća „Dexin Film”.

Inače, „Moja godina sa Selindžerom” je film iz programa Berlinale specijal, u kojem je juče viđen i dugometražni dokumentarni film „Plivaj dok se more ne pretvori u plavo”, višestruko nagrađivanog kineskog reditelja „šeste generacije” – Đa Žangkea. Ovaj majstor poetskih slika sada se okreće kineskoj provinciji Šansi i kroz priču o okupljanju književnika i studenata književnosti na tradicionalnom Festivalu literature u svom rodnom gradu Fenjiangu, tvori filmsku simfoniju od 18 poglavlja. Pre svega posvećenih ogromnom uticaju koji je u ovom području Kine imao veliki pisac i aktivista, ujedno i slikar Ma Feng, ali i svedočanstvu tri ključna književnika iz Šansija koji su i dalje aktivni. Žangke je i na filmskom festivalu koji je pre četiri godine osnovao u Pingjau, u susedstvu Fenjianga, jednu od nagrada nazvao Fengovim imenom.

Ovaj novi Žangkeov film je i posveta kineskim umetnicima koji su ostavili traga u 70 godina (od 1949) dugoj istoriji nove Kine, ali i posveta njegovim zemljacima koji su burnu istoriju i promene osećali na svojoj koži. Ujedno, autor ovim filmom zaokružuje trilogiju o umetnicima i kineskoj umetnosti, započetu još 2006. sa filmom „Dong” i nastavljenu filmom „Beskorisno” (oba su bila prikazana u Veneciji)...

Juče je u Berlinu otvoren i novouvedeni takmičarski program Susreti, zamišljen kao kontrapunkt glavnom takmičarskom programu, i to sa filmom „Malmkrog” Kristija Pujua („Sijeranevada”, „Aurora”, „Smrt gospodina Lazareskua”...), reditelja koji se smatra osnivačem „rumunskog novog talasa”. Puju je ovaj film sada radio u koprodukciji sa Srbijom (producentske kuće „Sense” i „Sinamon film”), BiH i Severnom Makedonijom (produkcijska kuća sestara i brata Mitevski) i uskoro će se naći i na beogradskom Festu (7. marta).

Reč je o istorijskom, dramskom i kostimiranom filmu od 200 minuta, o priči o veleposedniku koji u svoj letnjikovac poziva prijatelje da se uz bogatu trpezu igraju i razgovaraju o antihristu, progresu, moralu i različitim vizijama sveta, religije i istorije. Sinematički izdašno, istorijski potkovano, provokativno i oštrim kriticizmom ispunjeno Pujuovo filmsko delo, zasnovano je na tekstu ruskog filozofa Vladimira Solovjeva...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.