Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Boris Martinović, bas-bariton

Pevao sam sa tri čuvena tenora

Sa Pavarotijem, Domingom i Karerasom sam svojevremeno postao i prijatelj, a kada bi me ljudi pitali ko je od njih trojice najbolji tenor, uvek sam odgovarao diplomatskiFoto Aleks Gardner
(Фото Алекс Гарднер)

Imao sam čast da puno pevam sa čuvena tri tenora Domingom, Pavarotijem i Karerasom, sa kojima sam posle postao dobar prijatelj. Kada bi me ljudi pitali ko je od njih trojice najbolji tenor, uvek sam odgovarao diplomatski – da je svaki najbolji na svoj način, kaže Boris Martinović bas-bariton, slavni američko-hrvatski umetnik koji trenutno živi u našoj prestonici. Martinović je sa suprugom Dijanom, sopranistkinjom, održao 6. marta koncert, uz klavirsku pratnju Koste Jevtića, u Skupštini grada Beograda. Bilo je planirano da to bude samo prvo u nizu gostovanja u okviru projekta „Internacionalni mostovi muzike – muzika spaja i kada sve drugo razdvaja”, koji je pokrenulo udruženje „Alegro NB” iz Beograda, u saradnji sa Ambasadom Republike Hrvatske u našoj zemlji.

Tokom marta, aprila i maja Martinovići su planirali da održe još četiri besplatna resitala u Srbiji (još jedan u Beogradu, zatim u Nišu, Subotici i Novom Sadu), ali su oni za sada morali da budu odloženi, a novi termini još nisu objavljeni. U raznovrstan program uvršćene su i solo pesme srpskih kompozitora Petra Konjovića, Stanislava Biničkog, Stevana Hristića, Konstantina Babića, Milana Prebande, kao i hrvatskih autora Dore Pejačević, Ivana Zajca, Josipa Hatzea i Jakova Gotovca. Ovaj projekat je doprinos popularizaciji demokratskih vrednosti, mira i pomirenja zemalja Balkana. Planirano je da u drugoj polovini godine koncerti budu organizovani i u Hrvatskoj.

Boris Martinović je diplomirao na prestižnoj Džulijardovoj školi i Američkom operskom centru u Njujorku. Na međunarodnu scenu je stupio 1977, a kao 21-godišnjak je opisan kao „bas čarobnog potencijala”. Nastupao je na najprestižnijim scenama u Italiji, zatim osvojio Parisku operu i mnoge druge svetske pozorišne kuće. Poslednjih godina je umetnički direktor opere Morlaki u Peruđi i Primavera Opere u Los Anđelesu.

Kako je nastala ideja da se ovakav projekat, pet besplatnih koncerata u Beogradu, Nišu, Subotici i Novom Sadu, realizuje?

Moja supruga Dijana Martinović, sopran, sa kojom nastupam na ovim koncertima, i ja smo do pre dve godine živeli na relaciji Hrvatska–Amerika–Srbija, a potom smo iz privatnih razloga odabrali Beograd za stalnu adresu. Dijana mi je često predlagala da se ovdašnjoj publici predstavimo nekim lepim projektom. I tako su nastali „Internacionalni mostovi muzike”, čiji je idejni tvorac i umetnički direktor Dijana. S obzirom na to da je ovo prvi put da nastupam u Beogradu i Srbiji i da se iza projekta krije humana ideja odmah sam prihvatio učešće. Dijana Martinović je moja supruga i moj poslovni partner, o njoj sam mnogo toga lepog slušao i pre nego što smo se upoznali, u vreme njenog školovanja na Sveučilištu za muziku u Štutgartu u Nemačkoj. Ona je jaka i harizmatična žena, velikog pevačkog talenta i umeća, a bavi se i pedagogijom.

Na međunarodnu scenu stupili ste pre četiri decenije i dobili izvanredne kritike, od tada pa do danas postigli ste mnogo uspeha u svetu, šta biste izdvojili?

Bilo je mnogo sjajnih predstava. Izdvojio bih moj nastup u glavnoj ulozi Mojsija u Rosinijevoj operi „Mojsije u Egiptu” na Rosini festivalu u Pezaru, u Italiji.

Sećam se i opere Žorža Bizea „Karmen”, u kojoj sam pored Hozea Karerasa i Agnes Baltse kao Karmen, tumačio glavnu ulogu Eskamilja, u Bečkoj državnoj operi. Dirigovao je Klaudio Abado, a režirao poznati Franko Zefireli. Na kraju predstave doživeli smo ovacije u trajanju od 45 minuta. Bilo je još predstava sa sjajnim kolegama – Leontinom Prajs, Mirelom Freni, Monserat Kabalje, Denis Grejvs, Katjaom Ričareli i mnogim drugima, koje su svaka za sebe bile posebne i uspešne. Mnogo mojih izvođenja je snimljeno i na CD i DVD izdanja. Izdvojio bih Borodinovu operu „Knez Igor” i Glinkino delo „Život za cara” koje sam snimio sa Sofijskim orkestrom, pod dirigentskom palicom Emila Čakarova. „Knez Igor” je osvojio prestižnu nagradu Gran pri Akademije Šarl Kro za operu u Francuskoj.

Za „Soni” sam snimio Gomezovu „Il Guarany” sa Plasidom Domingom. Kada je Domingo postao umetnički direktor Vašingtonske državne opere, pozvao me je da nastupam sa njim na otvaranju njegove prve sezone.

U vašoj biografiji su impresivni podaci, počev od godina učenja na Džulijardu. S obzirom na to da vam je geografski bila bliža Italija, kako se dogodilo da svoje obrazovanje ne potražite u toj zemlji?

Kada sam imao 13 godina, moja porodica se preselila iz Zadra u Njujork i to je bio razlog mog školovanje u Americi. Italiju sam često posećivao i nema značajne italijanske operske kuće u kojoj nisam pevao. Imao sam veliku sreću da me u SAD još kao 16-godišnjaka uoče i prime u svoju klasu poznati vokalni pedagozi, koji su radili samo sa zvezdama Metropolitena. Kada sam imao 21 godinu, usledio je moj prvi profesionalni nastup u Linkoln centru u Njujork u Refićeovoj operi „Ćećilija” sa Renatom Skoto u glavnoj ulozi. To je bio moj prvi veliki uspeh. Tog perioda se sećam po sjajnoj energiji i podršci značajnih ljudi, bez koje ne bih tako lako uspeo. Divno je bilo živeti, studirati i baviti se muzikom u centru sveta kakav je Njujork.

Kakve savete biste dali mladim pevačima?

Mlade talente uvek savetujem da je važno odabrati pravi repertoar koji je najbolji za njihov tip glasa i da budu strpljivi sa ulaskom u velike uloge dramskog faha.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Зар и тај Павароти који је позивао на бомбардовање Србије може да ти буде пријатељ? Можда теби који ниси судбински везан за Србију али за нас који смо преживели бомбардовање у Србији НИКАДА.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.