Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
70. BERLINALE

Šta sve laže Pinokio

Mateo Garone, sa Robertom Beninjijem kao Đepetom, ponovo je oživeo Kolodijevu bajku, a danas je dan i za gledanje dokumentarca o Hilari Klinton
Из филма „Пинокио” Матеа Гаронеа

Berlin – Sve je počelo minutom ćutanja u pomen žrtvama nedavnog masakra u nemačkom gradu Hanau, nastavilo se uz romantične prizvuke Falardoovog filma i uvidom u prve takmičarske filmove od kojih (za sada) nijedan nije za „bacanje u nesvest”, ali jesu za razmišljanje o tome kako Berlinale i ove godine drži svoju (nekada slavnu) reputaciju politički angažovanog festivala na aparatima za veštačko disanje.

Vremena su se odavno promenila, pa ni Berlinski festival nije ono što je nekada bio – idealni spoj glamura, društveno političkog angažmana i filmske umetnosti. Sada je sve u modernim tonovima svih mogućih vrsta takozvane političke korektnosti koje su, čini se u Nemačkoj najviše, dovedene čak do apsurdnog savršenstva. Oseća se to i po odabranim filmovima i za glavni i za novouvedeni takmičarski program Susreti...

Jedan od prvih takmičara bio je italijanski film „Skriveno” („Volevo nascondermi”) Đorđa Diritija, o slavnom slikaru Antoniju Ligabueu, prilično mračnom i psihički nestabilnom usamljeniku opsednutim tigrovima, zečevima i motociklima, i vizionaru moderne umetnosti i naive. Impresivno snimljeno, atmosferično, ali i zamorno (118 minuta). Bolje utiske nisu ostavili ni argentinsko-meksički „Uljez” Natalije Mete, metafizički triler iz sveta paranoje, insomnije i zabluda, ni novi film francuskog reditelja Filipa Garela „So iz suza”, u kojem se autor nije odmakao ni dalje ni drugačije od svojih dosadašnjih (pet) intimnih drama. Čak ni novi vestern – „Prva krava” američke autorke Keli Rajhard, jer u njemu nema ničeg novog u odnosu na ono što smo videli u njenom mnogo boljem filmu „Mikova prečica”.

Juče je bio dan svetske premijere filma „Pinokio” Matea Garonea (Berlinale specijal), sa voljenim Robertom Beninjijem, koji je i sam režirao jednu od filmskih verzija Kolodijeve bajke, a sada u ulozi Đepeta – tvorca najčuvenijeg drvenog lutka na svetu. Za razliku od legendarne animirane „Diznijeve” verzije toliko bliske najmlađoj publici, Garonijeva verzija je možda više namenjena odraslima. Uz sav šarm i poznate, drage detalje, u filmu je i dosta okrutnosti. Garoneova verzija „Pinokija” traje 125 minuta. Uz svu lepotu, predugo je.

Dugačak je i dugometražni dokumentarni film (kao serija) „Hilari” Nanet Berštajn – čak četiri sata – a u programu Berlinale specijal našao se samo zato što mu je glavna junakinja Hilari Klinton. Njen se dolazak i učešće u razgovorima posle projekcija očekuje se danas u Berlinu. Film prati pobede i poraze bivše prve dame Amerike, senatorke, državne sekretarke i predsedničkog kandidata i sve u svemu više se bavi fenomenom njenih funkcija i njenog političkog života u kojem ima kontroverzi nego samom ličnošću Hilari Klinton...

Sa nestrpljenjem se očekuju filmovi „The Roads Not Taken” Sali Poter,  u kojem uz Havijera Bardema, Selmu Hajek igra i Branka Katić, „Siberija” umetnika i reditelja Ilje Kržanovskog, sada pod nazivom „Nataša”. Možda ćemo sa ovim filmovima u glavnom takmičarskom programu imati više sreće. Zanimljivo, još jedan deo Iljinog DAU projekta prikazuje se na 70. festivalu – „Degenerastija”, u netakmičarskom programu Berlinale specijal...

Mnogoljudna ekipa na crvenom tepihu ispred Zoo palasta (foto: Maja Medić)

Pozitivne reakcije na film „Otac”

Berlin – Najmnogoljudniju reprezentaciju na 70. Berlinalu bez sumnje ima film „Otac” Srdana Golubovića (srpsko-francusko-hrvatsko-slovenačko-bosanskohercegovačka koprodukcija), koji je preksinoć imao svetsku premijeru u Zoo palastu gde se prikazuju filmovi iz programa Panorama.

Pozitivne reakcije imala je publika, srdačno je pozdravila Gorana Bogdana, koji je glumačkim veštinama prekrio i one povremene scenarističko-rediteljske manjkavosti, ali i glumačku gromadu Borisa Isakovića. čiji je lik snagom „obojio” Golubovićev film. Pozitivne su i prve kritičarske reakcije ( u „Skrin internešenalu”) u kojima je „Otac” opisan kao „pristupačan, emocionalno ispričan film, dobrodošao i od strane drugih festivala...”. Golubovićev „Otac”uskoro otvara beogradski Fest...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.