Vraća se kruna na Igumanovljevu palatu

Dugo se među delom Beograđana, pogotovu onih koji neguju sećanje na nekadašnji izgled glavnog grada, zagovara rekonstrukcija Terazija kojima bi se vratila predratna obeležja. Pitanje je koliko je to realno jer bi zahtevalo ogromne promene, pre svega saobraćajne, ali to ne znači da deo detalja nekadašnjih Terazija neće ponovo ukrasiti ovu prostornu kulturno-istorijsku celinu. Jednom od najreprezentativnijih zdanja na Terazijama, Igumanovljevoj palati, 70 godina od uklanjanja konačno bi trebalo da se vrati „kruna” – skulpturalna kompozicija „Sima Igumanov sa siročićima” koju je izvorno uradio slovenački vajar Lojze Dolinar.

„Sima Igumanov sa siročićima” 
(Fotoarhiva Zavoda za zaštitu spomenja)

Naznake da će ova skulptura biti vraćena na palatu pojavile su se pre nekoliko godina, a konačna potvrda toga stigla je ovih dana kada je u našem listu to obznanio i zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Kako saznaje „Politika”, nova skulptura, na osnovu sačuvane arhivske građe, izrađuje se u ateljeu vajara dr Zorana Kuzmanovića u Smederevu. Izrada nove skulpturalne kompozicije bila je neophodna jer kada je 1950. uklonjena prvobitna, ona nije samo skinuta, već su je tada skojevci razlupali čekićima.

Zamenik gradonačelnika je povratak skulpture na Igumanovljevu palatu najavio u priči o starom Beogradu, a potom i u najavi novog generalnog urbanističkog plana Beograda koji će stupiti na snagu 2021. Tada će, kako je dodao, biti uvedena nova pravila kada je reč o objektima koji su proglašeni spomenicima kulture, ali i kada se radi o kulturno-istorijskim celinama.
– Novim planom jasno će biti definisani objekti koji su spomenici kulture, a Zavod za zaštitu spomenika ubrzano će raditi na elaboratima za njihovo proglašenje spomenicima kulture – naveo je Vesić i dodao da će se ove i naredne godine spomenicima kulture proglasiti više objekata nego u prethodnih četvrt veka.

– Kada je reč o objektima koji nisu spomenici kulture, a nalaze se u kulturno-istorijskim celinama, biće uvedeno pravilo da na izgled fasade saglasnost daje Zavod za zaštitu spomenika kulture grada da bi se, iako su novi, uklopili u postojeću celinu. Neće više biti moguće da na Kosančićevom vencu ili u Krunskoj ulici nikne staklena fasada ili ona koja liči na lego kocke. Osim toga, postojaće obaveza da fasade u prostornim kulturno-istorijskim celinama imaju i skulpture ili reljefe ili neko drugo umetničko delo – najavio je Vesić.
Zamenik gradonačelnika dodao je da će se na narednoj sednici Skupštine grada početkom marta pred odbornicima naći odluka da svi investitori koji grade na skelama moraju da imaju zastore sa odštampanim umetničkim delima Narodnog muzeja.

Ukras Terazija od 1938.

Igumanovljeva palata podignuta je 1938. prema projektu Petra i Branka Krstića u stilu modernizma. Na pročelju fasade nalazi se natpis „Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca”. Sima Igumanov, trgovac, otvorio je 1872. u Prizrenu Bogoslovsko-učiteljsku školu, čije je izdržavanje obezbedio time što je podigao palatu na Terazijama i stvorio zadužbinu koja je donosila redovne prihode. Zamišljena je u modernizovanoj verziji srpsko-vizantijskog stila. Ovaj objekat proglašen je za kulturno dobro.

Šta ljubitelji starog Beograda žele ponovo da vide

Već duže se na forumima, fejsbuk stranicama i drugim mrežama živo vodi rasprava o tome šta bi od starih reprezentativnih objekata trebalo da bude vraćeno glavnom gradu. Ako se može suditi po broju komentara i obrazloženjima u njima, ljubitelji starog Beograda voleli bi da prestonicu ponovo ukrase Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, Most kralja Aleksandra, Maršalat i stare ograde dvorskog kompleksa, Viktorovićeva apoteka na Terazijama i naravno – Pošta u Savskoj. Jedna od želja je upravo bila i vraćanje skulpture na Igumanovljevu palatu.