Koronavirus „pročistio” vazduh nad Evropom

Najnoviji satelitski snimci Evropske svemirske agencije  pokazuju značajno smanjenje koncentracije azotnih oksida, koje je u pojedinim industrijskim centrima Evrope skoro upola manje nego prošle godine u istom periodu.

Nakon što je Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) prošle nedelje objavila rezultate o velikom smanjenju koncentracija zagađenja u vazduhu, posebno koncentracije azot-dioksida, stigla je nova potvrda Evropske svemirske agencije (ESA).

Uvođenje  karantina i stroge mere ograničenja kretanja širom Evrope imalo je za posledicu drastično smanjenje saobraćaja, najvećeg izvora azot-dioksida. Tome treba dodati i smanjenu proizvodnju u fabrikama, koje takođe ispuštaju štetne gasove.

Koronavirus je „uspeo” ono što nisu konvencije o zaštiti prirode, da značajno smanji koncentraciji azot-dioksida u većim evropskim gradovima. Vazduh je čistiji tamo gde je snažnije socijalno distanciranje i gde je bilo više zatvaranja fabrika. O tome svedoči satelitska mapa koju je snimio „sentinel 5” u okviru sistema „Kopernikus” za praćenje životne sredine.

Naučnici Holandskog kraljevskog meteorološkog instituta su preko satelitskih snimka pratili vremenske prilike i koncentraciju zagađenja vazduha širom Evrope u razdoblju od 14 do 25. marta i uporedili sa mesečnim prosekom za isti period 2019. godine. Jasno se uočava smanjenje koncentracije zagađivača u većim evropskim gradovima uključujući Pariz, Madrid, Milano, Barselonu, Brisel i Frankfurt.

Dnevne vremenske prilike mogu uticati na nivo zagađenosti atmosfere, pa satelitski snimci uzimaju 20-dnevni prosek i zanemaruju podatke uzete u vreme oblačnih dana. Koncentracija azot-dioksida je poslednjih nedelja u mnogim italijanskim gradovima smanjena.

U Milanu je prosečna koncentracija ovog crveno-smeđeg toksičnog gasa bila za 24 odsto manja nego samo četiri nedelje ranije, dok je u odnosu na isti period prošle godine niža za 21 odsto. Takođe, u Rimu su prosečne koncentracije azot-dioksida u protekle četiri nedelje bile za 26-35 odsto manje u odnosu na istu nedelju prošle godine.

U Bergamu, italijanskom gradu u kome je epicentar epidemije  koronavirusa , koncentracija azot dioksida je u posljednjih mesec dana u stalnom opadanju, čak 47 odsto je niža u odnosu na istu nedelju prošle godine.

Sličan trend je uočen i u drugim evropskim gradovima. U Barseloni je, nakon što je španska vlada 14. marta zabranila sva putovanja osim izuzetno neophodnih, došlo do nedeljnog poniranja od zapanjujućih 40 odsto koncentracije azot dioksida i 55 odsto smanjenja za dvanaest meseci.

Još drastičniji primer je u Madridu gde se prosečan nivo otrovnog gasa za nedelju dana smanjio za 56 odsto, a u odnosu na istu nedelju 2019. godine niži je za 41 odsto. U Lisabonu je koncentracija azot-dioksida u istom razdoblju duplo manja.

Koliko su važni ovi podaci da se zaključiti iz poruke Evropskog saveza za javno zdravstvo u kojoj se ističe da ljudima koji žive u zagađenim gradovima preti veća opasnost od zaraze kovidom 19, jer produžena izloženost vazduhu lošeg kvaliteta može oslabiti imunološki sistem.

Svetska zdravstvena organizacija opisuje azot-dioksid kao „otrovni gas koji uzrokuje značajne upale disajnih puteva” kada je njegova koncentracija iznad 200 mikrograma po kubnom metru. SZO sada istražuje da li čestice zagađenja iz vazduha mogu da budu jedan od prenosnika koronavirusa koji doprinose zarazi.

Smanjenje nivoa azot-dioksida u vazduhu, NASA je najpre uočila u gradu Vuhanu, u centralnoj Kini,  koji je stavljen pod strogu izolaciju krajem januara. 

Međutim, stručnjaci smatraju da se vest o smanjenju ugljen-dioksida ne može smatrati pozitivnom, jer je smanjenje posledica koronavirusa, a ne rezultat prelaska na obnovljive izvore energije. U prilog tome govori i podatak da u Kini, dok slabi stisak pandemije, zagađenje vazduha počinje opet da se povećava.

Predstavnici organizacije  Grin pis Azija (Green Peace Asia) izjavili su za  „Njujork tajms” da očekuju, kada uzmu u obzir prethodno iskustvo, da će nakon normalizovanja situacije emisije naglo početi da rastu. Svake godine upotreba uglja u Kini opadne  u vreme proslave Kineske nove godine. Zatim nastavi da raste kada industrija posle odmora nastavi sa radom, a fabrike ubrzavaju proizvodnju i pokušavaju da nadoknade izgubljeno. Ovog puta gubici su veći nego inače pa, po mišljenju aktivista Grin pisa, epidemija bi mogla dodatno da uspori kineske pokušaje okretanja zelenoj ekonomiji i borbi protiv klimatskih promena.

Stručnjaci i aktivisti odavno pozivaju na rešavanje pitanja kvaliteta vazduha na sistemski način i ulaganja na dugi rok. Neviđeni šok za društvo usled pandemije mogao bi ipak da otkrije naznake šta može da se radi drugačije, kada sve počne da se vraća u normalu.

Zagađenost vazduha uzrok je oko 400.000 preuranjenih smrti svake godine u Evropi, podaci su Evropske agencije za zaštitu životne sredine.