Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Betovenova kuća u Beču

U austrijskoj prestonici promenio je čak 64 stana, a u jednom od njih je ipak našao prividni mir
У стан на четвртом спрату ове куће уселио се када је имао 34 године (Фотографије: Википедија)

Za vreme boravka u Beču, Betoven je, kao i Mocart, bio primoran da promeni mnogo stanova (čak 64 u ovom gradu), što nije veliko čudo, jer je bio izolovan gluvoćom, a još više obiljem unutrašnje muzike koja je vapila da se zabeleži, te je spoljni okvir stvari za njega imao uvek sekundarni značaj. Dobijao je otkaze jer je „pravio veliku buku” i ostavljao za sobom bujice vode pored lavora za umivanje. Karl Černi, kada ga je prvi put video u ranom detinjstvu, izgužvanog i isflekanog odela, zaraslog u bradu i sa kosom koja je podsećala na lavlju grivu – pomislio je da se susreo sa Robinsonom!

U jednom od stanova ipak je našao prividni mir. Imao je 34 godine kada se uselio; već je izgubio roditelje (majka mu je umrla u 41. godini od tuberkuloze, otac od ciroze jetre), braća su stasala i osamostalila se, on je definitivno otišao iz rodnog Bona i suočio se sa gluvoćom pred kojom, srećom, nije pokleknuo, i kao i u delima („od mraka ka svetlu”) i u životu je zauzeo optimistički stav. Pisao je prijatelju Vegeleru: „Uhvatiću sudbinu za vrat. Ona me neće do kraja dotući...”

U tom periodu nastala su njegova najznačajnija, najradije slušana i izvođena muzička dela: simfonije poetskog nadahnuća (Četvrta, Šesta, Sedma i Osma) i herojskog zanosa (Treća i Peta), „Mesečeva”, „Pastoralna” i „Apasionata”, „Prolećna” i „Krojcerova” violinska sonata, tri gudačka kvarteta posvećena grofu Razumovskom, jedina njegova opera „Fidelio”, koja veliča snagu i moć bračne ljubavi... Betoven je u ovoj kući bio (prividno) srećan (a sreća i jeste, možda, samo privid, neuhvatljiviji od svih efemernosti ovoga sveta). Bio je zaljubljen (kao i uvek) u žene višeg staleža koje su u njemu gledale samo osrednjeg, i to gluvog, muzičara – u Terezu Brunsvik, koja je jedina, delimično, odgovorila na njegove uzdrhtale ljubavne titraje (Četvrta simfonija iz 1807. ponela je ozarenost boravka kod te porodice u Martonvašaru u Mađarskoj godinu dana ranije).

Naredne godine stigla mu je i ponuda kralja Žeroma, Napoleonovog brata da dođe u Kasel kao dvorski dirigent, ali su mu i bečke aristokrate (nadvojvoda Rudolf i kneževi Kinski i Lobkovic) ponudile materijalno obezbeđenje pod uslovom da ostane u Austriji. U vreme Bečkog kongresa bio je na vrhuncu slave. Nadvojvoda Rudolf (koji je kod Betovena učio kompoziciju), predstavljao ga je vladarima i aristokratima, kraljice i carice su mu davale poklone, njegove kompozicije su se izvodile na službenim priredbama.

Nadala sam se da ću odsjaj tog sjaja i ljubavnog ozarenja naći i u ovoj kući. Ali, mada na ulazu u Hofburg stoji krupnim slovima ispisano na latinskom: „Pravda je uslov vladavine” – i moćni Habzburgovci nisu pravedno odmerili koliko je bezmerna moć Betovenove muzike, koja će se oriti kroz vekove: obećana (materijalna) pomoć bila je sve neredovnija i u stanu na četvrtom spratu (nije se lako „popeti” do Betovena!) nailazim na skromnost (eksponata, a o ličnim predmetima nema ni traga) i nesigurnost u rukopisima pisama i partitura. Tu je, doduše, jedan klavir (sa pet pedala!) iz 1821. i Betovenova bista, nekoliko programa („Egmonta” i „Fidelija”...), portreta (Betovena iz 1804–1805, njegovog oca iz 1773, Nikolausa Drugog Esterhazija, grofa Franca fon Brunsvika iz 1825, grofa Andreasa Razumovskog iz 1814...) i minijaturnih grafika (sestre Jozefine i Tereze Brunsvik), snimaka Burg-teatra iz 1888. (spolja i unutra), palata i vrtova grofa Razumovskog (iz 1825), Ulazak francuske armije u Beč (13. novembra 1805), rukom ispisane početne stranice Gudačkog kvarteta u Ce-duru opus 59 broj tri, Četvrte, Pete, Šeste, Sedme i Osme simfonije...

Na mene je najveći utisak u Paskvalatihausu ostavilo pismo „Dalekoj dragoj” koje se čuva u jednoj od vitrina. Originalan Betovenov rukopis na požuteloj hartiji, sa neurednim i nejednakim slovima, ali sa manje precrtavanja nego u partiturama. Ne zna se pouzdano koja je bila njegova muza, njegova „zvezda vodilja” koja mu je pomogla da zaboravi sve muke ovoga sveta, gluvoću, nerazumevanje, nemaštinu (Tereza Brunsvik, Đulijeta Gvičardi, Tereza Malfati?). Betoven je bio zaljubljive prirode, ali je uvek birao žene iz višeg društvenog staleža koje nisu bile spremne da mu uzvrate osećanja, ali i to mu je bilo dovoljno da Dučićevski („... jer sve što volimo stvorili smo sami”) ismevanom ljubavlju zaboravi na stvarnost.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Simon
Nalaze se brojninpodaci o njegovoj aroganciju spram Bečlije i Austrijanaca uopšte. Sa godinama i o aroganciju spram sopstvenih rođaka. Nimalo lak, odviše težak kako za druge tako i za sebe. Primer: kada mu je rođeni brat u želji da se bratski pohvali javio pismom da je kupio u vlasništvo kafanu koju je do tada imao smo u zakup i potpisao se kao " vlasnik kafane" Ne zovem mu je odgovorio ciničnim pismom i potpisao se L.v. Bethoven vlasnik mozga
Стеван Марковић
@Zoran Stokic. Kad neko napise sve sto zna, onda covek moze da zatvori stranicu bez zaljenja. A slusanje Betovena pomaze da se potisnu te takve trivijalnosti. I virus, naravno.
dr Slobodan Devic
Iako de gustibus non disputandum est, licno smatram da su tri najveca kompozitora ikada bili Bah, Mocart i Betoven. I dok je Baha zaobisla zla sudbina njegovih "naslednika" (mozda zato sto je ziveo i stvarao u Nemackoj) interesnatno je da su i Mocart a potom i Betoven ziveli zivotima nedostojnim njihovih muzickih genija. Kao da je trebalo barem 100 godina da bi ljudi shvatili kakvi su geniji bili. Njihove sudbine me posdecaju na onu jevrejsku: "Da Bog da imo pa nemo ..."
zoran stokic
Romantičarski "božiji genije". U stvarnosti: genije stvara koristeći se metaform "stajanja na ramenima velikih predhodnika" (Hajdn, Salijeri, Ditersdorf, Lukeze, Paizjelo, Čimaroza, Vioti....). Bez sinteze brojnih dela predhodnika i savremenika BEZ KONKURENCIJE - NADMETANJA nema ni njih. Humel i Kramer su ekvivalent Betovenu. Za savremenike Humel je veće ime od Betovena; sam Betoven mu je zavideo iako ga je Humel finansiski podržavao...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.