nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 17.04.2020. u 12:00 Marina Vulićević
DANI U IZOLACIJI: MILOVAN DANOJLIĆ, pisac

Neće nas ovo izlečiti od pohlepe i trke za položajima

Postoji kosmički zakon, onaj po kojem se „kreću Sunce i ostale zvezde” i s njim se ne treba poigravati... Prekršioce, povremeno, stiže opomena
(Фото А. Васиљевић)

Mart je mesec golih istina. Zemlja prazna, daljine jalove, i svako tačno zna kako se zove ono što mu nikad neće biti dato. Sve pusto, zamrlo od iščekivanja, izešno. (...)

Ovaj odlomak iz davne prozne knjige akademika Milovana Danojlića „Zmijin svlak” deluje kao da je napisan pre nekoliko nedelja, a u stvari govori o sećanjima na jedno posleratno detinjstvo. Kako je to primetio profesor Ljubiša Jeremić, životnih početaka ovde se seća čovek koji je jednom, kao i mnogi njegovi zemljaci, otišao iz domovine, a vraća im se pošto je obišao pola sveta i shvatio da su sva ta iskustva obezvređena pred tajnom i težinom prvobitnih doživljaja.

Tako se i Milovan Danojlić, književnik i akademik, predsednik Srpske književne zadruge, koji već dugi niz godina živi u Francuskoj, u Poatjeu, ali i u Srbiji, i sada osvrće ka nama, ka rodnoj zemlji, koju je uvek posmatrao, analizirao i kritikovao iskreno i s ljubavlju.

U trećem delu njegovih „Pisama bez adrese” (Službeni glasnik), Danojlić je progovorio o sopstvenom dobrovoljnom izgnanstvu, onome kako je bilo i kako jeste kod nas, u Srbiji, ali i u svetu, o moćnicima koji se pozivaju na demokratiju i porobljenima koji trpe eksploataciju. Ličnost koja piše pisma bez adrese savršeno je informisana, ali takođe je i sumnjičava prema činjenicama primljenim iz medija, svesna je opasnosti koja nastaje od neimenovanja stvari pravim imenom.

I u ovom razgovoru „na daljinu” akademik Danojlić daje dijagnozu stanja izazvanog novim virusom korona, promišlja karantin, uočava dragocene detalje koji su slika sveta u malom:

– Najveći deo života pisac, i inače, provodi u kućnom pritvoru. Ovogodišnja izolacija pala je u vreme velikog posta, kao dodatak prehrambenom programu odricanja. Živim u kući na kraju grada, svakodnevno prošetam po okolnim poljima. U kućnoj bašti, žena i ja odigramo partiju-dve skrabla. Čitam priče Ive Andrića, uživam u najlepšem srpskom jeziku naše novije književnosti. Radim na novoj knjizi stihova. Najteži udarac od virusa korona doživeo je jedan ulični mačak, koga redovno hranimo. Otkako je ovo počelo, izbezumljeno tumara pustom ulicom i bolno mjauče. Oseća, životinja, da nešto nije normalno – kaže Danojlić.

Kao uzrok prestanka uobičajenog toka života on uviđa svojevrsni hibris, „opomenu bezbožnom čoveku da se previše zaleteo putem koji nikud ne vodi, da je izgubio dobru meru, na koju nas priroda na svakom koraku podseća”.

– Postoji kosmički zakon, onaj po kojem se „kreću Sunce i ostale zvezde” i s njim se ne treba poigravati... Prekršioce, povremeno, stiže opomena – naglašava naš akademik.

Uporedivši načine na koji se dve njegove domovine Francuska i Srbija suočavaju sa pandemijom, on primećuje slične dobre poteze, tamo i ovde, ali i istovetne greške, verovatno neizbežne.

– Naša armija, podizanjem bolnice na sajmu, pokazala se mnogo bržom i efikasnijom od francuske vojske, kojoj je trebalo deset dana da iz Orleana u Miluz prebaci nekoliko šatora i tridesetak kreveta. Mi smo siromašna zemlja, pa su takvi potezi utoliko više za divljenje. Inače, i u Francuskoj i u Srbiji, došla je do izražaja važnost države. Svake države, a socijalne pogotovu – smatra Danojlić.

Rastko Petrović govorio je o tome da će ono što ćemo doživeti sutra retrospektivno izmeniti čitavu našu prošlost. Međutim, Milovan Danojlić uz izvesni antropološki pesimizam zaključuje da se čovek neće opametiti ni posle ove katastrofe:

– Ne verujem da će nas ovo izlečiti od pohlepe, trke za položajima, za vlašću i bogaćenjem, da će zaustaviti naoružavanje, umanjiti društvene nejednakosti, poboljšati položaj najsiromašnijih. U jeku današnje krize, gospođa Badinter, supruga onog ministra koji nas je svojevremeno usrećio pri razgraničavanju unutar Jugoslavije, naplatila je 80 miliona evra od dobro plasiranih akcija. Ko će nju, i njoj slične, privesti pameti, podsetiti ih na to da na svetu svakih pola minuta po jedno dete umre od gladi.

Komеntari10
2ccc7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svašta
Zašto bi nas ovo ozlečilo od toga, pogledajte Bezosa. Obogatio se neviđeno ovih par meseci i još ga oslobodili poreza. A jadne siromašne ljude oguliše, ostaše bez poslova, kuća.... svega.
Talimatov komsija
Stalno iznerviran necim.... Gde su oni dobri ljudi, pisci, slikari, pesnici, prirodnjaci, ljudi - jednom recju - iz mog detinjstva?
zoran stokic
Danojliću ponovo pročitajte Andrićevu "Prokletu avliju"! Da saberemo i oduzmemo: zamislimo da umetnik iz Francuske "X" živi u nekoj despotskoj državi i da iskazuje mržnju prama njoj, šta bi se desilo? Despotska mašina bi brzo našla način da ga "eliminiše" (istera, neki drugi način...). Obrnuto neka umetnik "Y" iz despotske države radi i živi u Francuskoj i iskazuje mržnju prema njoj, šta bi se desilo? Ništa, niko na to tamo ne bi obraćao pažnju.
darija
[email protected] Mi koji zivimo na dve ardrese u svetu, npr. Srbiji i Francuskoj, imamo dve ljubavi , koju cenimo i cijih se zakona pridrzavamo , ali nezaboravljamo, nikad, jedna je domovina. Ruzno je, sto neostvareni pojedinci , a sve ih je vise, iz razliciti razloga, daju sebi za pravo da omalovazavaju nase uspesne, vredne, talentovane i priznate strucnjake po svetu, onom cuvenom recenicom "Vi ne zivite ovde, i nemoj ti meni da pricas, kako je ovde". "Tamo" i ovamo tesko je vreme.
Raca Milosavljevic
...uvek sa paznjom citam kolumne i tekstove Danojlica i mnogo toga lepo kaze .... lako ce se sa beogradskim mackama sto mjau cu...mnogo veca tragedija za Srbiju je sto na selu skoro nestaje i ljudi, i macaka i seoskih pasa koji laju dok ides sokacima ...imamo mi jos nekoliko ,,francuza" ...Handkea,Arno Gujona,oficira sto je odlezao zatvor zbog Srba ... i od pre imamo Arcibalda Rajsa ...
Orasanka
Komentator Zdravko slikovito je izrazio istu poruku kao i autor clanka,samo objektivnije,u jednom potezu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja