Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Godišnjica vatrene stihije u pariskoj katedrali Notr Dam

Obnova će biti nastavljena posle ukidanja mera uvedenih zbog pandemije virusa korona. – Nemačka ponudila pomoć svojih zanatlija za rekonstrukciju oštećenih vitražnih prozora
Поглед на катедралу ових дана (Фото: EPA-EFE/IAN LANGSDON)

Tačno pre godinu dana svet je u ovo doba plakao zbog Notr Dama, a obnova danas kasni zbog pandemije virusa korona. Ova pariska bogomolja, jedna od najlepših svetskih katedrala, za mnoge prva tačka koju posete pri dolasku u glavni grad Francuske, počela je da gori predveče 15. aprila, o tome u tekstovima podsećaju gotovo sve svetske agencije i mediji. Vatra je satima gutala krov ove crkve, bili smo svedoci neviđenih napora vatrogasaca i njihovog konačnog uspeha da spasu koliko su mogli ono najvažnije. Zidovi se nisu urušili, oni i danas ponosno stoje, odolevaju i čekaju da ponovo zablistaju.

Kako je „Politika” već prenela, komplikovana operacija skidanja skela oko ovog zdanja je odložena, javio je početkom marta francuski „Liberasion”, zbog toga što bi, ako bi se sa planiranim radovima krenulo, bilo nemoguće obezbediti fizičku distancu i sprovesti bezbednosno-zdravstvene mere zaposlenih u kompaniji koja je zadužena za taj posao. Kako je objašnjeno, namera da se skele demontiraju (što će trajati najmanje četiri meseca) izuzetno je važna jer bez toga nije moguće nedvosmisleno zaključiti da li je katedrala zaista van opasnosti od novih oštećenja do kojih može doći tokom daljih radova. „Art žurnal” konstatuje i to da odgađanje početka ovog posla otežava i istragu o tačnom uzroku vatrene stihije (još se spekuliše da bi to mogla da bude neispravna instalacija ili neugašena cigareta) budući da eksperti još nisu uspeli da dođu do oblasti unutar zdanja u kojoj je vatra buknula i to će moći tek kada skela više ne bude.

Jedan od vitražnih prozora pre požara (Foto: M. Dimitrijević)

Kako navodi portal „Atrs net”, tim sa više od 100 inženjera, naučnika, arhitekata i arheologa angažovan je kako bi se na najbolji mogući način ova velelepna gotska crkva obnovila, a 2024. godina rok je za završetak radova koji je pominjan onda kada niko nije mogao ni da pretpostavi da će planeta biti okovana merama zarad suzbijanja virusne zarazne bolesti. Početak ozbiljnijeg angažmana na restauraciji u početku su odlagali i jaki vetrovi koji su duvali nakon što je glavni požar ugašen, kao i izuzetna toplota koja je isparavala iz zidova i za koju je bilo potrebno vreme da se eliminiše. Za magazin „Tajm” govorio je sredinom 2019. i Stefan Tisije, glavni menadžer operacije obnove, koji je rekao da je očekivan „cilj da se posetioci puste unutar Notr Dama tokom 2024. godine iako ni tada neće svi radovi biti završeni”.

U međuvremenu, kako se naglašava, stručnjaci se bave analiziranjem podataka laserskih sistema koji im omogućavaju da uoče postojeća ili eventualna nova strukturalna oštećenja koja bi možda mogla da budu okidač za kolaps nekog od zidova koji su opstali.

„Već mesecima slušamo o tome da je situacija još neizvesna i da je katedrala izuzetno fragilna. Svakako dodatnu nevolju predstavlja to što sada, u ovom trenutku, moramo da je ostavimo u stanju u kojem je”, izjavila je za „Nacionalnu geografiju” Lindzi Kuk, profesorka srednjovekovne istorije umetnosti i arhitekture na njujorškom Vasar koledžu.

Pored zamašne finansijske pomoći koja je već stigla u Francusku, mnogi nude i drugu vrstu asistencije. „Art njuzpejper” nas obaveštava da je Nemačka ponudila konkretniju pomoć kada je reč o prelepim vitražnim prozorima katedrale od kojih su mnogi oštećeni. Budući da i u samoj Nemačkoj postoje katedrale poznate po lepoti i monumentalnim umetničkim ukrasima, poput onih u Kelnu ili Minhenu, ova država stavila je Francuzima na raspolaganje svoje vitražne radionice i zanatlije koji u njima rade. U kojoj će meri oni biti angažovani videće se u mesecima nakon što budu ukinute vanredne mere pod kojima trenutno svi živimo, dok je Armin Lašet prvi čovek nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija, ocenio da „rekonstrukcija Notr Dama može da postane evropski simbol nade”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.