U srpskim kazamatima robija 160 silovatelja

Od osuđenih 7.800, koliko ih je u srpskim zatvorima, njih 160 robija zbog silovanja. Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde dostavljenim „Politici”, silovatelji čine 2,1 odsto populacije osuđenika. Taj procenat je konstantan i ne menja se već pet godina unazad.

Zbog krivičnog dela obljube sa detetom u zatvoru je 0,6 odsto osuđenika (47 osoba), ali zabrinjavajući podatak je da u zatvorima nema nijednog osuđenika zbog krivičnih dela – podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa i iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnoj osobi.

Takođe, zbog prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnika za pornografiju u zatvoru je samo 0,1 odsto od ukupnog broja osuđenika (sedam osoba). Ovi podaci iznenađuju s obzirom na česta hapšenja osumnjičenih za ova dela i pokazuju da sudovi retko izriču osuđujuće kazne za pomenuta dela. Samo su u policijskoj akciji „Armagedon” od njenog početka 2010. do danas podnete krivične prijave protiv više od 250 osumnjičenih zbog krivičnog dela prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletne osobe za pornografiju. Zabrinjavajuća je činjenica da su mnogi od njih sada na slobodi.

Republičko javno tužilaštvo (RJT) objavljuje godišnje izveštaje o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti. Izveštaj za prošlu godine još je u fazi izrade, rekli su za naš list u RJT-u, ali su zato dostupni izveštaji iz 2018. i 2017. godine.

Za krivična dela protiv polne slobode tužilaštvima je 2018. prijavljeno 619 osumnjičenih. U toku te godine, nadležnim javnim tužilaštvima je zbog silovanja prijavljeno 107 osoba što, u odnosu na prethodni izveštaj iz 2017, kada je zbog ovog krivičnog dela prijavljena 141 osoba, predstavlja smanjenje za oko 24 odsto.

Kada se broju prijavljenih doda 14 nerešenih krivičnih prijava iz 2017, tužilaštva su 2018. postupala po krivičnim prijavama zbog silovanja protiv 121 osobe. Optužnice su podignute protiv 24 osumnjičena što predstavlja 38 odsto od ukupnog broja prijava koje su ostale u radu nakon odbačaja. Sudovi su u 2018. doneli presude protiv sedam silovatelja i to protiv petorice osuđujuće, doneta je jedna oslobađajuća i jedna odbijajuća. Javni tužilac se žalio na šest ovih presuda.

Kada je reč o krivičnom delu prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnika za pornografiju, u 2018. je prijavljeno 16 osoba (godinu dana ranije prijavljeno ih je 52), navodi se u izveštaju RJT. Međutim, u izveštaju nema preciznijih podataka u vezi sa ovim delom – koliko je optužnica podignuto kao ni njihov sudski epilog.

Zanimljiv podatak iz izveštaja RJT-a je da su javna tužilaštva odbacila oko 40 odsto prijava za nasilje u porodici. Tako je na primer zbog ovog krivičnog dela 2018. godine prijavljeno 10.732 osobe – 9.543 muškarca i 1.189 žena, a javna tužilaštva odbacila su krivične prijave protiv 4.232.

Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, pod čijem okriljem su i sigurne kuće kaže za „Politiku” da njihova organizacija godinama prati slučajeve nasilja u porodici i da je njihova statistika iz godine u godinu veoma slična.

„Prošle godine našoj organizaciji obratilo se 3.200 žena koje su tražile neku vrstu pomoći. Pretprošle smo, na primer, dobili oko 3.300 poziva. To nam pokazuje da nasilje u Srbiji niti jenjava niti se povećava. Ali čini se da ga je više jer mediji češće izveštavaju o temama koje se odnose na nasilje nad ženama i decom”, kaže naša sagovornica.

Sa druge strane, ona naglašava da bi mediji trebalo da budu pažljiviji, jer nekada je bolje ne izveštavati o nasilju nad ženama i decom nego to raditi na senzacionalistički način.

„Mediji otkrivaju podatke i identitet žena i dece koje su žrtve. Smatram da to nije dobro”, zaključuje Vesna Stanojević.