Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izolacija je luksuz za radničku klasu

Najmanje plaćeni radnici su najviše na udaru kovida 19, dok su u vreme pandemije pojedini bogataši postali još imućniji
Испорука поруџбине онима који могу да приуште да не излазе из куће: Лос Анђелес (Фото: EPA-EFE/Etienne Laurent)

Holivudski i muzički producent Dejvid Gefen je na „Instagramu” pozvao Amerikance da ostanu u karantinu, pokazajući im da može biti lepo i u izolaciji – na njegovoj jahti vrednoj više od pola milijarde dolara usidrenoj na Karibima, sa vinskim podrumom, teretanom i bioskopom.

Osim vlasnika kompanija poput Gefena, koji su se povukli na brodove, izolovali su se i menadžeri, koji upravljaju firmama iz svojih dnevnih soba, i profesionalci koji programiraju ili dizajniraju obučeni u pidžamu, ali je za jedan deo društva odvajanje od drugih ljudi nedostižan luksuz. Radnici u industriji hrane i hemikalija, prodavci, magacioneri, vozači i dostavljači mogu da rade samo u fizičkom svetu, bez mogućnosti da se drže na bezbednom odstojanju, koje se preporučuje kao najbolja zaštita od virusa korona. Pandemija je jarkom bojom podvukla klasne razlike – uposlenici s najnižim platama i najčešće bez zdravstvenog osiguranja dolaze na posao i rizikuju život da bi zdravstveno osigurana srednja klasa i bogati sačuvali zdravlje, punili frižidere i dobijali dostavu poštom dok rade od kuće ili uopšte ne moraju da rade.

Najviše smrtnih slučajeva od kovida 19 ima među najstarijom populacijom, a onda dolaze radnici čiji su poslovi proglašeni neophodnim za opstanak društva, piše Ju-Es njuz. Pored radnika u proizvodnji, posao nisu prekidali ni ilegalni imigranti, pošto je i njihov rad na farmama označen kao nužan. Infekcija je odnela triput više života među siromašnima nego među onima koji ne moraju da brinu o novcu i nesrazmerno više života među afroameričkim i latino stanovništvom, što se takođe objašnjava klasnim razlikama. Pripadnici ovih manjina neretko obavljaju najslabije plaćene poslove, bez zdravstvenog osiguranja ili plaćenog bolovanja.

Svet sluša o Njujorku kao o američkom žarištu, ali je infekcija daleko slabije pogodila Menhetn nego Bruklin ili Kvins, čiji stanovnici svih ovih nedelja moraju da se voze metroom, a nemaju ni velike stanove u kojima bi mogli da izdvoje zaražene članove porodice.

Da li će svet zaboraviti žrtvu radničke klase? Mišljenja sociologa i ekonomista su podeljena. Skeptici smatraju da će kriza samo povećati nejednakost, pa navode da su među 26 miliona ugašenih radnih mesta u Americi od izbijanja krize prvo stradala ona najmanje plaćena. Za to vreme je Džef Bezos, vlasnik kompanije za onlajn prodaju „Amazon”, zaradio 24 milijarde dolara, a gazde lanca supermarketa „Volmart” uvećale su imetak za pet odsto. Bezos je profitirao zbog uvećanog naručivanja robe preko interneta, a njegovi magacioneri i dostavljači radili su jedni pored drugih, i to, kako su se požalili, bez maski, rukavica, fizičkog odstojanja, pa čak i bez prilike da odu u toalet i operu ruke. Političari koji ukazuju na ovakve nepravde, poput levičara Bernija Sandersa ili senatorke Elizabet Voren, poraženi su na izborima za predsedničku nominaciju Demokratske stranke. Džo Bajden, koji će biti kandidat demokrata, ne liči na pionira ekonomskih promena.

Ipak, pojedini poznavaoci postkriznih društava vide šansu za poboljšanje položaja radničke klase, jer su i raniji potresi unapređivali život najnižih slojeva. Posle sloma berzi, masovnih otpuštanja i teške finansijske situacije poznate kao Velika depresija, tadašnji američki predsednik Frenklin Ruzvelt doneo je Nju dil, program kojim je država počela da se jače upliće u ekonomiju, između ostalog naručujući javne radove. Posle Drugog svetskog rata, na Zapadu su nastale države blagostanja čiji je zadatak bio da smanje nejednakost, uz socijalno zbrinjavanje ugroženih i omogućavanje besplatnog obrazovanja i lečenja. I administracija republikanskog predsednika Donalda Trampa je od izbijanja epidemije upumpala u ekonomiju oko dva i po biliona dolara, ispisujući i ček od 1.200 dolara za svakog punoletnog građanina koji ne zarađuje više od 75.000 dolara godišnje.

Optimisti veruju da radnička klasa treba da se bori kao što su se radnici „Amazona” nedavno štrajkom izborili da dobiju plaćeno bolovanje u slučaju korone. Kako piše „Atlantik”, njihov štrajk je iznenadio naciju, jer su organizovani prekidi rada u Americi krajnje retke pojave. Prema skorašnjem istraživanju koje su obavili „Volstrit džornal” i En-Bi-Si njuz, oko 65 odsto glasača obe stranke podržava veću ulogu vlade u ekonomiji zarad suzbijanja krize. To zagovornicima širih socijalnih mera daje nadu da bi većina građana konačno mogla da ih podrži u zahtevima za veći minimalac, plaćeno bolovanje i obavezno zdravstveno osiguranje.

Makar poslednjih nedelja, ostatak društva je imao vremena da razmisli o tome kako to da su najmanje vrednovani baš oni bez kojih se u stvari ne može.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Tragicna ironija situacije je veca: verovatno mnogi od vlasnika krupnog kapitala tskodje zive i rukovode sa slicnih udobnih i izolovanih mesta kao gospodin, dok njihovi zaposleni rizikuju zivot radeci za egzistenciju u potencijalnim zaristima. Ali to je svet nejednakosti 21. veka.
Иван Ђорђевић
Одлична анализа тј. пресек ситуације. Живим у Њујорку и то што пишете је заиста тако.
Dusan Milicevic
Svi izbjegavaju do citiraju Marxa: Klasna borba mora bit u zizi radnicke klase!!!
Марко
Мислио сам да сте погрешили око вредности јахте, али је довољно само погледати инстаграм налог господина. Елем, ова пандемија неће променити свет тако да се човечанство одрекне капитализма, конзумеризма или да смањи социјалну неједнакост, али је показала да нека будућа пандемија то може учинити... Уопште ме не занимају јахте нити скупоцене ствари, али када се погледа јахта тог човека, јасно је да са човечанством нешто није у реду, модерни свет мора пасти пре него што се уздигне као нови свет.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.