Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nema lakih odgovora na teška pitanja Drugog svetskog rata

Zabrinjavaju revizija istorije i političke manipulacije događajima iz ovog strašnog perioda. – Teško da će otvaranje arhiva značajnije promeniti naša saznanja
Истицање заставе СССР-а на згради Рајхстага у Берлину

Dočekujemo ga odajući poštu žrtvama, polaganjem venaca i prigodnim govorima, pozivima da se ne zaboravi, a onda se vratimo onim običnim danima u kojima prolazimo pored spomenika zaraslih u korov ili pravimo selfije na stratištu iz Drugog svetskog rata. Danas je devet maj, Dan pobede nad fašizmom. Tačno 75 godina deli nas od trenutka kada je Nemačka potpisala bezuslovnu kapitulaciju, od tog simboličnog završetka Drugog svetskog rata.

Deveti maj je povod da budemo ponosni, ali i da se zapitamo, makar tog dana, kakva je naša kultura sećanja i koliko poštujemo žrtve, mnogobrojne, civilne i ratne, stradale u Drugom svetskom ratu. Koliko istorijskih činjenica zaista znamo, a koliko je plod slobodnih interpretacija. Nešto o tome rekla nam je u martu ove godine Uprava Spomen-parka „Kragujevački oktobar” svojim apelom „na elementarnu ljudsku pristojnost” i pozivom posetiocima da se ne fotografišu na prostoru tog užasnog stratišta u neprikladnim pozama. To mnogo govori  o obrazovanju i odnosu društva prema svom nasleđu, nečemu što je deo našeg identiteta, kaže u razgovoru za „Politiku” istoričar Milan Ristović, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta.

– Hvalimo se da imamo jaku istorijsku svest, ali ta količina neznanja o nečemu što je stvarna istorija je nešto čime ne možemo da se pohvalimo, kao ni odnosom prema spomeničkom nasleđu. Više od 30 godina živimo u nekakvoj društvenoj konfuziji, pa je i tumačenje događaja iz Drugog svetskog rata bilo pokazatelj  društvene i političke krize. Istoriografija ne sme da dozvoli da se iz istorije izvlači samo jedan segment i on utapa u propagiranje političkih ideja – ističe profesor Ristović.

On dodaje da je veliki problem naučne istoriografije što se zaboravlja čak i ono što je bilo utvrđeno kao činjenično i upozorava da to važi i za događaje i njihova tumačenja u vezi sa Drugim svetskim ratom.

– I u Evropi postoje pokušaji novih tumačenja, revizije krivice, rasprave šta je ko kome učinio, ko je koga oslobađao, a ko okupirao... Tako izgleda istorija kada je hrani politika i to je veoma opasno. Na nama istoričarima je da se borimo svim sredstvima koja nam pruža nauka da se ne manipuliše nečim što je utvrđeno kao istorijska činjenica, da ne dozvolimo da se fabrikuje iskonstruisano viđenje prošlosti obojeno ovim ili onim političkim bojama – naglašava Ristović.

Živih svedoka tragičnih događaja iz ovog perioda sve je manje, pa sve važnije postaje izučavanje dokumenata i građe koji postaju glas onih kojih više nema, glas o njima. Sa velikom pažnjom naučna javnost dočekala je otvaranje vatikanskih arhiva iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog početkom marta. Reakcije su se kretale od skeptičnosti do oduševljenja da će izučavanje ovih dokumenata umnogome osvetliti ratne godine. Sagovornik „Politike”, istoričar Aleksandar Raković, viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije spada u one prve.

– Nije dovoljna samo odluka pape Franje da se arhivi učine dostupnim istraživačima, pitanje je i da li će arhivisti izdavati građu koja je osetljiva za Katoličku crkvu, uključujući i onu koja se tiče Alojzija Stepinca. Sumnjam da će papa, preko sebi odanih ljudi, imati potpunu kontrolu nad procesom izdavanja građe, pa stoga i ne očekujem neke velike proboje. Biće nekih novih dokumenata, ali neće baciti novo svetlo na istorijske događaje i otkriti nam nešto što već ne znamo – kaže Raković.

Za njega je Drugi svetski rat najteže pitanje srpske istorije i ističe da ga nije lako dokučiti ni razrešiti, zbog čega su retki oni koji su spremni da se upuste u proučavanje tog kompleksnog perioda koji je obeležio i rat protiv okupatora, ali i bratoubilački rat na našim prostorima.

– Nema tog novog saznanja koje bi drastično promenilo sliku kakvu već poznajemo o ovom periodu. Događaji su toliko dramatični i kompleksni, da lakih odgovora na teška pitanja iz tog perioda jednostavno nema – zaključuje Raković.

Sajmište mesto sećanja

Krajem februara ove godine usvojen je, posle višegodišnjih najava, Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište” što je bio neophodan korak da ovaj logor u centru Beograda konačno postane memorijalni kompleks i da se dostojno obeleži. Više od sedam decenija čekali smo na ovaj zakon i vrlo smo zadovoljni što je usvojen, kaže za „Politiku” Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

– Čim prilike to dozvole, radićemo na uspostavljanju muzeja, mesta gde ćemo se svi sećati naših žrtava jer tu su stradali i Jevreji i Srbi i Romi. To će biti i jedan obrazovni centar gde će dolaziti mlade generacije, ali i mesto gde ćemo i posetiocima Beograda, turistima, moći da pokažemo da smo u onoj porodici naroda koja se aktivno borila protiv onoga što je rađeno na Sajmištu. Deo memorijalnog kompleksa su, po ovom zakonu, i Topovske šupe koje su bile nepravedno zaboravljene. Tu je stradalo 5.000 ljudi, a u dvorištu između zgrada, vešali su ljude kao opomenu onima zatvorenim unutra. Ne smemo zaboraviti da su se bestijalnosti koje nam se danas čine nemoguće, dogodile na tim mestima – kaže Sabadoš.

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladislav Marjanovic
Nije dovoljno oslanjati se iskljucivo na pisane izvore. Treba takodje uzeti u obzir okolnosti koje uticu na donosenje odredjenih odluka, manipulacije, pritiske iznutra i spolja i, posebno, na tumacenje. Ukoliko se to zanemari, istorija se od nauke pretvara u sudski proces, a istoricari od naucnika u cinovnike koji, doduse, poznaju akte i fakte, ali ih interpretiraju u skladu sa interesima politickih krugova koji ih placaju. Spoznaja se potiskuje, a na njeno mesto dovode mitovi i propaganda.
Dragan Pik-lon
@Nikola Andric,nije to bila ruska okupacija vec okupacija Sovjeskog Saveza(komunista i njihove kominterne(ideoloskog aparata).Rusija je i sama bila okupirana od tog aparata na cijem celu je bio Staljin-nije etnicki Rus.Mada imamo paradoksa da isti covek(Staljin)nije bio protiv kraljevine Jugoslavije i njene vojske.Celo zamesateljstvo sa Titom je izveo Cercil sa svojim prijateljem u Titovom stabu(Mekroj,tako nesto).Inace Ruski doprinos pobedi nad nacizmom je nadljudski(26 miliona mrtvih)!
aleksandar
Eto ti sad. Rusi su nas oslobodili, a sovjeti okupirali. Masala. Uostalom, koga stvarno sve to briga? Sto ne razbijamo glavu zrtvama napoleonovih ratova?
nikola andric
Problem je druge vrste. Vrednosni iskazi nisu istiniti ili neistiniti u naucnom smislu. Jos su stari Rimljani tvrdili :de gustibus non est disputandum. Vrednovanje historskih dogadjaja uvek zavisi od nacionalne percepcije dogadjaja. Uporedite samo hrvatske i srpske percepcije pa cete u svakom slucaju moci zakljuciti da obe ne mogu biti istovremeno istinite. Ali nije moguce negirati ulogu Sovjetskog saveze u pobedi nad Hitlerovom Nemackom. Oslobodjenje od Hitlera ne pravda rusku okupaciju .
драган лучић
''Свако људско биће које воли слободу, дугује Црвеној Армији више него што ће бити у стању да врати за живота.'' Ернест Хемингвеј.
Саша Микић
Кажете руска окупација. У реду кад тако мислите, али како то да нико не помиње онда америчку окупацију? Американци су од краја рата па преко формирања НАТО пакта и до данашњих дана војно присутни у државама Тројног пакта. Да ли је Окинава окупирана или су Јапанци једва чекали да им Амери дођу и остану? На крају шта ћемо са војним базама у Пољској и Балтичким државама? Док су били Руси то је била окупација, а како се зове то када су сада тамо Американци?
Dejan
Ima tu i istine - komunizam je po Slovene bio jednako smrtonosan kao nacizam. gruzin Staljin pobio Rusa koliko i Hitler a hrvat Josip je u Srbiji streljao sve sto je bilo casno i odano nekom hriscanskom i patriotskom sistemu vrednosti. Moralo je biti unisteno sve sto je nije bilo poltronskog "karaktera". Jeste komunizam pobedio nacizam ali te 1945. sloboda nije dosla nego su jedni zlocinci zamenili druge
Beogradjanin - Schwabenländle
Кратко, сажето, истинито, без полемике , једноставно истинито.
Dragan Pik-lon
Srbi su u 2.svetskom ratu imali dva oslobodilacka(antifas.)pokreta.Partizane i Kraljevu jug. vojsku.Ne zaboravimo da u partizanima koji su brojali 800 hiljada dusa,bilo samo 6 hiljada komunista i 20 hiljada ustasa.Koji su zdruzenim snagama i manipulacijama oteli vlast u Beogradu.Naselili se u srpske kuce i stanove.Resto znamo.No u 2.svetskom ratu je bio i gradjanski bratoubilacki rat.Koji se zavrsio 90-ih godina.Tako kao sto su Hitler i Pavelic planirali.Srbi su istrebljeni sa svoje-zemlje?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.