Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rečnici na lomači

Usudili smo se da dva puta za dva veka dokažemo bezuslovnu privrženost važećoj ideologiji, nespornu naklonost trenutnim normama i dogmama, slepu vernost vlastodršcima tako što smo se nemilosrdno i temeljno obračunali sa nepoželjnim rečnicima, i to bez ostatka – spaljivanjem
Рајна Драгићевић на отварању изложбе „Српска лексикографија од Вука до данас” у Тршићу (Фото Образовно­културни центар „Вук Караџић” у Тршићу)

Svaka reč u rečničkim definicijama odmerava se pažljivo – ne sme biti suvišna, mora biti precizna, treba da je opštepoznata, što svrsishodnija i što neutralnija, brižljivo usklađena sa namenom rečnika. Zato ova dela nastaju dugo, pišu se sporo, definicije se stalno premeravaju i prekrajaju, a njihova izrada predstavlja intelektualni izazov prvoga reda. Ovo se naročito odnosi na pisanje jednojezičkih rečnika, u kojima se značenja reči nekog jezika opisuju rečima tog istog jezika.

Zbog toga, valjda, u srpskoj leksikografiji nema mnogo rečnika srpskog jezika i zato njihovo objavljivanje treba da predstavlja prvorazredni kulturni događaj, povod za radost i ponos, jer se među koricama tih knjiga, kroz obrađene reči, za sva vremena, za sadašnje i buduće čitaoce, opisuje manji ili veći deo naše jezičke i kulturne stvarnosti u prošlosti ili danas.

Usudili smo se, međutim, da dva puta za dva veka dokažemo bezuslovnu privrženost važećoj ideologiji, nespornu naklonost trenutnim normama i dogmama, slepu vernost vlastodršcima tako što smo se nemilosrdno i temeljno obračunali sa nepoželjnim rečnicima, i to bez ostatka – spaljivanjem. Takvu sudbinu doživeo je Vukov „Srpski rječnik” (1818) i „Rečnik savremenog srpskohrvatskog književnog jezika” Miloša Moskovljevića (1966).

„Već ima blizu iljada godina kako Srblji imaju svoja slova i pismo, a do danas još ni u kakvoj knjizi nemaju pravoga svog jezika!”, ponosito i s puno iskrene vere u vrednost svog životnog dela kliče Vuk u prvoj rečenici knjige. Rečnik je, međutim, naišao na skoro jednodušnu osudu, pre svega, zbog novog pravopisa i, naročito, zbog vulgarnih reči. Mitropolit Stratimirović spalio je „Rječnik” godinu dana nakon objavljivanja i tužio Vuka bečkoj policiji zbog nepristojnih reči u tom delu. Lukijan Mušicki uznemireno piše Vuku o prijemu „Rječnika” u Karlovcima: „Publična i javna hula, gnušenije, prezrjenije i omerzjenije – njegovi su pratioci.” Pavle Ivić primećuje: „Tu uglavnom i nije bilo pravog ocenjivanja, već samo iživljavanja.”

Skoro vek i po kasnije, kao da ista priča dobija svoj drugi deo. U Predgovoru svog „Rečnika savremenog srpskohrvatskog književnog jezika”, Miloš Moskovljević objašnjava kako se nužda za rečnikom poput njegovog već dugo oseća, jer Vukov „Rječnik” nije mogao zadovoljiti nove kulturne potrebe Srba i Hrvata. Pristupajući izradi ovog rečnika kao svom zadatku, koji je počeo da ostvaruje u 79. godini života, odlučan i odgovoran prema ideji o prekoj potrebi za rečnikom, ali svestan da mu životne snage ponestaje, autor se skromno izvinjava: „Uzevši u obzir da sam vrlo težak posao pod stare dane morao raditi sam i na brzinu, sasvim je prirodno ako se u ovoj knjizi bude našlo propusta, omaški, pa i netačnosti, koje će se ispraviti u drugom izdanju, ako ga bude bilo.” U svom dnevniku, ovaj rečnik ocenio je kao „glavni smisao života”.

U devetoj deceniji života, radeći neumorno i uporno, završio je rečnik u kojem je obradio čak 50.000 reči. Značenjske crte koje je predstavio u definicijama nekih leksema mogle bi poslužiti kao uzor današnjim leksikografima. Ipak, zbog nekoliko odrednica, Moskovljevićevi stavovi izneseni u rečniku ocenjeni su kao „protivni duhu Ustava SFRJ, našoj revoluciji, federativnom uređenju i narodnoj ravnopravnosti”, a on je proglašen za „velikog reakcionara, hrvatoždera i protivnika ravnopravnosti i tekovina revolucije i socijalizma”. Zamereno mu je što u obradi reči „Ilindan” nije spomenuo Ilindanski ustanak, a u rečnički članak imenice „obznana” nije uneo Obznanu Kraljevine SHS iz 1920, kojom se zabranjuje rad KPJ. Uzalud je Moskovljević objašnjavao razlike između rečnika i enciklopedije – njegova obrazloženja niko nije hteo da objavi. Kritikovan je i zato što nije obradio reč „Hrvat”, kao i zbog načina na koji je definisao reči „četnik” i „srbovati”. Istaknuto je da je kroatizme „glasovir” i „glazba” potcenjivački proglasio dijalektizmima, a zanemareno je da je većina kroatizama ipak pronašla svoje mesto na stranicama rečnika. Moskovljević, naime, u jezičkom savetniku eksplicitno ističe da mu u književnom jeziku smetaju kajkavske i čakavske reči, kao i neki loši kalkovi (glasovir je „rđavo pohrvaćena nemačka reč”). Nije primećeno da je s istim obrazloženjem (katkad opravdano, a ponekad previše isključivo) kritikovao i reči „obris”, „ogavan”, „odumreti” i mnoge druge koje su koristili i Srbi i Hrvati.

Utehu pruža istina da, uprkos svemu, veliki kulturni poduhvati ne mogu ostati zauvek zaboravljeni i najčešće pronađu put da ispune svoju misiju. Danas se Vukov „Rječnik” iz 1818. smatra kamenom temeljcem savremenog srpskog književnog jezika, a Moskovljevićev rečnik, koji je sačuvan u tridesetak primeraka, od kojih je jedan godinama brižljivo čuvala i krila kćerka Olga, ponovo živi zahvaljujući izdanjima iz 1990. (Apolon) i 2000. godine (Gutenbergova galaksija). Neki navodi o prijemu Moskovljevićevog rečnika preuzeti su iz monografije Momčila Isića „Miloš Moskovljević 1884–1968, život i delo”.

Redovni profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранко Ср'б Козаковић
Али није могло проћи без пословичне, хистеричне, отровне и комплексашке *мизобеоградије у коментарима.
D. Stepanovic
Kada neko izgovori "svasta nesto" zavrti mi se u glavi. A vama?
Зоран Маторац
Поштована професорка, постоји ли нека статистика о броју речи које просечан Србин има у свом вокабулару? О проценту оних који пишу ћирилицом нема смисла ни говорити. Поражавајуће је мали.
Bogdan
Pozdrav autorki koja nas podseca na nase padove. Vuk nas je oslobodio crkveno-staroslovenskog nerazumljivog jezika i podario nam jedan jednostavan pravopis i recnik kojim su govorili Karadjordje i Milos, a pisali Njegos i prota Meteja. Nepisimeni knez Milos nije mogao razumeti Vukov posao ali je savrseno vodio svoj : pregovore s Portom, cupajuci zemlju iz njenih kandzi. Dok je jedan stvarao nas identitet, drugi je stvarao nasu drzavu. Svako od njih je u svome domenu bio gorostas.
Горан
Милош је одлично разумео "Вуков" посао. А нарочито је одлично знао да је то посао Бартоломеа Копитара (завршио је два факултета и био један од најбољих аустроугарских лингвиста). Твој Вук је 4 године студирао 2 разреда основне школе. Био је писмен за Србију под Турцима, али за Копитара неписмен, али добар за завршетак посла.
pjer
Relaksirajući i lekovit tekst u ovom ludilo od " korone". Hvala

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.