Poremećeno disanje tokom spavanja zamori čoveka

Slip apnea je jedan od poremećaja u toku spavanja koji se karakteriše ponavljanim epizodama prekida disanja koje nastaju zbog opstrukcije gornjih disajnih puteva. Ovo dovodi do fragmentisanog sna, koji je lošeg kvaliteta, zbog čega se osoba budi umorna, nenaspavana i nesposobna za funkcionisanje tokom dana u zavisnosti od težine poremećaja.

Dr Nebojša Tasić (Foto Z. Anastasijević)

Kako ističe profesor dr Nebojša Tasić, predsednik HISPA (Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga), Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje ISVH i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, u zavisnosti od mehanizma prekida disanja, slip apnea se deli na centralnu, mešovitu i opstruktivnu, koja je za kliničku praksu najvažniji disajni poremećaj spavanja. Predstavlja vrlo često oboljenje koje nastaje kao posledica opuštanja mišića nepca i ždrela, što dovodi do sužavanja ili potpunog zatvaranja disajnih puteva. Kao posledica ovoga dolazi do pojave hrkanja, na koje se nadovezuje potpuno odsustvo disanja, pa se s opstrukcijom protoka vazduha javlja odsustvo zvučnih fenomena.

Karakterišu je povećana dnevna pospanost, osećaj umora i malaksalosti, loše raspoloženje, smanjena koncentracija i koordinacija pokreta i mnogi drugi.

– Slip apneu najčešće otkrivamo nakon žalbe supružnika o veoma glasnom hrkanju partnera i na osnovu prisustva manje ili više izraženih tegoba obolele osobe. Gojaznost je najznačajniji faktor rizika koji dovodi do poremećaja disanja u toku spavanja, pri čemu težina poremećaja raste s indeksom telesne mase. Pored gojaznosti, značajnu ulogu imaju i genetski činioci, hormonski status i starosno doba, imajući u vidu da sa starošću dolazi do pojave novih predisponirajućih faktora koji dovode do slip apnee – kaže dr Tasić.

Nelečena slip apnea dovodi do brojnih poremećaja različitih organskih sistema, između ostalog i kardiovaskularnih, respiratornih, gastrointestinalnih, neuroloških, metaboličkih, psihičkih poremećaja. Širok je spektar kardiovaskularnih poremećaja koje izaziva ovaj problem. Njenim pravilnim lečenjem, pre svega korišćenjem takozvane neinvazivne ventilacije, značajno se smanjuje stopa obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti, koja je uz lečenje praktično jednaka onoj kod osoba koje nemaju slip apneu.

– Zanimljiv je podatak da oko polovina pacijenata koji imaju visok krvni pritisak imaju i slip apneu, ali s druge strane i polovina onih koji imaju slip apneu imaju i hipertenziju. U početnim stadijumima ovo povišenje pritiska se javlja noću ili neposredno nakon ustajanja, dok je s progresijom bolesti krvni pritisak konstantno povišen. Kada se postavi dijagnoza slip apnee i započne lečenje neinvazivnom ventilacijom, u velikom procentu dolazi do regulacije krvnog pritiska bez potrebe za korišćenjem medikamentne terapije – pojašnjava naš sagovornik.

Pored hipertenzije, značajna je i učestalost pojave ishemijske bolesti srca kod osoba sa slip apneom, koja je i do pet puta češća nego kod ljudi bez ovog poremećaja. Tok bolesti je mnogo teži, a ishod neizvesniji ukoliko kod pacijenta dođe do razvoja infarkta miokarda. Značajna je i učestalost i vrsta aritmija koje se kod obolelih javljaju. To su pre svega takozvane epizode sinusne bradikardije sa konsekutivnom tahikardijom koje se završavaju buđenjem pacijenta, koga on često ne mora da bude svestan. Radi se o kratkotrajnim buđenjima od svega nekoliko sekundi nakon čega osoba ponovo brzo tone u san, ali kod težih formi njihovo učestalo ponavljanje ne dozvoljava osobi da uđe u duboki san, koje je okrepljujuće za organizam, zbog čega se osoba budi umorna i pospana. Pored toga, može doći do pojave aritmija srca, ventrikularnih ekstrasistola, ali i do malignih poremećaja ritma (ventrikularna tahikardija i fibrilacija) sa pojavom naprasne srčane smrti.

– Imajući u vidu sve ovo, jasno je da je rano prepoznavanje i adekvatno lečenje slip apnee značajno u smanjenju obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti, ali i u poboljšanju kvaliteta života. Ovo će biti i jedna od tema na predstojećem Međunarodnom kongresu HISPA i ISVH udruženja, koji se od 12. do 14. marta održava u Beogradu. Predavači po pozivu i učesnici biće vodeći svetski stručnjaci iz oblasti kardiovaskularnih bolesti, endokrinologije, neurologije, nefrologije, farmakologije, gerontologije i primarne zdravstvene zaštite koji će preneti svoja iskustva učesnicima kongresa. Očekuje se učešće više od 1.500 učesnika iz celog sveta – naglasio je dr Tasić.

Na skupu će posebno biti predstavljen program „puta kojim neki pacijenti ređe idu”, a koji vodi ka kvalitetnoj i bezbednoj starosti. Govoriće se i o prevenciji i intervenciji, jinu i jangu kardiovaskularne medicine, krvnom pritisku, šećernoj bolesti, regulaciji povišenih lipida u krvi i važnim činjenicama o hrani, stresu, pušenju cigareta i fizičkoj aktivnosti kao zanemarenim aspektima zdravlja.