Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I genocid nad Jermenima tema razgovora Ararata Mirzojana i Maje Gojković

Otvaranje ambasade Srbije u Jerevanu podsticaj za jačanje odnosa Srbije i Jermenije, konstatovano posle razgovora predsednika skupština dve zemlje. - Brnabić i Mizorjan su se saglasili da potencijal ekonomske saradnje nije dovoljno iskorišćen
(Фото Народна скупштина Србије)

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i predsednik Narodne skupštine Jermenije Ararat Mirzojan zaključili su u Beogradu da obe države žele unapređenje sveobuhvatnih bilateralnih odnosa.

Istakli su da postoji prostora za unapređenje ekonomske saradnje, čemu bi mogla doprineti i ratifikacija sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, čiji je Jermenija član.

Gojković i Mirzojan su potpisali i Memoranduma o razumevanju između Narodne skupštine Jermenije i Narodne skupštine Srbije, a nakon potpisivanja predsednica srpskog parlamenta je poručila da su tim potpisivanjem „krunisali parlamentarnu saradnju i dali pravni i institucionalni oblik saradnje”.

Gojković se zahvalila Jermeniji što nisu priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova, navodeći da je posebno važno što Jermenija u međunarodnim telima ne glasa protivno interesima Srbije.

Tokom sastanka razgovarali smo i o unapređenju odnosa dve države u poslednje četiri godine, kazala je Gojković i istakla da je Srbija otvorila ambasadu u Jermeniji i da očekuje da to u Beogradu uradi Jermenija.

„Odlukom Vlade Srbije i Republike Jermenije ukinuli smo vize za nosioce običnih pasoša, a ono što će svakako unaprediti ekonomsku saradnju naše dve zemlje jeste ratifikacija Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom čija je članica i Jermenija”, kazala je Gojković.


(Foto Beta/Milan Obradović)

Govoreći o otvaranju Ambasade Srbije u Jermeniji, Mirzojan je kazao da će uspostavljanje stalnog diplomatskog predstavništva postati novi podsticaj za razvoj jermensko-srpskih odnosa i saradnje u svim oblastima.

Dodaje i da će bezvizni režim za građane otvariti nove mogućnosti za unapređenje bilateralnih odnosa. Kada je reč o ekonomskoj saradnji, Mirzojan kaže da trenutni nivo te saradnje ne odražava celokupni potencijal. Prema njegovim rečima, sa Gojković je razgovarao i o, kako kaže, problemu Nagorno Karabaha.

„Mirno rešavanje sukoba je jedan od prioriteta spoljne politike Jermenije. Za nas su sigurnost i status Artsaka prioritet. Srž rešenja sukoba su ljudi koji su vekovima živeli i stvarali u svojoj domovini, koja je domovina njihovih predaka. U tom pogledu važno je direktno učešće vlasti koje je izabrao narod Artsaka u mirnom rešenju, posebno u pogledu krucijalnih pitanja”, kazao je Mirzojan.

Prema rečima predsednika jermenskog parlamenta, razgovarali su i o međunarodnom priznanju genocida nad Jermenima. „Priznavanje i osuda genocida nad Jermenima je univerzalno pitanje, koje u prvom redu ima za cilj da spreči da se takvi zločini ponove”, naveo je on.

Ranije danas, pre sastanka i potpisivanja Memoranduma, Gojković i Mirzojan su položili vence na spomen obeležju srpsko-jermenskog prijateljstva u Zemunu.


(Foto Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević)

Brnabić zahvalila Jermeniji na stavu o Kosmetu

Premijerka Ana Brnabić razgovarala je sa predsednikom parlamenta Jermenije Araratom Mirzojanom i zahvalila toj zemlji na čvrstom i doslednom stavu o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Brnabić je izrazila zadovoljstvo zbog posete jermenskog zvaničnika i naglasila da ona predstavlja potvrdu uzajamne težnje za učvršćivanjem i unapređenjem međudržavnih veza, a u skladu sa tradicionalno bliskim vezama dva naroda.

Kao dokaz čvrste opredeljenosti za jačanje odnosa, Brnabić je istakla i skori početak rada Ambasade Srbije u Jerevanu, kao i recipročno ukidanje viza za građane Srbije i Jermenije, saopštila je Vlada Srbije.

Predsednik parlamenta Jermenije Mirzojan je istakao da su odnosi dve zemlje prijateljski i dobri i da je važno da se dalje razvijaju kroz širenje sveukupne saradnje i razmenu poseta na viskom i najvišem nivou.

Brnabić i Mizorjan su razgovarali o unapređenju i daljem razvoju bilateralne saradnje, a saglasili su se da potencijal ekonomske saradnje nije dovoljno iskorišćen, kao i da ima prostora za intenziviranje saradnje u oblasti obrazovanja, IT sektora i poljoprivrede, prenosi Tanjug.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DAN
Da ne prođe kao moj prvi komentar ! Gospodo, Turska ima ulaganja u Srbiji i imaćeih još. Koliko radnika od toga zavisi ? Skoro smom se time ponosuli kao dobijanje novih radnih mesta! Drugo, Turska fundamentalno utiče na Bosnu, Sandžak i Kosovo !! Malo razmislite o tome !!
Dr Slobodan Devic
Vi to da mi prodamo "veru" (citaj istinu) za veceru???? Trebalo je to da uradimo 1389-te, pustimo Turke da ulete u Evropu i tamo se rasprsnu, sacuvamo ljude pa bi danas bili sila. Ali ne, tada smo hteli da sacuvamo "veru" a u stvari smo samo zastitili Evropu, koja nam je kao nagradu uvek zabijala noz u ledja. Turska nije sinonim za Islam, a od toga koliko ce imati uticaja na pomenute regije zavisi od nas. Mi treba da trazimo saveznike u narodima sa slicnim sudbinama (Jermeni, Jevreji, ...) ...
ДанК
Треба да јачамо везе са народима који су претрпјели страшну судбину угњетавања, масовног убијања и истребљења и да тражимо заједничким снагама више простора за истину о нама (Србина, Јерменима Израелцима). Посланик у финском парламенту Пирко Турпеинен објавила је књигу о геноциду над српским народом у 20. вијеку и објаснила демонизацију Срба у сваремено доба с циљем оправдавања освајачких циљева великих сила. И да, није истина да су Турци измјенили наш ДНК код, кажу наши генетичари
pera
@ dric kako su to nama turci promenili dnk? ja bih ipak rekao da se desilo suprotno
nikola andric
Pitanje ''sta bi bilo sa Skopljem da nije bilo zemljotresa'' je drukcije prirode nego pitanje ''sta bi bilo sa Jermenima da nije bilo genocida"? Razlika je da se ovaj drugi dogadjaj moze negirati kao sto Turci tvrde dok negiranje zemljotresa u Skoplju nikom ne bi palo na pamet. Analogije nisu uvek smislene konstrukcije. Uzroke i razloge treba razlikovati. Razlozi su umni proizvodi izrazeni jezikom . Pitanje ''koje razloge je imao zemljotres u Skoplju'' nije smisleno.
ВлаДо
Србија треба под обавезно у парламенту да призне геноцид извршен над народом Јерменије у којем је убијено милион и по људи и отета земља око језера Ван која је припадала Јерменима.Што се тиче односа према Турској он треба бити онакав какву Турска проводи политику према другим земљама напр. Русији или ЕУ.Једном руком их мази а другом удара шамаре.Више од половине површине Турске отето је ратом 20-тих година прошлог века од Јерменије,Грчке и у британским плановима непостојећег Курдистана.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.