Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na današnji dan počela je bitka na Košarama

(Фото 63padobranska.com)

Tačno pre 21 godinu, 9. aprila 1999. godine, u jeku NATO agresije na SR Jugoslaviju, počela je bitka na Košarama. Ovog puta godišnjica bitke, koju je vreme svrstalo u rang slavnih borbi iz prethodnih ratova, obeležava se u vanrednom stanju, proglašenom zbog pandemije virusa korona.

Naravno, ratna stradanja i bolest makar i opasna po život ne mogu se porediti, ali i tada, kao i sada, do izražaja dolaze hrabrost i odlučnost, samopožrtvovanje i snaga ličnog primera.

Bitka na Košarama nazvana je po karauli „Košare”, koja se nalazila na istoimenom toponimu na jugoslovensko-albanskoj granici, „iznad” Đakovice. Počela je ofanzivom združenih snaga NATO-a, separatističke OVK i vojske Albanije, kopnenom agresijom iz ove susedne zemlje, čija se uloga u tom ratu često previđa kada se pominje NATO agresija, u to vreme Albanija nije bila članica ovog vojnog saveza.

Cilj neprijateljskih snaga bio je da prodru duboko u prostor Kosova i Metohije i potisnu snage Vojske Jugoslavije i MUP-a iz južne pokrajine Srbije. Neprijatelj je, posebno u prvim danima bitke, bio višestruko nadmoćniji a Vojska Jugoslavije se nalazila na terenu nepovoljnom za odbranu od protivnika koji je napadao „odozgo”, sa planinskih vrhova i iz vazdušnog prostora u kojem je NATO imao apsolutnu prevlast.

Samo zahvaljujući hrabrosti i nepokolebljivosti pripadnika Vojske Jugoslavije neprijatelj je zaustavljen na samoj granici, uz neznatno odstupanje koje je bilo neophodno da bi se izbegli veći gubici i obezbedila efikasnija odbrana. U roku od par dana stigla su pojačanja i linije branilaca su, uprkos svemu, postale neprobojne. Tako je ostalo do kraja rata 10. juna 1999. godine.

U skladu sa Vojnotehničkim sporazumom potpisanim kod Kumanova, pripadnici Vojske Jugoslavije su se nekoliko dana kasnije povukli sa jugoslovensko-albanske granice i područja Kosova i Metohije.

U bici na Košarama učestvovali su graničari, vojnici na redovnom služenju vojnog roka i rezervisti, vojni specijalci... U tim borbama, koje su ušle u istoriju, poginulo je 108 pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije.

Položeni venci u kasarni „Rasina” u Kruševcu


(Foto Ministarstvo odbrane)

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je danas u krugu kasarne „Rasina” u Kruševcu, sa pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, položio venac na spomen-obeležje poginulim pripadnicima 125. motorizovane brigade, 58. lake pešadijske brigade, 7. pešadijske brigade i 53. graničnog bataljona. Venac je položila i gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović, saoptilo je Ministarstvo odbrane.

- Danas se sećamo onih koji su nam odbranili domovinu na Košarama i na Paštriku. Danas se sećamo onih koji su dali svoje živote i zahvaljujemo onima koji su živi, koji su sa nama. Danas govorimo o velikoj i slavnoj tradiciji. Pre 21 godinu otpočeo je napad na Košare NATO agresijom, poslednjim velikim i nekaženjenim zločinom u dvadesetom veku - rekao je Vulin, poručivši da Srbija to nikada neće zaboraviti niti prestati da pamti, podseća i pita „zašto za NATO agresiju - taj strašni zločin, niko nije kažnjen”.


(Foto Ministarstvo odbrane)
 
Prema rečima nekadašnjeg ratnog komandanta 53. graničnog bataljona, a sadašnjeg načelnika Uprave za tradiciju standard i veterane pukovnika Duška Šljivančanina, bitka na Košarama kulminirala je 9. aprila 1999. godine, a zapravo je počela još 1997. godine, kada je došlo do pobune u Albaniji i kada je znatan broj naoružanja prešao u ruke naroda, a kasnije u ruke terorista, kao i 1998. godine kada su se vodile strahovite borbe u rejonu karaule Košare i na celoj državnoj granici.
 
- Mnogo je heroja bilo na Košarama i na Paštriku i 1998. i 1999. godine. U kontekstu današnjih događaja, pomenuo bih jednu kategoriju naših saboraca, a to su naši lekari. Koliko je meni poznato, 1998. i 1999. niko nije podlegao povredama, a da mu naši lekari nisu pružili pomoć. Naši lekari dolazili su do prve borbene linije  tamo gde vozilo nije moglo doći - seća se pukovnik Šljivančanin svojih saboraca i citira reči Svetog Nikolaja Velimirovića koji kaže da „Slava pripada mučenicima, a ne dželatima”. (M. G.)
 
 

Komentari46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mire
Slava srpskim herojima!
Za veterane sve -samo ne nešto novca
Siostematski se izbegavaju navodi prema kojima da bi veterani dobili borački dodatak prema slovu Zakona moraju da nemaju " ništa i baš nikoga ". Ni tada se ne dostižu minimume boračkih naknada u "regionu ". Zakon na sreću veoma dobro rešava pitanje ratnih vojnih invalida ali njegov glavni bonus - prednost pri zapošljavanju u javnom sektoru postaje besmislen za penzionere 20 -30 god. posle ratova. Ostali bonusi su nematerijalne prirode što je ipak nešto.
Toplica Milatovic
Najteze mi je kada nasi ljudi pisu lose o nama samima.,
Баба
да смо послали пар дивизија да помогну херојима на Кошарама не би непријатељ ушао. А чекали су нас ти храбри момци , надајући се да ћемо доћи
milan
bitno da je 6.aprila 2020.god Beograd osvanuo u bojama nemacke zastave!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.