Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O produženiju života čovečeskog...

Dr Jovan Stejić, porodični lekar Obrenovića i osnivač prvog srpskog karantinskog odeljenja sa sanitetom, učestvovao je u sprečavanju širenja epidemije kolere koja je 1831. godine prodrla u Beograd
Књига Јована Стејића „Макровиотика”

Kragujevac – U osvit nacionalnog preporoda, s početka 19. veka, znameniti Sava Tekelija školuje mnoge mlade Srbe, znajući da se država ne može temeljiti samo oružjem i krvlju. Među Tekelijinim stipendistima bio je i Jovan Stejić (Arad, Rumunija – 1802).

U knjizi „Jovan Stejić – prvi Srbin doktor medicine u obnovljenoj Srbiji” (Istorijski arhiv Šumadije – 2017), kragujevačkih mladih istraživača, etnologa Nenada Karamijalkovića i istoričara Slavka Stepanovića, stoji da je Stejić studije medicine završio 1829. godine u Beču, gde je na Medicinsko-hirurškoj akademiji odbranio doktorski rad o dizenteriji – Dissertatio inauguralis medica de Dysenteria.

Stejić se, navode autori, prvi put obreo u Srbiji 1828. godine, na poziv Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša. U Šapcu, gde je susret upriličen, Jevrem je poručio Stejiću da će finansirati ostatak njegovog školovanja, ali pod uslovom da se, pošto završi studije u Beču, vrati u Srbiju i svoju lekarsku praksu započne u njegovom domu.

„Opšte prilike u Srbiji tog doba bile su veoma loše, pa su lekari izbegavali da u nju dolaze ili, ukoliko bi se i odlučili na to, nisu se dugo zadržavali. Čak su i Srbi iz Austrije bili u nepovorenju prema matici ’u kojoj čovek niti je siguran sa svojim životom, ni sa imanjem’. Loše uslove dodatno je pogoršavalo nepoverenje i sujeverje naroda tako da su u Srbiji u tom trenutku radila samo trojica školovanih lekara – Bartolomeo Silvestro Kunibert (Italijan) u Beogradu, Gligorije Ribakov (Rus) u Požarevcu i Đorđe Novaković (posrbljeni Jevrejin Leopold Erlih iz Galicije) u Jagodini. Uprkos navedenim činjenicama, ponesen velikim nadama i idejama, Stejić je s oduševljenjem prihvatio Jevremov poziv, stavivši sve svoje intelektualne snage u službu matične zemlje. Tako je juna 1829. ponovo došao u Šabac, ovoga puta kao prvi Srbin doktor medicine koji je počeo da radi u obnovljenoj Srbiji.”

Porodični lekar Obrenovića Stejić bio je od 1829. do 1832. godine, kada je zbog sukoba sa knezom Milošem i Vukom Stefanovićem Karadžićem, napustio Srbiju i otišao u Zemun, gde je osnovao privatnu lekarsku praksu. U pismu Jerneju Kopitaru, razočarani Stejić piše: „Ja sam moje žitije u Srbiji svršio; do sada je bilo svakojako, no rodoljupci dok ne zavladaše, više dobro nego zlo. Od sad kako bog da.”

Autori knjige o Stejiću navode: „Osim lečenja članova vladarske porodice, posebno bolešljivog kneževića Milana, bio je angažovan i u javnim zdravstvenim poslovima, pre svega na sprečavanju širenja epidemije kolere koja je leta 1831. prodrla u Beograd.”

Stejić se u Srbiju vraća 1839. godine, na poziv novog vladara, mladog kneza Mihaila Obrenovića. Donošenjem Ustrojenija Centralnog pravlenija Knjažestva Srbskog, to jest Zakona o Vladi 29. maja 1839, Stejić zajedno sa dr Karlom Pacekom (Slovak iz Ugarske), osniva Karantinsko odelenije sa sanitetom. Funkciju načelnika prvog srpskog saniteta obavlja dve godine, a 1841, takođe na poziv kneza Mihaila, prelazi u Državni sovjet, gde zauzima odgovorno mesto glavnog sekretara.

Stejić podjednako izgara i na državnim poslovima i na prosvećivanju naroda, bavi se filologijom, prevodi i piše. Njegov naučni spis „Makroviotika ili Nauka o produženiju života čovečeskog” iz 1826. godine i njegovo poslednje delo „Antropologija ili Nauka o čoveku” iz 1850. predstavljaju temelj naše medicinske nauke.

U braku sa Katarinom, ćerkom bogatog zemunskog trgovca Petra Siarte, Stejić je imao šestoro dece, a poslednje godine života najviše se angažovao u Društvu srbske slovesnosti.

Stejić je od tuberkuloze oboleo 1850. godine, a preminuo je 23. novembra 1853. u Beogradu. Sahranjen je narednog dana, na Starom groblju kod Crkve Svetog Marka na Tašmajdanu. Pred mnoštvom naroda, molitvu je očitao mitropolit srpski Petar Jovanović, a nadgrobno slovo držao je Stejićev prijatelj, gimnazijski profesor Đorđe Maletić: „Bistar um, blaga narav, lakost u izražavanju misli, prostranstvo svake struke znanja, štedrota, milostivo srce, zrelo iskustvo, to su karakterski pokojnoga znaci.” U posmrtnoj reči o Jovanu Stejiću u „Serbskom letopisu” arhimandrit Gavrilo Popović je napisao: „Stejića više nema, a nećemo ga skoro ni imati.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.