Zašto su pojedine rase više pogođene koronavirusom

LONDON – Koronavirus ne poštuje granice, ali on ne pogađa podjednako sve grupe ljudi. Razni faktori utiču na ranjivost različitih grupa, ukazuje Bi-Bi-Si i navodi da neke od nejednakosti uključuju i rasu.

U Čikagu su 72 odsto ljudi koji su od početka aprila umrli od koronavirusa bili crnci, iako crna rasa čini samo trećinu stanovništva u gradu.

U Velikoj Britaniji, od 1.249 pacijenata sa potvrđenim kovidom-19, njih 35 odsto nisu bili belci, a u Engleskoj i Velsu, prema poslednjem popisu stanovništva, oni koji nisu belci čine tek 14 odsto stanovništva.

Bi-Bi-Si kao prvi razlog zašto su pojedine rase više pogođene virusom navodi nejednakost u visini dohotka. U mnogim većinski belim zemljama poput SAD-a, ljudi iz drugih etničkih i rasnih grupa imaju manji pristup ekonomskim resursima, odnosno manje zarade.

Čak i pre pandemije koronavirusa, 91,1 odsto domaćinstava u Južnoj Africi koje su ugrožene glađu činili su crnci, iako belci čine 7,9 odsto stanovništva.

U SAD, na primer, Afroamerikanci imaju veću verovatnoću da obole od dijabetesa, srčanih bolesti i hipertenzije, koji slabe pluća i imunski sistem, a ljudi koji imaju ta oboljenja verovatnije će razviti teške simptome kovida-19.

Bi-Bi-Si ukazuje da to znači da su određene grupe više pogođene ekonomskim posledicama koronavirusa, prenosi Tanjug.

Ekonomska nejednakost nije jedino što više pogađa određene grupe. Bi-Bi-Si navodi da nesrazmerno veliki broj domaćinstava etničkih manjina u Severnoj Americi i Evropi živi u blizini deponija, a da su škole sa visokim udelom manjinskih učenika smeštene u blizini autoputeva i industrijskih lokacija, što, takođe, utiče na zdravlje respiratornih organa.

Osim toga, širom sveta su određene rasne i etničke grupe neproporcionalno zastupljene u rizičnim profesijama.

Na primer, 26,4 odsto osoblja za transport u Londonu je iz manjinskih zajednica, a u SAD poljoprivrednici su često migranti iz Latinske Amerike i nije im obezbeđena sigurnost u radu, jer je teško osigurati fizičku distancu na poljima i izolaciju u kampovima za poljoprivredne radnike, navodi Bi-Bi-Si.

Razlike u stanovanju takođe čine da su različite grupe različito pogođene koronavirusom. Prenatrpanost verovatno utiče na to koliko je neka grupa ranjiva.

Rezultati jednog istraživanja pokazuju da je u Najrobiju 85 odsto ispitanika reklo da nemaju mesto u svom domu da izoluju bolesnu osobu, a da njih 82 odsto ne bi moglo da ostane kod kuće 14 dana, uglavnom zbog gubitka prihoda. Takođe, 37 odsto ispitanika teško bi moglo da pere ruke često, zbog nedostatka vode.

Na ranjivost određenih grupa utiču i jezičke barijere, navodi Bi-Bi-Si i ukazuje da je u početku pandemije koronavirusa veći deo uputstava zdravstvenih ustanova bio na dominantnim jezicima.