Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: PJER FRANČESKO MAESTRINI, operski reditelj

Sve je poteklo iz moje porodice

Imao sam priliku da zahvaljujući roditeljima budem blizu velikih dirigenata kao što su Zubin Mehta, Rikardo Muti i pevača kao što su Franko Koreli, Hoze Kareras...
(Фото са уметниковог веб-сајта )

Svirao je gitaru i klavir, ali je operska režija bila njegova sudbina. Pjer Frančesko Maestrini, sin velikog operskog reditelja Karla Maestrinija je od malih nogu upijao umetnost, sazrevao uz slavne umetnike i na kraju je nastavio očevim stopama. Karijeru je počeo tako što je „uskočio” u režiju „Seviljskog berberina” u Tokiju, umesto oca koji je zbog bolesti otkazao taj angažman.

Od tada je postavio više od 150 operskih predstava počev od baroknog do savremenog repertoara. Pamti se njegova vampirska verzija Mocartovog „Don Đovanija” u Santijagu u Čileu, gde je kombinovao mitove o Don Đovaniju i Drakuli. Maskanjijevu „Kavaleriju Rustikanu” u Sao Paulu postavio je pod uticajem Kopoline filmske sage „Kum”. U Veroni je pre tri sezone predstavio Rosinijev „Put u Rems” gde je uklopio crtane junake u scensku radnju. Kao umetnički direktor Teatra Municipal u Rio de Žaneiru uradio je zanimljive predstave. Prošle godine je u Kaljariju režirao „Tosku”, „Fausta” u Mariboru i „Andre Šenijea” u Turu i Nici. Očekuju ga brojne nove produkcije, a mi ćemo tokom čitave ove sezone u Narodnom pozorištu i „Madlenijanumu” gledati njegovo viđenje Pučinijeve „Manon Lesko”. Opera je premijerno izvedena 26. februara u Narodnom pozorištu, a večeras je prva repriza u Madlenijanumu.

Da li je bilo teško postaviti „Manon Lesko” u Beogradu, to je zahtevno delo, koje ima četiri čina i obiluje jakim emocijama glavnih aktera u nizu od ljubavi, preko izdaje do osvete?

Pučinijev cilj je bio da ponudi publici strastvenu verziju romana Abea Prevoa „Priča o vitezu De Grijeu i Manon Lesko”. To se smatra ranim kompozitorovim delom koje je odmah postiglo uspeh, a trebalo bi uzeti u obzir i to koliko ljudi je radilo na libretu ove opere, više od desetoro njih uključujući Leonkavala i samog Pučinija. To nam govori koliko je bilo teško dostići za njega zadovoljavajući narativ, koji u ovom slučaju nije linearna dramaturgija i koji je povremeno veoma konfuzan. Smatram da je moj najvažniji zadatak bio dovesti sve zajedno u red i učiniti da sadržaj predstave bude razumljiviji publici. Volim da pričam priče i otkrivam složene međuljudske sukobe. Često se polazi od pretpostavke da svi dobro znaju radnju jednog dela, ali to uopšte nije tako.

Režirali ste i mnoge druge opere Verdija, Rosinija, Belinija, Bizea. Koje biste izdvojili kao posebno uspešne produkcije i zašto?

Verujem da je uspeh jedne produkcije zapečaćen time koliko puta ona oživi u drugim pozorištima. Moje postavke dela kao što su „Moć sudbine”, „Seviljski berberin” i „Ljubavni napitak”, gostovale su najviše širom sveta. U „Berberinu” sam osmislio interakciju između pevača i njihovih alter-ega načinjenih u obliku crtanih likova, baš kao u crtanom filmu i ta opera je bila na gostovanju u Mariboru, Libeku, Kilu, Montevideu, Palermu, a u planu je i izvođenje u Njujorškoj gradskoj operi sledeće godine. Savremena kantri-vestern verzija „Ljubavnog napitka” igrana je u Mariboru, a nova varijanta u Nacionalnom centru u Pekingu. Dodao bih tu i Respigijevu operu „Potopljena zvona”, ne baš poznato delo koje ima divnu muziku. Bila je to vrlo uspešna produkcija koja je imala premijeru u Kaljariju, a izvedena je i u Rouz teatru Linkoln centra u Njujorku i dostupna je na DVD-iju „Naksosa”.

Gostovali ste širom sveta, kakve ste utiske poneli iz, na primer, Brazila, Čilea ili Izraela?

I Brazil i Čile imaju velike operske tradicije. Sao Paulo i Rio de Žaneiro gde sam u Teatru Municipal bio umetnički direktor i postavio između ostalog futurističku verziju Verdijevog „Bala pod maskama”, imaju predivna pozorišta. Uprkos teškoj krizi u Južnoj Americi, lepo je raditi tamo. Izrael ima veličanstven orkestar, kod njih obično sarađujem sa Danijelom Orenom, jednim od najboljih operskih dirigenata.

Kako je došlo do toga da izaberete opersku režiju kao zanimanje, čiji saveti su vam bili dragoceni, od kojih saradnika ste učili?

Sve je poteklo iz moje porodice, a opera je bila deo nje. Moj otac Karlo bio je uspešni operski reditelj u zlatno doba te umetnosti (od pedesetih do svoje smrti 1994), sa mnogo potpisanih produkcija u milanskoj „Skali” i na svim velikim scenama Italije i u inostranstvu. Mama je bila pijanistkinja, a i ja sam radio istovremeno kao džez pijanista i kao asistent ocu, koji mi je bio najveći učitelj. Naučio sam mnogo i od Bepea de Tomazija, još jednog velikog reditelja koji je znao opere napamet. Bilo mi je prirodno da pratim njihove stope. Imao sam priliku da zahvaljujući roditeljima budem blizu velikih dirigenata kao što su Zubin Mehta, Rikardo Muti, Klaudio Abado i pevača kao što su Franko Koreli, Karlo Bergonci, Đuzepe di Stefano, Renata Skoto, Hoze Kareras, Pjero Kapućili i mnogi drugi. Sa većinom sam imao sreću da kasnije i sam sarađujem, poput Plasida Dominga, Elene Obrascove, Đuzepea Đakominija, Đorđa Merigija, Renata Brusona, Gene Dimitrove, Edite Gruberove, Raine Kabaivanske, Katje Ričareli itd.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.