Praznik bez praznovanja

U noći između 8. i 9. maja 1945. u Moskvi je malo ko spavao. Žitelji ruske prestonice s nestrpljenjem su očekivali „važno saopštenje”. Ono je usledilo u dva sata i 10 minuta posle ponoći. Pročitao ga je spiker Ruskog radija i ratni reporter Jurij Borisovič Levitan. Bila je to zvanična izjava Nemačke o bezuslovnoj predaji i prestanku Velikog rata. Neposredno potom usledila je i odluka Vrhovnog sovjeta SSSR kojom je 9. maj proglašen Danom pobede i nacionalnim praznikom. Evropa, a s njom i sovjetska država, posle godina strahota, ponovo su utonuli u mir.

„Ljudi su spontano izašli na ulice čestitajući jedni drugima. Pojavile su se i zastave. Masa je krenula ka Crvenom trgu. Radosna lica, pesme uz pratnju harmonika... Uveče istog dana trideset plotuna iz stotina topova ispaljeno je u čast velike pobede”, prenela je agencija „Sputnjik” sećanje ratnog foto-reportera Aleksandra Justinova.

Od tog dana Parada pobede postala je deo sovjetskog istorijskog pamćenja i podsećanje na 26,6 miliona vojnika i građana koji taj 9. maj nisu dočekali. Slavi se svake godine. Moskovskim Crvenim trgom marširaju naslednici nekadašnjih boraca, defiluje najsavremenije naoružanje. Svečana bina popunjena je uglednim gostima iz celog sveta...

Ove godine, međutim, veliko slavlje je pomućeno novom opasnošću – pandemijom virusa korona. Opaka bolest ne dozvoljava okupljanje velikog broja ljudi na jednom mestu, makar to bio i najpoznatiji trg u ruskoj prestonici. Ipak, svečanost nije otkazana. Odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina odložena je za 3. septembar, dan kada je i Japan, koji je takođe vojevao protiv SSSR-a, konačno položio oružje, a koji se u Rusiji smatra istinskim krajem Drugog svetskog rata.

Međutim, pomenuta odluka izazvala je zbunjenost i nezadovoljstvo pojedinih učesnika najveće tragedije prošlog veka. Pre svih javio se Tokio, uloživši oštar protest zvaničnoj Moskvi zbog pomeranja datuma proslave. Oslanjajući se na činjenicu da mirovni sporazum između dve zemlje ni do danas nije potpisan, ovde 3. septembar tumače tek kao obustavu neprijateljstava.

Sporna je, naime, ostala sudbina Kurilskih ostrva, koja su se te 1945. našla pod kontrolom sovjetske vojske, a kojih se Japan nikada nije odrekao. Pomenute teritorije (Iturup, Kunašir, Šikotan i grupa manjih ostrva Habomai) bile su tokom istorije pod vlašću i Rusije i Japana, dok usled vojnih operacija u Drugom svetskom ratu nisu konačno postala ratni plen SSSR-a.

Istovremeno, Amerikanci, svesni da bi sovjetska armija koja je uveliko napredovala kroz Mandžuriju mogla pod svoje da preuzme veći deo ostrvske carevine, bacili su 6. i 9. avgusta atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki ubivši u nekoliko dana više od 220.000 civila. Suočeni s tragedijom, u Tokiju nisu imali drugu alternativu do da 15. avgusta s Amerikancima potpišu akt o kapitulaciji. Kako rekosmo, sa sovjetskom državom sličan dokument nikad nije potpisan.

To je i navelo aktuelnog japanskog premijera Šinza Abea da demonstrativno najavi da Paradi pobede zakazanoj za septembar – neće prisustvovati. Kako je preneo dnevni list „Asahi šimbun”, prisustvo Abea septembarskoj proslavi moglo bi biti pogrešno protumačeno kao priznavanje prava Rusije nad južnim delom Kurilskih ostrva.

Interesantno je da su se pomeranju datuma proslave 75. godišnjice pobede usprotivili i u Severnoj Osetiji, naravno, vođeni sasvim drugačijim razlozima. Naime, kako je izjavio tamošnji predsednik Vjačeslav Bitarov: „Možda i ima onih koji bi praznovali na taj dan, ali teško da ih je više od dvoje ili troje. Ostali normalni ljudi, ne samo u Osetiji, već i širom sveta – tuguju. To je bol svakog čoveka, nezavisno od toga da li među svojim najbližima ima nekoga ko je tada stradao”, preneo je portal „Federal pres”.

Podsetimo, 3 septembra 2004. grupa čečenskih terorista pod vođstvom Šamila Basajeva upala je u jednu školu u severnoosetinskom gradu Beslanu i kao taoce zadržala 1.128 osoba. U napadu pripadnika snaga bezbednosti koji je potom usledio poginula su 333 taoca, većinom deca. Da li je akcija vođena na pravi način i da li je tragedija mogla da bude izbegnuta i danas je pitanje koje rođaci izginulih postavljaju ruskim vlastima.

I još jedan neuobičajen detalj: odlaganje Parade pobede za 3. septembar moglo bi da spreči američkog ratnog veterana, stogodišnjeg narednika Stivena Melnikova, da 9. maja doputuje u Moskvu, prisustvuje velikom slavlju i – lično stisne ruku svojim tamošnjim ratnim drugovima. Godine ne pitaju...