petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 02.04.2020. u 20:00 Marijana Avakumović

Predložene mere dobre, primena što pre

Male firme i preduzetnici imaju problem kako da isplate martovske zarade. – Većina njih nema rezerve novca
(Фо­то Бета)

Paketu od 5,1 milijardu evra pomoći privredi, koja je u zastoju zbog pandemije virusa korona, malo ko ima nešto da zameri, jer su merama obuhvaćeni gotovo svi. Najviše pažnje je posvećeno najranjivijem sektoru – preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima. Država će tri meseca plaćati minimalac njihovim radnicima, odloženo im je plaćanje poreza i doprinosa na plate za narednu godinu i poreza na dobit za drugi kvartal, a moći će i da koriste povoljne kredite Fonda za razvoj i komercijalnih banaka.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je dobro što je država donela ove mere i što je obuhvatila skoro ceo privatni sektor, ali privrednici čekaju vladinu uredbu da vide kako će se sprovoditi.

– Male firme i preduzetnici, oni koji su i najranjiviji, imaju problem kako da isplate martovske zarade. Većina njih nema rezerve novca. Neki možda neće moći da premoste do 1. maja, kada bi trebalo da počne uplata minimalca. Pad tražnje je već uočljiv zbog skraćenog radnog vremena i, ako dođe do 24 časovnog karantina, ne znam kako će opstati. Ako se ovako nastavi do jeseni, nekima neće mnogo značiti prolongiranja plaćanja poreske obaveze. Pre će se odlučiti da odjave firme na neko vreme, pod uslovom da ne dođe do oporavka – ukazuje Rajić.

Program mera za oporavak srpske privrede jeste optimum onoga što je država mogla da ponudi u ovom trenutku, kaže predsednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik” Zoran Drakulić, ali ukazuje da bi mere trebalo što pre primeniti, jer su mnoga preduzeća već u teškom položaju.

Drakulić smatra da će najznačajnija pomoć biti najavljena isplata tri minimalne mesečne zarade malim i srednjim preduzećima, ali i da će možda biti kasno ako se za to bude čekala polovina maja.

Podseća da je vlada najavila da će za desetak dana doneti pravni okvir za stupanje na snagu ekonomskih mera i apeluje da se to što pre uradi kako bi se postigli željeni efekti.

– Mnoga mala i srednja preduzeća treba da plaćaju rente za prostore i drugo, tako da pare koje će dobiti neće biti dovoljne, a banke će i dalje biti restriktivne, pošto će sigurno mnogo pažljivije gledati kome daju kredite. Verovatno 50 odsto onoga što su ranije davale neće sada odobravati, jer rizik koji će se pokrivati preko garancija države neće biti 100 odsto – naveo je Drakulić.

Goran Nikolić, naučni saradnik Instituta za Evropske studije, kaže da je paket ekonomskih mera dobar i neizbežan, pošto bez podrške države biznis u situaciji izazvanoj epidemijom ne može da opstane. To je zaključak do koga su došle skoro sve zemlje i svi relevantni ekonomisti, kaže on.

Analizirajući najavljene mere, dodaje da se sve svode na upumpavanje novca, to jest garancije datim bankama da se podrže domaća preduzeća. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa bi trebalo da pomogne održavanju likvidnosti.

Pomoć malim i srednjim preduzećima kroz garantovanje tri minimalne mesečne zarade veoma je važna s aspekta zaposlenosti.

– Tako da je pravedno, budući da ljudi u javnom sektoru dobijaju plate, da i ti ljudi budu barem minimalno obezbeđeni, kako ne bi došlo do gašenja biznisa – smatra Nikolić.

Druga stvar je, ističe, još važnija s makroekonomskog aspekta, a to je pomoć preko garancija datim bankama.

Prema njegovim rečima, oko četvrtinu novca koje banke budu plasirale garantovaće država, ali će garancije države faktički biti mnogo veće, jer će ona za sve rizične biznise snositi garanciju.

– Mislim da je to opet jedini način da se banke podstaknu, one imaju novac, ali je rizično da ga plasiraju nekom preduzeću čiji je opstanak u pitanju. Tako da će ovaj garantni fond, kako će se verovatno zvati, biti način da se banke motivišu da plasiraju preduzećima novac po niskim kamatama i verovatno sa grejs-periodima, i to onim koja inače ne bi mogla da dobiju kredite ili bi bili po veoma visokim kamatama.

Nikolić je naglasio da je ta mera veoma važna pošto bi domaća preduzeća mogla da dođu u nezgodnu situaciju, ne samo na domaćem tržištu već i u konkurenciji sa stranim firmama, koje već imaju pomoć.

Kada je reč o meri koja predviđa davanje 100 evra pomoći svakom punoletnom građaninu u cilju podsticanja tražnje, on sugeriše da je možda bilo svrsishodnije dati penzionerima 1,5 prosečnu penziju jednokratno jer oni prvenstveno kupuju domaće proizvode, a i bilo bi socijalno pravednije.

– Problem ove krize nije period mart–jun, već se može reći cela ova godina, odnosno dok se ne pronađe vakcina ili lek za ovaj virus. Svet čeka pad privredne aktivnosti – kaže on.

Ključno pitanje je kako doći do novca. Tu je budžetska rezerva, ali će država morati da se zadužuje na međunarodnom tržištu. Prema njegovom mišljenju, glavni način zaduživanja i refinansiranja obaveza biće preko domaćih hartija od vrednosti i preko trezorskih zapisa.

Pošto je evidentan budžetski deficit i pad BDP-a, on savetuje da kurs dinara preuzme deo prilagođavanja, to jest da se pusti da padne oko pet odsto, kako što je urađeno 2008. godine.

Komеntari2
3aa4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cane
Laži kao i sve do sada. Odakle nama te milijarde a koliki juče smo Komercijalnu dali ispod svake cene.
Milos o
Da li ce se isplacivati i plata preduzetniku? To nigde ne vidim jasno napisano, samo nesto nejasno o pausalcima. Jasno je objasnjeno da se porezi i doprinosi ODLAZU sto znaci da cu ih platiti kad tad. Ako budem slabo poslovao moci cu se zaduziti. Radnicima koje NISAM otpustio sam uplatio i doprinose i isplatio platu za mart. Gledajuci ove olaksice izgleda da ce biti najbolje da prestanem sa radom nece mi teci zaduzenje za doprinose a za platu svakako niko nije ni planirao da mi je isplati

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja