Kako izgleda robija od 40 godina

Ukoliko drugostepeni sud potvrdi presudu Višeg suda u Zaječaru izrečenu pre nekoliko dana, Nenad Ronić (64) iz Knjaževca biće 86. osuđenik koji će izdržavati kaznu zatvora dugu četiri decenije. Ronića je sud posle dokaznog postupka, oglasio krivim za ubistvo zeta Jastreba Asanovića (38) nevenčanog supruga njegove ćerke Monike i svog unuka Ivana Ronića (19) koje je počinio u julu prošle godine.

Svih 85 osoba koliko ih se trenutno nalazi na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina su muškarci i, uprkos raznim mišljenjima, imaju ista prava kao i drugi osuđenici – posete, prijem paketa, boravak na svežem vazduhu, dopisivanje, radno angažovanje u zavodu, pravo na zdravstvenu zaštitu...

Iako su osuđeni zbog najtežih zločina, oni koji izdržavaju četrdesetogodišnju kaznu zatvora nisu smešteni u samice, niti su na bilo koji način odvojeni od ostalih osuđenika.

– Oni izdržavaju kazne zatvora u kazneno-popravnim zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem – KPZ u Požarevcu, Beogradu i Nišu. Izricanje mere upućivanja u samicu regulisano je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, a kazne izriče disciplinska komisija i to isključivo za teže prestupe poput bekstva ili njegovog pokušaja, zbog fizičkog ili psihičkog nasilje prema drugoj osobi, ukoliko oštete ili unište imovinu većeg obima – kažu za „Politiku” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.

Upitani da li se sa osuđenicima kojima je izrečena četvorodecenijska kazna zatvora postupa na poseban način, odnosno da li se u zavodima za njih organizuju tematske terapije, u upravi potvrdno odgovaraju. Program postupanja je individualizovan i određuje se u skladu sa rizicima, kapacitetima, potrebama i motivacijom svakog osuđenika ponaosob. Program se, dodaju, redovno preispituje i usklađuje sa eventualno novonastalim okolnostima.

– Rad Službe za tretman u srpskim zatvorima uspostavljen je po svim pravilima i dobroj praksi naprednih evropskih zatvorskih sistema. Tretman počinje od prvog dana kada osuđenik dođe na izdržavanje kazne, a sastoji se u tome da se otkriju uzroci inkriminisanog ponašanja, da se suoči sa uzrocima kao i da se poveća njegova samokritičnost. Naglašavamo da se sa svakim osuđenikom radi individualno i grupno u skladu sa procenjenim potrebama, bez razlike u odnosu na visinu izrečene zatvorske kazne – navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Osuđenik, kao što zakon predviđa, učestvuju u radu sa službenicima u tretmanu na dobrovoljnoj osnovi, što znači – samo ako on to želi.

– Sa osuđenim osobama radi se individualno ili grupno kroz specijalizovane programe za upravljanje ljutnjom i kontrolu besa. Program postupanja prema svim osuđenicima, uključujući i one koji su osuđeni na 40 godina zatvora, obuhvata i stručno osposobljavanje, školovanje u zavodu, kao i radno angažovanje na pomoćnim poslovima u zavodskoj kuhinji, vešeraju, kartonaži, kantini, radionici za šivenje, održavanju higijene, zavodskoj biblioteci i kapeli – objašnjavaju u upravi.

Deo postupanja odnosi se i na slobodne aktivnosti gde su osuđeni na 40 godina zatvora, kao i svi ostali osuđenici, uključeni u sportske i kulturne aktivnosti, organizovana sportska takmičenja u zavodu.

Uslovni otpust

Jedinstveni podatak o tome koliko često osuđeni na 40 godina zatvora koriste zakonsko pravo da posle dve trećine izdržane kazne traže uslovni otpust – ne postoji. Svaki osuđenik za ovakvu vrstu „privilegije” obraća se sudu koji mu je izrekao kaznu.

Ipak, kako kaže „Politikin” sagovornik većina njih koristi ovo pravo.

– Gotovo svi osuđenici na 40 godina zatvora zahtevaju od suda da im omogući uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne. Ima i onih, malobrojnih, koji iz različitih razloga, u većini slučajeva ličnih, ne žele da iskoriste ovu zakonsku mogućnost – navodi sagovornik našeg lista.

Od smrtne do doživotne

Ukidanjem smrtne kazne 2002. godine, najstroža zatvorska sankcija predviđena zakonom bila je ona od 40 godina. Poslednje pogubljenje streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude – 2001. godine. Važećim Ustavom iz 2006. godine proklamovano je da je „ljudski život neprikosnoven i da u Republici Srbiji nema smrtne kazne”. Nakon ukidanja ove vrste sankcije, za najteže zločine, tačnije krivično delo – teško ubistvo, zakon je propisao kaznu zatvora od 30 do 40 godina. Od 1. decembra prošle godine stupila je na snagu kazna doživotnog zatvora za najteža krivična dela počinjena posle tog datuma.