Šta donosi ekonomski odgovor Brisela na koronavirus

BRISEL – Ministri finansija EU, nakon tri dana pregovora, postigli su  dogovor o sveobuhvatnom ekonomskom odgovoru na krizu kovid-19.

Dogovorenim paketom podrške, EU je mobilisala oko 500 milijardi za zaštitu i obnovu ekonomija zemalja članica nakon pandemije, ali i postavila uslove za korišćenje zajedničkih evropskih kreditnih linija.

„Naš dogovor predstavlja odvažne i ambiciozne predloge koji su do samo pre nekoliko nedelja bili nezamislivi”, izjavio je predsednik Evrogrupe Mario Ćenteno.

Posle „prve linije odbrane”, koja je podrazumevala nacionalne mere zemalja članica, EU se dogovorila oko tri „sigurnosne mreže” koje će pomoći radnicima, kompanijama i državama članicama da se izbore sa posledicama ekonomske krize koju izaziva pandemija kovida-19.

„Odobrili smo stvaranje privremenog instrumenta EU koji će podržati nacionalne 'sigurnosne mreže' za radnike. Instrument 'Šur' kanalisaće do 100 milijardi evra ka nacionalnim službama koji podržavaju skraćeno radno vreme ili isplaćuju nadoknade za nezaposlene i druge programe za radnike”, rekao je Ćenteno.

Druga „sigurnosna mreža” namenjena je kompanijama koje zbog krize kovid-19 imaju poteškoća u poslovanju.

Predsednik Evrozone kaže da zemlje članice na nacionalnim nivoima pomažu koliko mogu da se održi likvidnost poslovanja, ali da je ta pomoć neujednačena zbog različite jačine ekonomija zemlja članica.

„Zato smo odobrili inicijativu Evropske investicione banke za 200 milijardi evra pozajmica, prvenstveno za mala i srednja preduzeća”, rekao Ćenteno.

Kada je u pitanju pomoć zemljama članicama, dogovoreno je da se izdvoji za ekonomsku podršku u visini od dva procenta BDP-a članica, što je oko 240 milijardi evra.

„U pitanju je važna 'sigurnosna mreža' za sve članice Evrozone u vremenu krize. Biće dostupna svima, pod standardizovanim uslovima i uz procenu institucija EU. Svaka članica Evrozone koja zatraži ovu pomoć biće podvrgnuta EU ekonomskoj i fiskalnoj koordinaciji i nadgledanju. Jedini uslov da se pristupi ovom kreditiranju jeste da će upotreba tog novca biti isključivo namenjena finansiranju direktne ili indirektne zdravstvene zaštite, lečenju i prevencije kovida-19”, navodi Ćenteno.

Ovakva vrsta uslovljavanja pomoći uveliko podseća na stroge kriterijume kojima su tokom prethodne dužničke krize bile izložene Grčka, Portugal i Irska, a sada bi kroz isto mogle da prođu najteže pandemijom pogođene članice Italija i Španija, prenosi Tanjug.

Zemlje članice Evrozone nisu ni ovoga puta uspele da postignu dogovor oko zajedničkog zaduživanja, odnosno tzv „evroobveznica”, na kojima su insistirale Italija , Španija i Francuska.

Holandija i Nemačka i dalje su ostale čvrste pri stavu da ne žele da garantuju za zaduživanja drugih.

Očekuje se da će dogovoreni paket evropske ekonomske podrške postati operativan za dve nedelje.